OSAMA BIN LADEN, MUČENJE, CIA I JOŠ MNOGO TOGA

Filed under: afirmator,broj 11 - februar 2013,filmska kritika |

images

00:30 Tajna operacija (Zero Dark Thirty) je film koji prikazuje jedan od najznačajnih događaja savremene američke istorije, lov na Osamu Bin Ladena. Ovaj, zvanično najveći uspeh Sjedinjenih Američkih Država u dugogodišnjem ratu protiv terorizma, film ne predstavlja kao jednodimenzionalnu pohvalu napora američke administracije, odnosno ne participira u ratničkim pobedničkim usklicima. Umesto toga film nudi pažljivi pregled nekoliko faza kroz koje se pokušaj praćenja i hvatanja odigrao. U središte tog procesa film postavlja mladu CIA obaveštajku, a svoju priče formuliše u duhu podugačkog trilera koji prepoznaje i poštuje fragmetnarnost celokupnog događaja. Odmah po početku prikazivanja u Americi, film je proizveo mnoge kontroverze, doživeo mnoge optužbe, no isto tako, deo filmske kritike istakao ga je kao jedno od najznačajnijih ostvarenja savremene američke kinematografije. U tom kontekstu vrlo je zanimljivo ispitati zašto i kako je film proizveo pomenute reakcije. U pitanju je film koji upotrebaljava žanrovski način pripovedanja priče kako bi predstavio ono što se retko predstavalja takvim filmskim postupkom. Dužina od preko dva i po sata i relativno labava narativna struktura, nisu sprečili 00:30 Tajnu operaciju da bude uzbudljiv i napet film.

DESNICA-LEVICA-CENTRALNO

 

Upravo oko toga i postoji generalni konsenzus među kritičarima. Kada je političko značenje u pitanju, da ne kažemo političko opredeljenje filma, a ono je svakako izuzetno značajno u ovom slučaju, mišljenja i shvatanja su sasvim oprečna. Uspeh lova na državnog neprijatelja broj jedan film prikazuje kao pre svega zaslugu bezgraničnih napora glavne protagonistkinje. Ona je naš prozor u ceo tok dešavanja i njena perspektiva nam omogućava ličnije vezivanje sa izuzetno politički obojenom pričom i temom. Na taj način stvara se odmak prema celokupnom državnom aparatu i zvaničnoj politici, koji proklamativno govori o lovu kao svom najvažnijem cilju, dok je na terenu situacija drugačija. U pitanju je stvaranje opozicije između pojedinca i sistema, što je jedan od klasičnih motiva holivudskog filma. Junakinja predstavlja otelotvorenje ideje individualizma – onog koji leži u srcu same Amerike; ona je uporna, istrajana i tvrdoglava, predana i snalažljiva, pravi profesionalac sa mudima, koju naravno uvek vodi instinkt. Upravo zbog toga njena pozicija odmaka ne može biti jasno označena kao anti – američka.

SVET POSLE 11.09.

 

Iako regularni žanrovski film koji funkcioniše na prinicipu neposredne, prevashodno emotivne identifikacije sa junakom i pričom, film stvara jedan prostor ambivalencije u kome odnos prema onome što se dešava nije direktno definisan. Opet , recepcija filma u samim Sjedinjenim Državama svedoči o tom širokom prostoru interpretacije koje film stavara, a što je nesvakidašnji slučaj za jedan holivudski film. Značenja filma su neobično otvorena i nedefinisana. Tako su ga neki liberalni kriitčari prozivali za izrazito desničarski film koji odobrava metode mučenja, neki za izdajnički film koji na sumljiv način iznosi poverljive podatke o lovu, i predstavlja ga na problematičan način. 00:30 Tajna operacija uspeva da ne ograniči komunikaciju sa publikom, što bi se dogodilo kada bi se na prvu loptu svrstao na jednu od strana. U filmu, kroz dijaloge i izjave glavnih protagonista nema kratkih i upečatljivih komenatara koji bi ponudili ključ za tumačenje onoga što gledamo. Isto tako nema ni specifičnih stilskih vizuelnih zahvata koji bi jasno usmerili perspektivu gledaoca.

Kraj je takođe suptilno ambivalentan. Filmski postupak je u najvećoj meri montažne prirode. Nema dugih kadrova koji bi kod posmatrača probudili dodatno angažovanje, promišljanje i pažljivo preispitivanje onoga što se dešava u njegovom vidnom polju. Umesto toga, bombardovanjem konstantno novih količina informacija u vidu brzog smenjivanja kadrova, podstiče se emotivan odnos gledaoca prema viđenom. Taj se odnos kanališe samim razvojem radnje, koja ocrtava brojne stupnjeve dugogodišne potere. Znači, umesto insistiranja da se razvije kritička recepcija film zahteva vid visceralanog, instiktivnog doživljaja. Ovakvim filmskim postupkom, film nudi jednu specifičnu i suzdražanu perspektivu na procedure koje su dovele do najvećeg spoljno političkog uspeha Sjedinjenih Država u poslednjih nekoliko dekada. Preko pozicije pojedinca u okviru samog mehanizma državne administracije stvara se upečatljiva slika pozicije savremene Amerike u odnosu na osnovne ideje i principe na kojima ona počiva, i koje isto tako promoviše. Kako su mnogi primetili, u pitanju je jedan od značajnijih američkih filmova o Americi posle 2001. godine.

Sima Kokotović

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.