Pesme, Miroslav Stamenković

Filed under: 2016,afirmator,broj 56-novembar 2016,poezija,poezija i proza |

UNA

 

sve moje ribice imaju usta, znaš,

hajde, zajedno, molim te, eto, klečim – da zajedno lovimo!

 

sve moje ribice su slobodne

zato što plivaju

zato što su gladne

zato što se razmnožavaju

 

evo, ja ću sa obale da bacam crviće u vodu

iza leđa ti budi

imaš tu drveni sto, drvenu klupicu, nožić, činiju

vidiš –ma, sve smo poneli

 

ja ća da bacam unazad zakačene,

negledajući,

ti ih pokupi sa trave i

sedi, onda lagano –

 

raspori taj stomak, izvadi tu utrobu,

na krljušt zaboravi jer, ovo su ,,zeke’’ kako ih ovde zovu u Bosni, na Uni,

dakle – malene su za takvo dodatno ,,maltretiranje’’

 

vidiš: ja ne tražim mnogo,

samo, pomoć

 

molim te,

idemo?

tražim, eto, sa-druga…

 

šta veliš?

mala, malecka pomoć?

ne znam da li znaš, i koliko si me upoznao – ali, ja ne mogu ništa valjano da uradim Sam

 

SLOBODNI DANI

 

došao kući

preko gomila, novembarskih, bistrih reka

i pojeo kiflicu sa sirom

 

kapci su roletne u poslednje vreme – sa svim tim neumerenim gutanjem sedativa

a strah od novog promašaja stanice (ka kući) dosta veliki (nije bilo limenki piva)

ali vožnja mučenje

neprepuštanje nagonu

očima koje se zatvaraju

ali savlađivan, naravno – povremena dremka

pa zatim, kao odbrana, neko obrtanje guzice po sedištu autobusa

 

dobro, nekako,

pri kraju,

na odredištu,

proračunavši početak dejstva

sedam trodona radoznalo sam progutao

porazmislio o epilepsiji

o nemanju sreće

ispišao se u pauzi u Nišu

ispušio, zbog polaska, samo pola cigarete

došao polu-sebi

recimo, nekako svežiji,

izdržao tih još 45 minuta

uzeo taksi,

ubacio torbetine u gepek –

i potpun, kao bilo koje pristojno biće,

smiren

trezven

trezan,

došao kući

 

DAVALAC KRVI

 

da, pecka me pomalo, odgovaram nezainteresovano,

a ja samo…

 

(stojim  na vrhu čiode

i to (hej!) na palcu leve noge

raširenih ruku zbog ravnoteže

i desnom nogom baletanski sklupčanom na koleno leve

i iskrivljene kičme (zanavek, vele dektori)

a čini se, u nekako sličnoj pozi je i –

kao što sam video da ti visi na kraju lanca oko vrata –

i taj čovek,

ali, uz neke razlike,

kao što je, recimo, njemu poodosta iskrivljen vrat a glava potpuno pala na rame

noge malo čudno sklupčane i nakrivljene na stranu

dok ruke mlitavo vise (izgleda zkačene za nešto?)

rebra… pa, skoro providna

neko granje na glavi…

i, sav…

čupav

šugav

blatnjav

musav…

ne, ipak je to velika zabluda:

kako bi takav neko mogao da plane iznenada i nadrndno se dernja na ceo ovaj i ovakav svet kakav je a kao što ja to dobro znam kada nije po mome, a uglavnom nije i nije, a zatim, ostao sam i bez posla i bez novca i bez opijata…)

 

… a ja samo gledam svoj odraz na staklu blistave vitrine

 

SATARAŠ

 

Postoji nekakva mala povezanost između lokalnog mesara prodavnice i njegove satare.

 

Ulazim u prodavnicu i odlazim do plastičnog frižidera sa mesarijom.

Tražim celo pile.

Dobijam ga od mesara.

Usput pitam, da li je sveže.

Naravno, odgovara mi.

Datum ne proveravam.

Nekako mu verujem od uvek, od kako radi tu, a mlađi je od mene bar petnaestak i više godine.

Smiren, potpuno ljubazan, odmeren i spretan.

 

I, okrećem se, i po prvi put (o, tramafleševi) zapitkujem da je isplativije kupiti celo pile nego, recimo, batake.

