PATRIOTIC HYPERMARKET

Filed under: afirmator,broj 12 - mart 2013,pozorište |

 

Picture1

Pozorišna predstava „Patriotic Hypermarket“ u režiji Dina Mustafića, a prema zajedničkom tekstu Milene Bogavac (iz Beograda) i Jetona Neziraja (iz Prištine), nastala je na osnovu intervjua sa četrdesetoro Srba i Albanaca sa Kosova. U njoj igraju glumci iz Beograda, Prištine, Skoplja i Tirane a kako je premijerno izvedena u oktobru 2012, ona predstavlja prvu, profesionalnu pozorišnu saradnju srpskih i albnanskih umetnika.

Predstava je, tokom prve sezone svog igranja, izvedena u Beogradu, Prištini, Sarajevu i Zenici, kao i na festivalima u Subotici (Desire), Modeni (Via Scena Contemporanea) i Ljubljani (Ex Ponto; gde je, prema glasovima publike, osvojila drugo mesto u selekciji).

Nakon svakog pojedinačnog igranja, gledaocima je bio ponuđen upitnik za evaluaciju predstave. Na upitnik je odgovorilo 373 ispitanika, koji su predstavu (na skali od 1-5, pri čemu je 1 najniža ocena) ocenili prosečnom ocenom 4, 42.

Budući da je upitnik za evaluaciju predstave sadržao pitanja o uzrastu i učestalosti odlazaka u pozorište ispitanika, zanimljiv je podatak da je ovu predstavu pogledalo 53, 1% gledalaca koji u pozorište idu „najmanje pet puta godišnje“. To navodi na zaključak da je ovaj komad privukao i publiku koja u pozorište ide neredovno, u podjednakoj meri kao i redovnu pozorišnu publiku (to jest: 10, 2% gledalaca koji u pozorište idu jednom nedeljno; 28, 1% gledalaca koji u pozorište idu najmanje dva puta mesečno i 8% pozorišnih profesionalaca) .

Anketirani gledaoci slažu se po pitanju objektivnosti ove predstave. Čak 63, 6% ispitanika izjavilo je da komad „Patriotic Hypermarket“ objektivno prikazuje Srbe i Albance, pri čemu samo 2% gledalaca smatra da su u predstavi neobjektivno prikazana srpska, a 1,7 % gledalaca da predstava neobjektivno pokazuje albansku stranu.

32.7% gledalaca smatra da pitanje o objektivnom prikazivanju Srba i/ili Albanaca u pozorišnoj predstavi kakva je ova – nije važno. Ovako visok procenat gledalaca koji su pitanje o objektivnosti predstave procenili kao nerelevantno, upućuje na to da je komad ostvario nameru autora: on nije politički, već umetnički čin za čiji nastanak nije ključna objektivnost i balansiranost srpskih i albanskih priča, već celovita ideja predstave koja na scenu donosi priče žrtvi rata (bez obzira na to kojoj etičkoj grupi pripadaju).

Zanimljivo je da su predstavi najniže ocene dodelili gledaoci mlađi od 20 godina, a najviše stariji od 50, kao i podatak o tome da se gledaoci (bez obzira na uzrast i učestalost odlazaka u pozorište) slažu sa time da je saradnja između srpskih i albanskih umetnika važna i neophodna.

Čak 60,9 % ispitanika smatra da ova predstava može da utiče na odnose Srba i Albanaca dok 51, 6% gledalaca misli da ni jedna predstava ne može da promeni ni jednu stvar od opšte društvene važnosti.

Budući da je predstava premijerno prikazana 4. oktobra 2012 (u toku nereda na Jarinju) zanimljivo je da 36, 6 % gledalaca smatra da je izvedena u nezgodnom političkom trenutku ali da je to njena pozitivna strana. 37, 5 % gledalaca ne smatra da je predstava izvedena u u nezgodnom političkom trenutku, a samo 1, 1% u trenutku njene premijere prepoznaje negativnu stranu predstave.

