Okrugli sto povodom 60 godina smrti Dimitrija Mitrinovića

Filed under: 2013,afirmator,broj-21-decembar-2013,info |

OKRUGLI STO – UNIVERZITETSKA BIBLIOTEKA, „S. Marković“

Bul. kralja Aleksandra, 71 – Beograd, 10. dec. početak u 9,30h.- 

 

UČESNICI

1. Predrag Palavestra

2. Dušan Pajin Šta činiti? Aktuelnost Mitrinovićevih ideja

3. Margaret Shillan Recent Developments of the Mitrinovic Foundation in England

4. Slobodan G. Marković Uticaj gnosticizma, okultnog i psihoanalize na političku filosofiju Dimitrija Mitrinovića

5. Jurij Stojanov

6. Svetlana Stojčeva Mitrinović, Rajnov, Rerih

7. Aleksandar Jerkov Melanholija – od Disa do Mitrinovića

8. Nemanja Radulović Seksualni misticizam Dimitrija Mitrinovića

9. Slađana Milenković Recepcija Mitrinovićevog dela

AKTUELAN I DANAS

– Osvrt na ideje Dimitrija Mitrinovića, povodom 60 godišnjice smrti

Dimitrije Mitrinović (1887-1953), jedan od članova Mlade Bosne, zadesio se na studijama u Minhenu u junu 1914., i uspeo je da izbegne u V. Britaniju par dana pre početka rata. Za vreme rata je pri ambasadi Srbije bio aktivan u promociji srpske i južno-slovenske kulture u Britaniji (velika Meštrovićeva izložba, u Londonu 1915).

Posle rata je najpre, 1920-21., sarađivao u nedeljniku socijalista Novo doba (The New Age – na internetu

http://dl.lib.brown.edu/mjp/render.php?view=mjp_object&id=1158589415603817)

a zatim je sa grupom saradnika osnivao i sam nedeljnike i časopise Nova Britanija i Nova Evropa (The New Britain, 1933., New Europe, 1934.) u kojima je pisao slične osvrte-rubrike na „Svetska zbivanja“ kao u Novom Dobu i potpisivao ih pseudonimom M. M. Kosmoi (Cosmoi).

Njegovi tekstovi objavljivani 1933. pokazuju da su neke ideje zadržale aktuelnost i posle 80 godina, kao i u drugi njegovi tekstovi iz ranijih godina – 1931. ili iz 1920-21.

Jedna od njegovih ideja vodilja, počev od 1914 (pre izbijanja rata) je bila da bi se Evropa i svet mogli spasiti od izbijanja novih ratova ako bi se stvorila Evropska unija, zasnovanja na saradnji i uviđanju zajedničke sudbine, pa tako u proglasu iz proleća 1914., on kaže:

– Budućnost čovečanstva ne može se stvarati slepim istorijskim i sudbinskim instinktima, kroz svetske ratove koji su u pripremi na svim stranama… (…)

– Istinsko rešenje kulturnih problema čovečanstva nije moguće dok Evropa ne obustavi svoj suicid, kroz međusobne borbe i stalnu opasnost od rata. (…)

– Novo čovečanstvo samo će sebe kreirati kroz Uniju evropskih republika.

Mitrinović je naglašavao zajedničku odgovornost ljudi za svet, u različitim ravnima – od ekonomske i ekološke, do vojne i planetarno. A to je smatrao važnim i za uviđanje zajedničke sudbine (usuda) kako u evropskim, tako i planetarnim razmerama.

– Ukoliko nema i ne bude svesno shvaćena nearbitrarna zajednička odgovornost za svet – koja podjednako počiva na svakoj rasi i naciji, u skladu sa njenim genijem, situacijom i istorijom – onda ne ostaje ništa drugo nego da se sva pitanja prepuste čistoj sili. Onda će to pravo (sile) biti ono koje će se uspostaviti, a svaki sila da se opstane i dominira postaće opravdana (The New Age, Sept. 9, 1920).

U tom pogledu posebno je važan njegov tekst iz jula 1933:

– Bez ljubavi prema svetu i odgovornom i dubokom osećanju ljudskog jedinstva i zajedničkog ljudskog dostojanstva i veličine, nije moguće shvatiti čudo i božanstvenost celine ljudskog. (…)

– Naš svet je istorijski postao jedan svet. Mi otkrivamo da je naš svet zajedničko ljudsko domaćinstvo i da mi činimo istinski jednu vrstu. Naše kraljevstvo postaje zajedničko dobro (commonwealth) i porodica; republika i zajednički oslonac. Organizacija i poštena raspodela su neophodni za naše duhovno dobro i materijalni opstanak (The New Britain, 26. juli 1933).