Naravno, odgovara mi se, tu je i belo meso… i, ostalo…

 

Klimam glavom

Koja budala.

A tako dobar odnos je postojao.

Godinama, bar dve-tri godine od kago su ga prebacili od nekuda, ili tek tako samo tu zaposlili. Oduvek sam misilio ono prvo.

Sranje. I ono malo, baš malo što čuvam, sjebam za sekund.

 

PREVIŠE SVEGA

 

utupljenog mozga ili je to ,,previše svega, previše puta’’

nervozno breketanje na ljubazne reči

gubitak sposobnosti govora

gledanje umrlica po banderama

odbrojavanje godina

sva sa morfinom iz ljudske radinosti

 

mutavost

prljavština tela

impotencija

drskost

siromaštvo

muka je od ljubavi koja se nudi i neprestano odbija…

A, kome se to piše?

Piše se već mutavim leševima

U usranim zabitima

Sa usranim životima

 

dsc01823

 

Miroslav Stamenković, rođen 02.07.1976.god. u Bosanskoj Dubici. Završio višu građevinsku školu u Beogradu. Po struci građevinski inženjer.

 

 

Objavljeno:

 

  1. ,,Veština namigivanja mesecu’’, Beografiti, Beograd, kratka priča, 1996.god.
  2. ,,Od priče do priče’’, Alma, Beograd, kratka priča, 2009.god.
  3. ,,Garavi sokak’’, k.k. Miroslav Mika Antić, Inđija, pesma, 2009.god.
  4. ,,Najkraće priče 2009’’, Alma, Beograd, kratka priča, 2009.god.
  5. ,,Tragovi na pesku’’, k.k. Petar Stokić, Bečej, pesma, 2009.god.
  6. ,,Garavi sokak’’, k.k. Miroslav Mika Antić, Inđija, pesma, 2010.god.
  7. ,,Akt’’, Valjevo, kratka priča, 2010.god.
  8. ,,Jutro nad Ozrenom’’, k.k. Sokolovo pero, Sokobanja, pesma, 2010.god.
  9. ,,Tragovi na pesku’’, k.k. Petar Stokić, Bečej, pesma, 2010.god.
  10. ,,Tragovi na pesku’’, k.k. Petar Stokić, Bečej, pesma, 2011.god.
  11. ,,Kišobran THE BEST OF 3’’, Bor, kratka priča, 2011.god.
  12. ,,Tragovi na pesku’’, k.k. Petar Stokić, Bečej, pesma, 2012.god.
  13. ,,Tragovi na pesku’’, k.k. Petar Stokić, Bečej, pesma, 2013.god
  14. ,,Osmeh život krasi’’, Niš, pesma, 2013.god.
  15. ,,Najkraće priče 2012’’, Alma, Beograd, kratka priča, 2013.god.
  16. ,,Jutro nad Ozrenom’’, k.k. Sokolovo pero, Sokobanja, pesma, 2013.god.
  17. ,,Garavi sokak’’, k.k. Miroslav Mika Antić, Inđija, pesma, 2013. god.
  18. ,,Rudnička vrela’’, k.k. Momčilo Nastasijević, Gornji Milanovac, pesma, 2013.god.
  19. ,,Između dva sveta’’, udruženje Branko Miljković, Niš, pesma, 2013.god.
  20. ,,Hilandar’’, Alma, Beograd, kratka priča, 2013.god.
  21. ,,Magija’’, Niš, pesma, 2013.god.
  22. ,,Banatsko pero’’, Žitište, pesma, 2013.god.
  23. ,,Vrata ponišavlja’’, Niš, pesma, 2013.god.
  24. ,,Beležnica’’, Bor, priča, 2013.god.
  25. ,,Do zuba u vremenu’’, Mladenovac, pesma, 2014.god.
  26. ,,Kajmakčalanska 11’’, Alma, Beograd, kratka priča, 2014. god.
  27. ,,Najkraće priče 2014’’, Alma, kratka priča, Beograd, 2015. god.
  28. ,,Garavi sokak 2015’’, k.k. Miroslav Mika Antić, Inđija, pesma, 2015. god.
  29. ,,Najkraće priče 2015’’, Alma, Beograd, priča, 2015. god.
  30. ,,Izvornik 6“, k.k.21, Smederevska Palanka, pesma, 2016. god.

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.