Песме, Дарко Бурмуџија

Filed under: 2016,afirmator,broj 49-april 2016,poezija,poezija i proza |

КРОКИ

 

Цртао сам

Себе

По хладним

Траговима звезда

Цртао

Oсмех

На борама

Бојио  очи

Угашеним

Сунцима

Која су падала

У трептај твога погледа

изгубљени

 

 

БУДАН У ВЕЧЕРИ

 

Над земљом од града,

Делиће стакла гутам…

Добро вече

Машино секса

Купана у властитој џигерици.

Како жени сношај да поклоним?

У индустрији

Трујем властити живот,

Без маске,

Без жене,

У индустрији,

Прогањају ме за кршење

Равноправности полова,

Мојим мислима,

Без жене,

Без секса,

Без погледа

На свој понос,

Разбијен

У парчиће судбинске прашине

Која ме гуши,

Трује,

Без маске,

Без жене,

Испред монитора,

У песку живом

Из кога само главе вире,

Муче жене,

Убијају себе.

 

Први узрок је у прашини,

У зрнцима

Каквим јесмо,

Пред екранима секса,

На великим рекламама

Са метафизичким питањима,

,,Шта најбоље уклања флеке“?

 

 

ОКЛОП ОД МАГЛЕ

 

Поново сам почео да пијем драга

И кад си желела да будем кловн

Чезнуо сам за погледом

Кловн са лептир машном

И карираним панталонама

И осмехом тупавим

Да си ми га барем нацртала

Усправног и чврстог

Са доста кармина

Можда бих се и осмехнуо

 

Кад си одлазила

Остављајући маглу иза себе

И ускакала у кораке

И фразе политичких курви

Сањао сам облаке

Бежао од себе у неке углове

Пишајући у кариране панталоне

Пишајући у инат теби

И кад си долазила

У ципелама од коже  заклане краве

И кад си плакала

Скидајући оклоп маркетиншког мага

Сањао сам страх на твојим образима

 

Почео сам поново да пијем драга

Прекривао трагове бојама светлости

И ругао се властитим речима

Које су се продале за мозак силиконски

А била си сувише млада

Са косом и ветром иза себе

Тражила уздах у сновима

Које си вукла кроз бесане ноћи

Па их преспавала додиривајући новац

И више ниси била сувише млада

Навукла си најлонску кесу

На једну звезду и клупу у парку

На једно језеро

И осмех

А ја почео сам поново да пијем

Јер ми се није дизао драга

 

darko burmudžija

 

Бурмуџија Дарко (1976, Нови Сад), професор филозофије, пише поезију и кратке приче, објавио збирку поезије ,,Ноћ тамних манира“ (2009), живи у Новом Саду.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.