Pesme Hristine Mitić
Prosek
Želim ti prosek
Jer i prosek je za ljude
Baš takve kao što si ti
Da jebeš
ali da nikad ne osetiš
i da ti jelo
nikada ne bude dovoljno slano
Ne želim ti sebe
Želim ti bolje
Želim ti prosek
Jer i prosek je za ljude
a ja za ljude nisam
Aplauz
nijedna pesma o tebi
nije bila dobra
jer ni nama nikada
nije bilo dobro
samo smo se zavaravali
jer smo bili lepi i plavi
arijevci
puštaš bradu
vid ti slabi
sve više slušaš
glasove u glavi
kasniš na vozove
koji su odavno prošli
suštinu popiješ
i zaspiš u zaboravu
šetala sam tako
jedan dan ceo dan
prošla ceo grad
jer bilo mi je glupo
da priznam da sam ispaljena
iz topa iz puške iz pištolja svoga dede
dobio si ga za osamnaesti
i pucao pravo u metu
otići ćete svi
ostaću samo ja
samo ja i ogledalo
samo ja i ruke
samo ja i stopala i kolena i kosa i obrve i tuđe smeđe oči
Moto
Može neka
kafa popodne
Može može
samo da se ne radi
Sve nešto gledam
Kako da se izmigoljim
Ne treba mi zauvek
Zauvek već imam
Izašla sam samo
Da potvrdim sebi
Da bila sam u pravu
Nadajući se da grešim
Izdeklamuj mi gradaciju bola
Ljuljam se u stolici
Kao da nešto čekam
Princip je ubio
Ali ne samo jednom
Jedan na jedan
To je bilo neko drugo vreme
Kada je rok znao šta radi
Sećam te se, crne vlasi
Prestala sam da te volim
Zato što si odrasla
Nisam imala koga da pazim
Ako me ne podsetiš da treba da doručkujem
Zaboraviću
Posle se onesvešćujem u biblioteci
I ne sećam se zašto
Prolaznici čudni me gledaju mamurnu
Smrdi im koža na dobro poznati miris autobuskih šipki
Jaka si samo na rečima
Uvek si bila nikad ih nisi
sprovela u delo
Pokušavam da shvatim
život ceo je slagalica
Nešto nije kako treba
Ovde nešto smrdi
(smrde ljudi)
Nešto nije u redu
Mućnem srcem pa sklopi sve
kockice
Polako ali sigurno
Ne treba mi grejalica
ne treba mi klima
Mene greje
FEN ZA KOSU
Mladost ode
U velikom gradu
Više ništa ne razumem
Cookie dough
Milo moje a šta ja da radim kada
padne mrak
Milo moje pa kako ću ja
ako odeš ako me ostaviš
Milo moje kome ću ja
praviti kolače
I dinstati junetinu milo moje
Ne radi mi to
Moram nekome
Da ispržim u tiganju povrće
I gde sad kvasac da stavim
Pitam se da li će da naraste
Ne leti to pauk
To leti njegova mreža
Hristina Mitić rođena je 1996. u Beogradu. Muzikom se bavi od svoje šeste godine. 2013. je maturirala u Srednjoj Muzičkoj školi “Vatroslav Lisinski” odsek klavir. Dobitnica je mnogih nagrada na republičkim i međunarodnim takmičenjima. Svoje srednjoškolsko obrazovanje završila je dve godine ranije. Trenutno studira na Pravnom Fakultetu Univerziteta u Beogradu. Aktivno se bavi poezijom od svoje 15. godine. Inspiraciju nalazi u realnom svetu koji interpetira u fikciju. Može se reći da njen prepoznatljivi način izražavanja u poeziji spada “Slam” pravac. Pesme su u početku bile u svojstvu ličnog dnevnika, da bi zatim počela da ih objavljuje na svom blogu. Trenutno radi na pisanju dramskog dela.
Related Posts via Categories
