Pesme, Dalibor Čerškov

Filed under: 2019,afirmator,Broj 82 - januar 2019,poezija,poezija i proza |

Devojka sa šibicama

 

Crvenokose sa oblinama

Retko se pojavljuju

I onda ljudi kažu, “U, jeeee!”

Jedna takva, stavila je audio-kasetu

sa kompozicijom Bolero

U portabl kasetofon

Jedne prolećne večeri,

Kada pupoljak mali

Zbija šale sa tvojim pupkom,

Pupkom sveta.

 

Ispod indigo-plavog neba

Pojavljuješ se i ti,

Devojka sa šibicama

Na reci, pališ im vrhove.

Sve želje staju u jedan potez rukom,

Kada ih bacaš i one zuje dok padaju u reku,

Te šibice sa crvenim vrhom,

Koje pratiš pogledom

Kako nestaju.

Aplauz hedonista…

Divlje mačke se smeju

I sve je blistavo i bolno

Kao miris  procvetalog drveta,

U proleće,

Noću, pored reke.

 

Na brdu,

Čovek sa bradom i šeširom

U škripavoj naslonjači

Dovršava svoje pivo i čisti pušku.

Posmatra tu sliku.

Pored njega kuče,

Liže tanjir sa ostacima hrane.

 

Kreću ka ljudima,

Ne čuje se ni nameštanje zrna

Ni bat koraka

Ni pucnjevi

Ni razbežani ljudi

Sve odnosi vetar.

 

Samo se sada

Šumski insekti čuju u divljini,

I Bolero na brdu.

 

Mali papirnati avioni

 

Svi ti tragovi biciklističkih guma

U mislima se zbrajaju bez reči,

Nagoveštaj svežih aprilskih dana.

Pokrenut vizuelnim umetnostima

Okrećem pedale u toplo predveče,

Pamtim sve što vidim, kao na filmu,

Njen nežni vrat boje neotvorenog lešnika

Dok upijam mirise predgrađa

Shvatam, dok me zapljuskuju sećanja

Da nikad nisam osetio njen miris,

Miris knjiga, ludosti, nežnosti

U svim tim čistim krevetima

Razbacanih po gradovima njenih snova.

Čekam proleće da nas povede,

Mali papirnati avioni sa porukama

Poleću sa beležnice

Bacaju ih njene ruke išarane olovkama.

 

Mostovi

 

Toliko mnogo puteva, Alisa

I da znaš koji je pravi

Da li bi bilo zanimljivo

Koračati po svim ostalim

 

I na kraju ću masterirati

Da li je ovo istina ili

Podsetnik koji treba spaliti

Kao skrivenu tajnu, nedosanjanu

 

Obradovati bliska srca time, to bi bilo plemenito

Kaže Alisa, dok crta mostove te

U njenim mislima oni oživljavaju

Njen duh je u vrhu bele šibice

 

Sa druge strane mosta

Nova ushićenja za tebe i mene

Jer ja sam ljubičasta vatra, njen vodič

I lako hodamo preko

 

Jer strašno je ne znati

O čemu je ovaj svet

Gledati dobre prijatelje kako vrište, oslobodi me

Ljudi na ulici, subota uveče, most gori, hajdemo na njemu plesati.

 

Opiranje

 

Upoznaj me kada sam svež

I kada nema zadrške među nama.

Dopusti mi da dodirnem

Peskovito dno tvojih očiju,

Kada si iskreno radosna,

Dok se opiremo  svakodnevici.

Pijemo kafe, pijemo ih nekoliko

Razbićemo šoljice! Nećemo, kažeš mi,

Saplićući se o sitne laži.

Prihvati me

Kada sam ogoljen i nesputan,

Kada počinjem,

A tvojih su pet toplih prstiju na mom vratu,

Sve što imam.

Dok ne počnemo suviše da biramo,

I dok prava ljubav ne počne da se gleda u ogledalu.

Prihvati me dok crtam strip.

Dok su kafa, tacna i piksla na stolu

I ti u krevetu,

Dok me posmatraš, tako, u neko prolećno prepodne,

Samo još jedan crno-beli crtež…

Amaterski crtež,

Zaljubljenih.

 

Velika tema

 

Megi je bila

Boje opijene sreće mladosti

O kojoj mogu da kažem sve

Ako me dodirneš toplim prstima

Sećanja nekih trgova

Zujanje kasete u kolima

Koja mi odmotava reči sa jezika

Jutro na prozoru

Osvetljava okačena sećanja na zidu.

Pitam se jesu li stvarna…

 

Uz ritam, ti ba bam hej hej…

Koji mi smeta da napišem roman

O nekoj velikoj temi…

O nekoj velikoj temi o tebi i meni.

 

 

Dalibor Čerškov, 1982., Niš. Fotograf. Piše pesme i kratke priče. Završio studije na GAF-u u Nišu. Prva zbirka poezije je u pripremi.

 

Instagram: https://www.instagram.com/daliborixx/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.