Na zanimljiv način Mitrinović promišlja i ulogu Dalekog Istoka.

– Istorija evropskih odnosa sa Dalekim istokom bila je, do nedavno, skoro neprekinuta priča o šikaniranju, pohlepi i zlovolji; izgleda kao da je politika koju je Evropa htela da sprovodi u Japanu i Kini bila oblikovana po politici koju je Španija vodila u Meksiku i Peruu (The New Age, 30. 9. 1920)

– Može se reći da će Kina opstati koliko i ljudska rasa, a iz njenog mira rodiće se akcije od ogromne važnosti za budućnost čovečanstva (The New Age, 9. 12. 1920)

– Japan može biti činilac povezivanja Zapada sa Istokom, jer je Japan načelo Zapada u hemisferi Istoka, njegova bazična intuicija je sve-ljudska (pan-human) (New Britain, 12. juli 1933).

– Zapadna civilizacija će razoriti sebe i dovesti čovečanstvo do užasne katastrofe i gubitka dostojanastva ako njeno vođstvo… ne promisli o sebi i odrekne se sujete neznanja.

– Bez ljubavi prema svetu i odgovornog i dubokog osećanja za jedinstvo čovečanstva i zajedničko ljudsko dostojanstvo i veličinu, nije moguće pojmiti čudesnost i božanstvenost celine čovečanstva (The New Britain, 26. juli 1933).

U platformi grupe Nova Evropa (“Integration of Europe,” iz 1931.), koju je napisao Mitrinović, nalazimo i teme koje su ostale i danas aktuelne.

– Određeni problemi, kao što su populacioni, regionalno i rasno osipanje, rasipanje ili zloupotreba prirodnih i humanih resursa i genetike, ne smeju se više prepustiti slepoj sudbini. Došlo je vreme kad ljudska rasa ne samo može, nego i mora da preuzme inteligentnu kontrolu nad vlastitom sudbinom. Takva kontrola podrazumeva, do sad nečuvenu, saradnju kulturnih radnika iz različitih resora. (…)

Kod evropskih nacija… sada se rađa svest o zajedničkom usudu (predicament).. One počinju da spoznaju da je u ruševinama njihovog najkrvavijeg rivalstva kucnuo čas posle koga, ako ne mognu da žive zajedno, zajedno će se još više sunovratiti.

Slične su i ideje iz Mitrinovićevih tekstova objavljenih u nedeljniku The New Britain (maj–juli 1933.).

– Moramo reformisati našu ljudsku sredinu, našu civilizaciju, tako da svet postane svet za čoveka.

– Naša planeta mora biti uređena kao naš ljudski dom.

– Ukoliko imperijalizam Nauke i diktatura Tehnologije ne budu suzbijeni i dovedeni u organsku i humanu funkciju, budućnost čovečanstva biće očajna…

Iz ovih razloga, pri Univerzitetskoj biblioteci u Beogradu će se 10. dec. (od 9.30 h.) održati okrugli sto, na kome će biti izložene različite Mitrinovićeve ideje i njihova aktuelnost. To će biti prilika da se obnovi predlog da se Mitrinoviću na Univ. biblioteci postavi spomen odeležje (pored ostalog, jer je ovoj biblioteci donirao velik deo svoje biblioteke), kao i da se u gradu, u perspektivi, postavi poprsje, ili dobije ime ulice.

Inače je u Britaniji od strane njegovih sledbenika osnovana (1954) Fondacija Nova Atlantida (sa ciljem da promoviše njegove ideje), a 2010. je promenila ime u Fondacija Mitrinović (na internetu http://www.mitrinovic-foundation.org.uk).

Radi upoznavanja njegove biografije i dela načinjen je i sajt posvećen Mitrinoviću http://afrodita.rcub.bg.ac.rs/~dpajin/dm/index.html – na kome su pored opšteg prikaza biografije i dela, dostupni različiti tekstovi i ilustracije.

Izvor: mrezakreativnihljudi@gmail.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.