Odbrana dnevne kritike Piše : Miloš Ristić

Filed under: afirmator,broj 08 - novembar 2012,kritika,poezija i proza |

Sigurno je lako pisati o delu izdatom 1980. ili 1960.godine.A ranije? Sigurno je lako pisati o Crnjanskom ili Kišu – kad već postoji oaza radova o tome. Kad nemate strah da budete prvi. I da pogrešite. Kada ste potpuno sigurni u sve što napišete jer iza toga stoje analize i analize. Kada su svi aspekti jednog dela već izneti na svetlost nauke. Kada smo do detalja upoznati sa specifikumom jednog pisca, sa simbolikom i filozofijom njegova dela, kontekstom u kojem cveta. Kad već znamo mesto pisca (čitaj: presto) u određenoj hemisferi. Nešto se ne sećam da je Skerlić napadao Simu šezdeset godina nakon njega, već, u razmeru onoga što vi zovete dnevnom kritikom a što bi se pravilnije trebalo nazvati godišnjom kritikom – kada pišete o delu koje je izašlo tekuće godine kad i kritika ili koju godinu kasnije.

Najlakše je biti odgovoran. Sačekati vreme. Ne trčati pred rudu. Nije li to licemernije, nije li to određena apstraktna  profesorska zavist ili apstraktna književna mržnja, koja nije usmerena prema označenom autoru ali jeste prema svakom pojedincu savremenom piscu?! Nije li ta odgovornost pritvorna? Nije li ona ustvari neodgovornost? Nemati osećaj za ovo vreme, za ove pisce, za ovu književnost – a ne tamo neku od pre četiri ili sedam i po decenija? Sačekajmo da svi pisci pomru pa ih onda udostojimo koje rečenice kritike. Sačekajmo da neko drugi bude prvi kritičar njegovog dela. Sačekajmo drugog i trećeg da isprave prvog i desetog da postavi konačno jasne osnove za ispravno tumačenje njegovog dela. Proučimo magistarske i doktorske teže o tome – sigurno nam može poslužiti. Na kraju ćemo reći, kada završimo kritički tekst ili teorijsku knjigu, kako smo pročitali na desetine i desetine radova, možda i koju stotinu, kako smo se bavili pravim i iskonkim istraživačkimradom. Nismo tek-tako, zbrda-zdola, uzeli knjigu koju nam je sam pisac poklonio, pročitali na brzinu i napisali neku, jeftinu i meku, dnevnu kritiku.

Pozitivna godišnja kritika tumači se kao upliv ličnog momenta u posao kritičara. Tobože, pisac nas je častio viskijem, nabacio nam devojku ili posao, pa o njemu pišemo hvalospevno.Iliga mrzimo iz nekih razloga. Zato napadamo njegov roman ili pesme. Ako prihvatimo da je ovo tačno onda ne vidim razlog zašto bi lična otuđenost ili privrženost (emocionalna, nacionalna, verska ili bilo koja druga) bila neprisutna kod nekog ko sada piše o Kišu ili Crnjanskom.

Dnevna kritika je dobra. Onda kada je kritika. Kada je u pitanju nešto što želi da se prikaže kritikom – to nije loša, dnevna kritika – to nije kritika uopšte. Ukoliko se delo pročitalo, ukoliko se u zašlo u delo, dok su utisci još sveži i dok je kontekst realnost a ne daleka ili bliža prošlost, utoliko je ova kritika, godišnja, ne samo potrebna za razvoj srpske književnosti u ovom trenutku već i za budućnost njenu. Ko se plaši sadašnjih ocena sadašnjih pisaca? Profesori i ustanove – jer bi imali dodatni, osam puta veći i teži posao. Kritičari – jer bi izgubili moć, autoritet i konačno utvrđeno znanje i veštine – kojima bi u takvim okolnostima bilo teže i odgovornije baratati. Utemeljeni stariji pisci – koji su u fazi kada prelaze iz živih u mrtve pisce, iz dobrih među najbolje, iz NAS u SANU, itd.

Posle ćemo se pitati zašto nijedan naš pisac još od Andrića nije ponovio isto, i zašto predstavljamo naše najbolje pesnike kao one koji nebeski vrede kada nisu još stekli oreol nadnacionalne pesničke zvezde, pesnika svetskog ranga, pesnika koji nije samo preveden svuda već se svuda i čita i biva obožavan. Dok se metuzalemi i dinosaurusi koji drže našu kulturu u malom džepu plaše da se ispuniti proročanstvo Vladimira Majakovskog, da će biti zbrisani iz biblioteka i zamenjeni mlađim piscima, možemo se i dalje hvaliti kako smo u samom vrhu svetske aforistike.

2 Responses to Odbrana dnevne kritike Piše : Miloš Ristić

  1. Слажем се с написаним.
    Веома бих волео да постоји неки сајт на којем би се објављивале критике савремених дела, и радо бих га посећивао. Такав сајт можда и постоји, али ја не не знам за неки који је посвећен искључиво томе.

    Написао сам сајт јер је тако најлакше допрети до што већег броја људи за што краће време, а у питању могу бити и новине. Сајт има предност што се може служити достигнућима информатике и што се лакше може мењати, док један број часописа, или новина, када се одштампа, не може да се измени.

    Наравно, такав сајт би требало да буде потпуно функционалан, што значи да би требало да се направи озбиљно, јер је у питању један озбиљан пројекат, који поред тога што треба да допринесе доста српској књижевности, мора да буде и конкурентан на интернету. Дали сте ми идеју да пробам нешто слично да направим. : )

    Milos
    13. децембра 2012. at 16:23
    Одговори

  2. Neznani imenjace,
    podrzavam vasu ideju – ima nas koji bi danonocno izucavali nova dela (narocito poezije) i pisali o njima kritike bilo pozitivne bilo negativne bilo oba u zavisnosti od toga kakav kvalitet odredjena knjiga nudi.
    Zelim vam da uspete da realizujete ideju
    Milos Ristic

    Milos Ristic
    19. децембра 2012. at 14:00
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.