Mali postotak gledalaca (0,9%) smatra saradnju između srpskih i albanskih umetnika nemoralnom.

Potsećamo da je praksa anketiranja gledalaca nakon predstave, u našem pozorišnom kontekstu, neuobičajena i retka, te da kao takva predstavlja pionirski pokušaj da se predstava evaluira objektivno i da se, preko podataka dobijenih na ovaj način, sazna više o starosnoj i obrazovnoj strukturi publike kao i o mišljenju gledalaca koje upućuje na njihove kulturne potrebe.

Predstava „Patriotic Hypermarket“, nakon pet meseci gostovanja u drugim pozorištima i na međunarodnim festivalima, 18. marta 2012. biće ponovo izvedena na sceni svog matičnog pozorišta, Bitef teatra – koji je, zajedno sa organizacijama Kulturanova (Novi Sad), Kulturabella (Beograd) i Multimedia Qendra (Priština), bio koproducent ovog projekta.

Više o predstavi možete pročitati na linku:
http://www.bitef.rs/teatar/?pg=predstava&jez=sr&pred=110&termin=1166


Produkcija:
Asocijacija Kulturanova, Multimedia Qendra, Bitef teatar
Postprodukcija: Asocijacja Kulturabella

Rekli su o predstavi:

“ (…) Ova kazališna predstava zasigurno će ostaviti veliki utisak na gledatelja svojim upečatljivim i provokativnim dijalozima, naturalističkim scenama i pokretima glumaca. Predstava ironično progovara o našim sličnostima upravo na temelju naših nesuglasica gradeći sa krajnjom preciznošću metaforičke fragmente našeg suvremenog beznađa. Kombinirajući emocije netrpeljivosti i mržnje sa suvremenom potrošačkom diktaturom Patriotic hypermarket na scenu uvodi sasvim radikalan kazališni jezik: on reže tamo gdje najviše boli bacajući političkim elitama i nacionalistima gorku dozu realnosti u lice. Pa iako bi se na prvi pogled moglo učiniti da će doći do banalizacije ličnih sjećanja redatelj gradi upadljivo sputanu notu kritičnosti ostavljajući svojim gledateljima da i sami odgovore na pojedina pitanja. Pre bi se moglo reći da predstava postavlja pitanja i podstiče na razmišljanje dajući gledatelju jaku dozu morfija, umanjujući bolove samo na kratko. (…)“

Nenad Obradović

“ (…) Predstava koja dozvoljava višejezičnost, a da nijednog trenutka ne uskraćuje razumevanje, koja govori o nama iz ambijenta šoping mola, tipičnog ne-mesta u kojem će likovi govoriti vrlo precizno o mestima svojeg odrastanja i “ranjavanja”… Čini mi se da će morati da slede izuzetno pozitivne reakcije, jer je u tom žanru – dokumentarnog istraživačkog pozorišta, napravljen iskorak (posebno u smislu jake dramaturške linije i scenske ekspresije). ”
Milena Dragićević Šešić
“ (…) Ako je politički teаtаr vrlo lаko postаje teаtаr sа tezom, može se reći dа je tezа predstаve „Pаtriotik hipermаrket“ veomа dobro i hrаbro postаvljenа, u podnаslovu čаk i eksplicitno nаzvаnа postdrаmskim dijаlogom Beogrаdа i Prištine, dijаlogom koji se morа voditi rečimа, osećаnjimа. Bilа onа hlаdnа ili vаtrenа, bаr nisu oružje. Istinа, jedаn od likovа predstаve i dаlje stoji nа merkаntilnom stаnovištu, pа kаže dа će poslа još i biti, аli suživotа nikаd. Drugi, opet trgovаčki, kаže dа je Kosovo nаjskupljа srpskа reč… Poentа je dа se sudbinskih stаvovа pod hitno vаljа otаrаsiti. Od togа, u dominаntnom korpusu nаopаko postаvljene političke ekonomije, prvа je zа otpаd krilаticа „Kosovo je Srbijа“, jer je po svemu sudeći uprаvo obrnuto – „Srbijа je Kosovo“. Kаko god dа okrenemo i s koje god strаne to dа posmаtrаmo, rаčun nаm neće biti dobаr!”

