Pesme, Matija Pavićević

Filed under: 2018,afirmator,Broj 80 – novembar 2018,poezija,poezija i proza |

U tami jedne tvrđave

U tami jedne tvrđave živi utopična anarhija,

u tami te tvrđjave zvuk vlada.

Osećaj vlada,

paranoja vlada,

dodir vlada,

ti vladaš, ja vladam.

U tami jedne tvrđave vreme stoji,

u tami tvrđave svako ima svoju religiju.

U tami tvrđave mi se ljubimo,

u tami tvrđave mi se topimo.

U toj tami svet nestaje.

U tami jedne tvrđave živi avangardna vojska,

u tami jedne tvrđave diže se revolucija.

U toj tami tehno vlada.

Samo je pitanje vremena

kada ćemo iz tame izaći

i promeniti sve(t).

***********************

Borba za razum

Sedeli smo jedan preko puta drugog,

on je gledao u svoje piće a ja u njega.

On je pio absint, a ja pivo.

Pažljivo sam ga gledao znajući da će ubrzo jednostavno nestati.

Da li su ga drugi uopšte i videli?

Eksirao je piće i ustao,

seo je odmah pored mene.

‘Jesi li ti muškarac’, pitao me je

‘Jesam’, odgovorih sleđen

‘Konobar 10 absinta!’ izdrao se,

’Važno je voleti ali podjednako je važno piti, sine’

Ispružio je ruku smejući se i sčepao je moju

‘Čast mi je upoznati Vas, gospodine Hemingvej’

‘I meni je mali… i meni je! A sada živeli!’

‘Živeli’

‘Šta se desilo ovom svetu, sine’

‘Loše stvari, gospodine’

‘Nade uvek ima, sine, ne sme se ikad odustati od borbe’

‘Koje tačno borbe, gospodine Hem?’

’Kako to misliš, mali, koje tačno borbe?

Pa šta to danas ne valja?’

’Bojim se da retko šta valja, gospodine’

‘E živote…

kako bre to sediš mali,

isprsi se, glava gore!

Ispravi kičmu.

Zar nisi rekao da si muškarac?’

‘Pa jesam, gospodine’

‘Pa kreni tako i da se ponašaš sine.

Kreni od svoje lične unutrašnja borbe,

sve će drugo vremenom doći.

Saznaćeš gde leži prava bitka…

za šta se stvarno vredi boriti…

hajde, živeli’

‘Živeli…

a zašto ste se ubili, gospodine Hemingvej?’

’Mali, sve dok ti mene zamišljaš u ovoj kafani,

u ovom gradu za koji nisam ni znao da postoji,

ja mrtav nisam.’

’Ali gospodine, kako Vi znate uopšte da Vas iko čita?

Kako znate da niste zaboravljeni?’

Nasmejao se.

’Ne znam, ali sam dao sve od sebe tako da bude.

Borio sam se koliko sam mogao.

Samo možeš da se boriš,

ispravno da se boriš,

i nadaš najboljem.

Ajde sad, skoči mi po cigarete mali’

‘Odmah, gospodine Hemingvej.’

Istrčao sam napolje i kupio cigarete,

ali sam znao da neće biti tu kad se vratim.

Seo sam nazad za šank,

oko mene naravno nije bilo nikog osim konobara.

Nasmejao sam se i naručio jedan absint,

bitno je boriti se.

 

Matija Pavićević je rođen u Beogradu 1998. godine, gde je i odrastao. Živi i studira

komunikacije i digitalne medije u Španiji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.