Petar Božović: Tragajte… Tu ćete se pronaći

Filed under: 2021,afirmator,arhiva,intervju |

Kako bi temu društvenih promena u Srbiji dodatno začinio i time učinio svoj prvenac „Zeleni oktobar“ interesantnijim, mladi pisac Petar Božović, unosi čudesni zeleni napitak u priču i vodi nas kroz istorijske događaje koje smo svi, ili bar neki od nas, iskusili na svojoj koži. Kako je bilo Petog oktobra, da li su događaji od tog dana imali uticaja na društveno stanje u zemlji i kolikog – saznaćete kroz oči protagonista u knjizi. Danas razgovaramo sa mladim piscem Petrom Božovićem: zašto mu je ova tema toliko interesantna, kako je došao na ideju da napiše roman i još mnogo toga…

Kada si i kako – možda najpre, zašto – počeo da se baviš pisanjem?

Ni sam nisam siguran koji je tačno bio trenutak kada sam otkucao prva slova na računaru u pokušaju da napišem nešto što bi trebalo da bude deo veće celine. Znam da sam puno čitao. Činilo mi se da to radim stalno. Okrećem stranice knjige. Kada bih se preispitivao u pokušaju da sebi nešto objasnim, sedao bih za računar i to kucao. Malo po malo, stranice su bile sve duže i ja sam se osećao vrlo prijatno. Kao da sam rešavao deo veće misterije…

Privlače te: priče, romani, fantastika… Zašto?

Volim da ulazim u izmaštane svetove u kojima ne vladaju baš do kraja pravila našeg sveta. Čoveka od životinje odvaja sposobnost da priča priče i da kroz njih razvija različita uverenja. Te priče nas i drže na okupu. U književnosti pojedinac ima mogućnost da bez saradnje sa kolektivom napravi novi svet i ponudi ga ostalima. Ja uživam u tome.

Ko su tvoji uzori u književnosti?

Ima dosta imena, ali neka kojima se vraćam poslednjih godina su Pol Oster, Murakami, Uelbek…

Kako se rodila ideja za roman „Zeleni oktobar“?

Želeo sam da ponovo proživim događaje iz tog perioda kada sam imao osamnaest godina. Prošle su skoro pune dve decenije i sve oko nas je izgledalo prilično čudno. I sam Peti oktobar mi je postajao dalek. Onda sam dobro poznatu radnju pokušao da stavim u drugi kontekst i da zavrtim novu priču.

Koliko si ga dugo pisao?

Oko dve godine. Pisao, prepravljao, dorađivao, sve dok ga na kraju nije objavila izdavačka kuća „Ammonite books“.

Zašto si radnju romana vezao baš za Peti oktobar?

Zato što je to događaj koji me je snažno formirao, bio sam deo toga. Kada se završavala jedna epoha, nisam mogao tek tako da je napustim, morao sam ponovo da je proživim.

Misliš li da će se situacija u Srbiji ikada promeniti?

Situacija u Srbiji se već promenila, mada možda ne u pravcu u kojem su mnogi od nas očekivali. Dalji pravac promena će zavisiti i od nas. Učinite u svom najbližem okruženju da se ljudi oko vas osećaju pristojno koliko je u vašoj moći i savest će vam biti koliko-toliko mirnija.

Uvođenjem čarobnog napitka koketiraš sa…

Mističnim elementom u romanu koketiram sa kolektivnim nesvesnim. Uvek su me inspirisali susreti nauke i religije, mističnog i realnog. U dobro poznatu priču o Petom oktobru sam dodao malo mističnog začina i ušao u dublje istraživanje koje me je povuklo dalje.

Sigurno smišljaš ideje za novi roman?

Da, imam već završenu prvu verziju novog rukopisa. Sada je u stanju mirovanja, čekam pravi momenat da mu se vratim. Mislim da nije loše ostaviti rukopis malo po strani, dati sebi prostora za izvesno distanciranje, dati ideji priliku da sazri, a zatim se vratiti pisanju. U sledećem romanu istražujem ljubav i požudu, kao i politiku i odnos prema prošlosti.

Poruka mlađim kolegama?

Tragajte… Tu ćete se pronaći…

Razgovor vodila

Tamara Lujak

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.