Igor Burić

“ (…) U Srbiji i na Kosovu je moguće ono što više ni u teatru nije moguće. U Srbiji i na Kosovu je moguće da smo ti i ja anonimni a u postdrami Patriotic Hypermarket to nije moguće, ona zaista govori o nama, o tebi i meni.”
Dragoslava Barzut

“ (…) Patriotic Hypermarket osvjetljava i sadašnji trenutak baveći se upadljivim stereotipima koji su prisutni u srpskom doživljaju Albanaca kao što su neznanje, mnogo djece, mržnja i želja za “otimanjem“ teritorije. Progovorivši o zločinima, netrpeljivosti, nasilju, represiji, mržnji i nerazumjevanju na dva jezika, danas tako udaljena, u centru Beograda mora biti doista važan odraz “novog političnog kazališta“ koje se ovoga puta kritički poigrava sa uzrocima (ne)prijateljstva dvaju naroda upravo potencirajući njihove sličnosti. I ovaj bi se umjetnički poduhvat mogao shvatiti kao “kretanje ka samospoznaji“ gdje bi se možda, negdje u unutrašnjosti, našlo mjesta za empatiju žrtava a prezrenje dželata. Kroz dokumentarne fragmente nastale na ispovjestima Srba i Albanaca sa Kosova Patriotic Hypermarket postaje političko kazalište koje šalje poruku i koje svojom porukom postaje društvena opomena. (…) “

Nenad Obradović

 
„ Tu se pričaju pričice, tu se pevaju pesmice, tu se voli i tu se mrzi… sve na albanskom i na srpskom jeziku… Igraju glumci iz Beograda, iz Skoplja, iz Prištine i iz Tirane. I jedni i drugi govore i svojim maternjim jezikom, ali i onim drugim… igraju uloge Srba na albanskom, Albanaca na srpskom… i sve tako u krug – u svim kombinacijama. U ovoj predstavi – po formi KABAREU, najznačajnije je to što se te priče i pričice, ipak – ISPRIČAJU. Ova predstava nema nameru da ukaže na pravac REŠENJA velike zbrke i napetosti, blago rečeno, na Kosovu, ali i u Srbiji, a koje se tiču ovog dugotrajno i zloupotrebljivo, zagadjivanog odnosa – Srba i Albanaca. Ova predstava je neka vrsta INVENTARA mogućih ispovesti koje su poređane tako da opomenu Srbe – da treba da poštuju Albance, a Albance da poštuju Srbe – pre svega, kao ljude a ne kao pripadnike nacije. To je skroman zadatak koji je ova predstava sebi postavila, a da pri tom još i razigra te sve priče i izjave, da ih problemski osenči i aranžira razumljivo i privlačno za praćenje. Mnogo je postignuto već time što je publika RADO slušala priče LJUDI o ljudima… ali i o GREŠKAMA, nasilju, podsmehu, mržnji! “

Goran Cvetković

“ (…) It sure did bring back old, suppressed memories. The endless black humor jokes on the streets of Belgrade about the intelligence of Tomahawk missiles, the juicy curses of people imbued with nationalism and hatred, news articles with daily updates on people killed and buildings blown up.The show captured almost all of these things, which unfortunately, belong to our common heritage.The play’s futuristic satire, which mocks and at the same time warns of the absence of dialogue between Serbia and Kosovo, sums up with a noisy and aggressive call to make this happen.After the play ended on Tuesday night, the voices still echoed in my head: „We need to talk, we need to talk!“ … I went back to my initial question then, as I do now, while writing: does art suffer when politics enters its world? Go and see for yourself. You can’t expect me to tell you the secret- that’s what postmodernism is all about.“
Nemanja Cabrić

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.