Pesma po narudžbini – humoristična priča

Filed under: afirmator,broj 01 - april 2012,broj 13 - april 2013,satira |

gučaNikada nisam voleo kafansku atmosferu. Muzički repertoar kafane pogotovo. Sve same tugovaljke. Prođe mladost, dođe turobna starost, stara ljubav zaborava nema, sve sam kafane popio i nisam se opio, živote nikada te nisam ni voleo… Patetika do jaja! Na moju sreću najluđe dane proveo sam sa drugarima u Akademiji i KST-u. Malo u Bumerangu, tu i tamo na Kondži i na Gusaru. Prođe vreme. Pojaviše se žene, pa deca. Vremenom počesmo da se okupljamo isključivo po kafanama. Na svadbama, krštenjima, slavama. Sediš, merkaš, ždrokaš, gutaš mesište i dim od cigareta. Kad krene kolce (ništa bez kolca) svi poskaču sa stolica pa krenu u masovno đipanje. A ja sedim. I ćutim. Smeškam se jer moram. Niko ne voli namrštene tipove. Pogotovo ne žene od najboljih ortaka. Uglavnom je po kafanama tesno pa od svakog iz kolca dobiješ po lakat ili češanje dupetom po glavi. Ako se nađeš na svadbi neminovni su trubači. Ako ličiš na kuma ne gine ti Guča na uvce. Čisto da ne dočekaš starost bez nekog od osnovnih defekata. Na svadbama su inače svi bogati. U kafani nema krize. Svi pljuckaju na novčanice pa lepe muzikantima na znojem orošena čela. Sviraj mi onu, znaš brate „onu“… I krene „ona“. O izgubljenoj mladosti, o neminovnoj starosti, o staroj ljubavi, o nevernim ženama. Jednom mi se zadesila neka kafančina u Zemunu. Svadba za hiljade. Kod jednog mog mladog rođaka. Navršio je dvadesetu pa je odlučio da se ženi. Da ne zakasni. Nisam ga video još od sahrane jednog našeg rođaka, ima barem sto godina. Da ne dužim. Na pola svadbe tražili mi rođaci da naručim neku pesmu za mladoženju. Neke strine uglavnom. Ne znam zašto ali kao da su sve strine na ovom svetu obučene u crno i imaju kratke frizure. Otiđoh do glavnog muzikanta. Brke sa harmonikom. Možete li da ćutite tri minuta, šapnuh mu. Pljunuh na novčanicu sa namerom da mu je zalepim na čelo. On me odmeri strogo. Oprostite mi, nikada nisam tražio pesmu, kazah. Pauza će za sat vremena, kaži pesmu, vikao je. Ali, plaćam vam da ćutite tri minuta… Reci pesmu ili briši! Brka je bio preozbiljan. Nisam imao kud. Naziv pesme naravno nisam znao. U tom trenutku, tik iza mene, na podijumu, razvilo se kolo. Posmatrao sam kako svi rumeni i besni đipaju i tresu se u ritmu kola. Okrenuh se potom odlučno prema brki. Molim vas, svirajte mi neku pesmu gde se spominju izgubljena mladost, bolna starost, žal za starom ljubavi…

Vladimir Bulatović

One Response to Pesma po narudžbini – humoristična priča

  1. Sjajna observacija o kafanskom/svadbarskom „životu“ kolega! 🙂

    Svrati malo u internet kafanu Polomi Čašu da naučiš naziv bar jedne pesme, pa da bar sledeći put izbegneš taj osuđujući pogled brke harmonikaša.

    P.S. kada u društvu započnemo priču oko kafane i muzike, i kada to ode predaleko s tugovankama, presečem društvo s pitanjem: „Ko zna 5 veselih pesama da nabroji, častim ga?“ Naravno, niko ne može da ih nabroji.

    Duško
    16. јуна 2013. at 12:01
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.