Original originala

Filed under: afirmator,broj 15 - jun 2013,seksualnost |

sexualityPiše: Ljljana Arsenović

Sažetak:

Homoseksualnost u najširem smislu označava istopolnu seksualnu privlačnost. Gledišta o tome šta je to što konstituiše homoseksualnost se uglavnom svode na esencijalistički i konstruktivistički pristup. Esencijalisti identitetu pristupaju kao izvorno prirodnom, dakle urođenom i nepromenljivom a samim tim i univerzalnom. Konstruktivisti sa druge strane homoseksualnost tumače kroz različite kulturno istorijske vizure pripisujući joj veoma različita uzrokovanja, značenja, obličja i manifestacije. Na prvi pogled suprotstavljene pozicije posmatranja, konzervativne naspram progresivne, reakcionarne nasuprot radikalnim, međusobno koincidiraju. „Međutim,“ Anamari Džagouz, ( Annamarie Jagose ), piše u svojoj knjizi Queer teorija, „mnogo je tačnije reći da priroda političke intervencije nije nužno determinisana pretpostavkom bilo koje od ovih pozicija“.¹

Ključne reči: homoseksualnost, heteroseksualnost, identitet, rod, pol, telo.

Kroz dugu istoriju heteroseksualnost je posmatrana kao neprimetna, naturalizovana, neproblematizovana pa s tim u  vezi „važno je uočiti da ´ono što odlikuje nastanak homoseksualne osobe tokom druge polovine 19. veka, jeste činjenica da je u to vreme bilo teško odvojiti je od i shvatiti bez njenog normalnog blizanca, heteroseksualne osobe“.²
Krajem istog veka Kristofer Kraft ( Cristhopher Craft) homoseksualnost označava kao ´inverziju´ heteroseksualnosti.³ „Dakle, heteroseksualnost je takođe konstrukcija čije značenje zavisi od promena kulturnih modela“.⁴ Krajem prošlog veka polazeći jedna ka drugoj kategoriji, heteroseksualnost i homoseksualnost, primetno su se približile makar po čvrstom nastojanju naturalizovanja od strane teoretičara.
Džudit Batler (Judith Butler), u svojoj knjizi: Nevolje s rodom: feminizam i subverzija identiteta, iznosi svoju nedoumicu o tome šta čini, od kakvih atributa je sazdana i kakvi specifični uslovi čine uslovljenom kategoriju žene? Logično se nameću i pitanja postanka i opstanka nepomenutih, samoidentifikujućih identiteta.
„ Sam subjekt žena se više ne razume kao nešto stabilno i postojano“.⁴ Jer, postojanje ma kog subjekta podrazumeva unapred zadate parametre, koji se moraju ispuniti a zatim jezički i politički predstaviti. Feministička politika insistira na postojanju univerzalnog zajedničkog mesta na kom se ukrštaju svi ženski identiteti, međutim, sama  fragmentiranost feminizma pa samim tim i prisustvo raznolikih praksi isključivanja pojedinih znanih i neznanih identiteta, nepobitno upućuju na jasna ograničenja politike identiteta.⁵ Nadalje Batler postavlja još jedno veoma važno pitanje: “U kojoj se meri kategorija žena pokazuje stabilnom i koherentnom samo u kontekstu heteroseksualne matrice?“⁶  Džudit Batler istrajava u neophodnosti da feministička politička teorija napravi jedan veliki, radikalno drugačiji iskorak i počne da promišlja ontološke postavke identiteta, podvalačeći da „(…), do cepanja feminističkog subjekta dolazi kad se uvede razlikovanje pola i roda“.⁷ S tim u vezi, polazeći od  stanovišta po kome je pol biološka datost dolazi se do toga da je rod društveno konstruisana kategorija neuslovljena polom. „ I šta je uopšte pol“,⁸ pita autorka. „Rod ne bi trebalo poimati kao kulturno upisivanje značenja u pol koji je unapred dat (juridička koncepcija); on se, naime, takođe mora odnositi na aparat pomoću kojeg se proizvode sami polovi. (…), jasno da se unutrašnja stabilnost pola i njegov binarni okvir osiguravaju smeštanjem dvojnosti pola u prediskurzivni domen“,⁹ samim tim rod ne proizilazi iz pola već nastaje pod prinudom kulture te da je pol zapravo rod.
„Odbiti, dakle, da se telo još jednom nasilno ućutka i protera u domen površinskog, dati mu prostor u kojem će biti važno, predstavlja početni i krajnji cilj deregulacije temelja koju sprovodi Džudit Batler,“¹⁰ uvodeći s tim u vezi i pojam performativnosti. „ Performativnost, dakle, podrazumeva da se izvesna praksa ponavlja i uvek iznova citira u jednolikim okolnostima“¹¹
„Tela nisu tela po sebi ili tela spram duha ili bilo kako formulisana apstraktna tela: tela žive i taj život oblikuju, ograničavaju i prožimaju rodno određene regulatorne sheme koje su konstitutivne za njihov život.“¹² Fuko u jednom intervjuu kaže: “ Moramo da se suočimo sa pitanjem slobode seksualnog izbora. Kažem sloboda seksualnog izbora  a ne sloboda seksualnih činova, zato što postoji i seksualni čin kakav je silovanje koje ne smemo dopustiti bez obzira da li se tu radi o muškarcu i ženi ili o dva muškarca. Ova sloboda uključuje i slobodu izražavanja tog izbora. Pod tim podrazumevam slobodu da se taj izbor obznani ili ne obznani.“¹³

