PEPIKO, PEPIKO, KAD ĆEMO NA CALEXICO?

Filed under: 2013,afirmator,broj 17 - avgust 2013,muzika |

IMAG0514

 

 

 

 

 

 

 

Sinoćnji koncert američkog indie -tex-mex benda „Calexico“ spada u primere kako prava, velika svirka velikog ( po broju i kvalitetu članova benda) treba da izgleda. Dvojac Burnes/Convertino (ex-članovi legendarnog „Giant Sand“)  koji stoji iza cele priče uspeo je da, u dve decenije dugoj karijeri,spoji dva sveta s jedne i druge strane Rio Grandea. Oko  dve hiljade ljudi je, na teniskom terenu Odbojkaškog kluba Partizan (o, da, zvuči čudno ali je to pun naziv) a na Malom Kalemegdanu, gledalo ovaj bend koji nas je vodio kroz svetove saguaro- kaktusa, zadimljenih kubanskih barova, napuštene farme američkih naseljenika i marijači – jutra uz mamurluk i  još jednu „margeritu“. Okrenuti promovisanju svog novog albuma „Algiers“ momci iz „Calexica“ (izdvajam „Epic“ i, naročito, psihodeličnu numeru „Para“) nisu zaboravili ni svoj veliki hit „Crystal Frontier“ (umiksovan sa „Guns Of Brixton“ od Clasha)  kao ni „Banderillu“ (čuli smo ovaj instrumental u seriji „Breaking Bad“). Može se reći da su Calexicanci naprečac osvojili publiku. Joey Burnes, mladolik, kao d su ga stavili u neku vremensku kapsulu, očigledno dobro raspoložen i usviran, podsticao je svako malo publiku da se pridruži i tapše uz zarazne ritmove. Mada, mnogo podsticanja i nije trebalo kad imate neuobičajen kantriMexico glas te  članove duvačke  sekcije koji imaju zavidne vokale a na spisku instrumenata koje sviraju na sceni nalaze se: harmoniku, gitara, truba, ksilofon. Slajd gitara je, za vreme ovih fantastičnih promena, u rukama lead guitariste postajala testera i rezala vam srce na pola. A onda slede rokabili brzalice,  gitare bremenite fuzzom i mudrostima pustinje koje kao da su došle iz neke Thin White Rope/Sonic Youth radionice.  Basista je sve vreme delovao kao da ga je dobra vila maločas čuknula čarobnim štapićem i rekla: „Od sad si genijalan muzičar a imaš i dobar glas“. I on svira li svira i ne veruje šta mu se dešava.

 

 

IMAG0517

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Beše to sparno veče bez daška vetra na prašnjavom terenu uz, po pravilu, mlako pivo i drčne tipove koji uleću preko reda ali su ubrzo svi su zaboravili na surove životne činjenice. Pred nama su bili ljudi koji su svaku pesmu svirali s velikom posvećenošću i preciznošću a opet su to činili da to izgleda  kao da usput pišu famoznu razglednicu. Naime, mediji su bili puni spiskova zahteva koje su Joey & ekipa stavili pred organizatore svirke. Jedan od tih zahteva je bio da im obezbede razglednice Beograda i poštanske marke. Neko bi rekao preterano, drugi bi rekli staromodno i romantično što uz muziku Calexica itekako ide. Ovim momcima je, što se publike tiče,  oprošteno sve, pa čak i to  da pesmu Fleetwood Maca “ Go Your Own Way“,  izvedenu za vreme bisa, umiksuju sa „Love Will Tear Us Apaprt “ od Joy Division. Na neki čudan način, ova mešavina je funkcionisala.   N0, kako to obično biva, kad bend ima toliki staž iza sebe, uvek ostane neka pesma koju ste želeli da čujete a nije je bilo na plejlisti. Naravno, tone umanjuje ugođaj ali, ako Calexico dođe ponovo u Beograd,a sudeći po reakciji publike ima itekako dobre razloge za to,evo moje male dopune: Jesus&Tequila, Tulsa Telephone Book, The Ballad Of Cable Hogue.

 

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.