Pesme, Darko Stanković Bobarka

Filed under: 2015,afirmator,broj-44-novembar-2015,poezija,poezija i proza |

 

Emigranti

 

Imam simpatije

za sve unutrašnje emigrante

čiji se grad skupio u četiri zida,

u par ulica i par prijatelja –

za one žive zazidane knjigama,

što papirnate snove

koriče samotnim mislima,

u vreme kad i duša

ide na doboš,

a ljudi sa šupljim grudima

korakom mere svet.

 

 

Sanjar sa lenonkama

 

Možeš reći da sam sanjar,

koji prolazi kroz ovaj život

sa glavom u oblacima

i uporno kadrira svet

kroz ružičaste lenonke na očima,

ako ti kažem da je Balkan

sasvim dovoljno akustičan

i za naša zvona i za naš ezan –

i verovatno ćeš biti u pravu…

al’ ja ipak znam da nisam jedini

koji na ovom poluostrvu mržnje

stavlja ruže u puščane cevi,

i večno sanja mir.

 

 

Čekanje

 

Reč lasta

sleće na papir,

i postaje haiku…

 

bez tebe je ovo proleće

zaćutalo u tri stiha.

 

Umesto ruke

na prozor kucaju

modre kiše aprila.

Na ivici kreveta,

pod polenom čekanja,

kija tvoja odsutnost.

 

 

Slova u pesku

 

Školjka na uhu –

fosil pesme izgubljenog mora,

i jedno iskrzano sećanje

na galebov krik

što svetlucavu krljušt

upoznaje sa nebom,

 

i nesvesno,

opominje na smrt.

 

Gledam te,

dok mi slova u pesku

otimaju talasi –

ti si osmeh u suncu,

gorak od soli.

U morskoj peni

prizivaš bajku,

svuda je mir…

 

i memento mori.

 

 

Hronotop

 

Ove godine

hladnoća nam dolazi ranije,

i promrzle ruke

već žrtvuju drvo ognjenom grlu.

Iznad krovova naše ulice

lagano nemi septembar,

a među nama nekog nema…

ova kuća je hronotop tuge.

 

Darko Stanković Bobarka

 

Darko Stanković Bobarka je rođen 22.02.1986. godine u Surdulici. Apsolvent je na Filološkom fakultetu u Beogradu na odseku za Srpsku književnost i jezik. Trenutno živi u Pančevu, piše pesme i kratke priče.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.