Umesto zaključka:

Kategorijalno rod nije konstanta, već areal neprestanog istorijskog, klasnog, rasnog, seksualnog i prostornog  kretanja. Ako pođemo od esencijalističkog poimanja identiteta i prihvatimo postojanje subjekta, bilo kog i bilo kada, imamo li onda u situaciji gej ( gay ) ili gej lezbejskog para dva polariteta u vidu jednog subjekta ( originala ) i drugog subjekta (kopije) ili su to dva podjednako vidljiva, snažna i važna original originala? Ako stalno menjamo uloge, jednom smo oni a jednom mi, hoće li posle bezbroj performativnih ponavljanja i igranja uloga, postati nevažno koji deo univerzuma sam ja a koji ti jer ću umesto sebe videti obrnutu sliku u ogledalu tj. mene?

________________________________________________
¹ Džagouz, Anamari (2007) Queer teorija, str. 17. Centar za ženske studije, Beograd
² Ibid. str. 25. Džagouz se na ovom mestu poziva na citat Koena (Cohen,1993:211)
³ Ibid. str. 25. Džagouz se oslanja na  Kristofera Krafta ( Cristopher Craft), 1989:223.
⁴ Batler, Džudit (2010), Nevolje s rodom: feminizam i subverzija identiteta, prev. Adrijana Zaharijević, Karpos, Loznica, str. 47.
⁵ Ibid. str. 52.
⁶ Ibid. str. 54. Napomena koju daje Batler je vezana za njeno korišćenje pojma heteroseksualna matrica, kojom objašnjava mrežu kulturn erazumljivosti kroz koju s enaturalizuju tela, rodovi i želje.
⁷ Ibid.str. 55.
⁸ Ibid. str. 57.
⁹ Ibid. str. 58.
¹⁰ Zaharijević, Adrijana Deregulacija temelja, časopis Genero br.8/9, Centar za ženske studije, Beograd, 2006 :73
¹¹ Ibid. str. 72.
¹² Zaharijević, Adrijana Deregulacija temelja, časopis Genero br.8/9, Centar za ženske studije, Beograd, 2006:74.
¹³ Michel Foucault, Politics, Philosophy, Culture, Interviews and Other Writings 1977-1984, ed. L.D. Kritzman, New York, Routledge, 1990, pp. 286-303)

Literatura:

Džagouz, Anamari (2007) Queer teorija, Centar za ženske studije, Beograd
Batler, Džudit (2010), Nevolje s rodom: feminizam i subverzija identiteta, prev. Adrijana Zaharijević, Karpos, Loznica
Zaharijević, Adrijana Deregulacija temelja, časopis Genero br.8/9, Centar za ženske studije, Beograd, 2006
Michel Foucault, Politics, Philosophy, Culture, Interviews and Other Writings 1977-1984, ed. L.D. Kritzman, New York, Routledge, 1990

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.