Od naših o Našima

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,broj 10 - januar 2013,društvo |

Ovih dana ponovo u žižu medijskog prostora dolazi pokret onih koji Srbiju vide na sasvim drugačiji način od prosečnog civilizovanog čoveka. Srpski Narodni Pokret „Naši“, kako sebe nazivaju, ovih dana sve više privlače pažnju već podosta istrošene, ogorčene i zatrovane Srbije.  Čime su to „Naši“ privukli pažnju javnosti biće rezimirano u tekstu ispod sa osvrtom na to u kojoj meri njihovo delovanje ima ili može imati ozbiljne posledice po zdrav razum, omladinu, Srbiju a i možda širi region

HULIGANI_1

Prvo što nam je u skorije vreme došlo uha, a vala i oka je bilo oglašavanje SNP Naši(h) po pitanju podobnih i onih koji to nisu u zemlji Nemanjića i Jugovića. Na spisku su se našli svi koji manje – više kritički i racionalno pristupaju problemima u Srbiji, koji imaju šta reći i ne plaše se to učiniti javno. Plakatima su poslali poruku građanima Srbije, ali i vlastima pozivajući na hapšenja i sprečavanje oglašavanja onih koji, kako tvrde Naši, krše Ustav i zakone. Ono što se nameće kao pitanje je da li je ovo poruka usmerena na primenu zakona ili je zapravo kampanja zarad nečeg drugog?

Evo kako oni to vide: „Kampanja za cilj ima podizanje svesti u javnosti o alarmantnoj potrebi zabrane i hapšenja NVO faktora sa spiska koji otvoreno i javno vrše krivična dela podrivanja Ustava kroz niz teških krivičnih dela, počevši od ugrožavanja suvereniteta i integriteta RS, govora mržnje i diskriminacije prema građanima Srbije i srpskom narodu u njihovoj matici državi – Srbiji.“ (Izvor: Saopštenje SNP Naši 13. januar 2013.)

Gospoda naša pozivaju na hapšenje jer, kako kažu, ovi zli jezici podrivaju Ustav kroz niz krivičnih dela od kojih su izdvojili ugrožavanje suvereniteta i integriteta Republike nam Srbije. Svako ko je dovoljno dokon može sesti i malo prostudirati čime se to bave Helsinški odbor za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Egzit fondacija, Kvirija, GSA i ostali sa spiska. Takođe, svako ko iole prati medije može videti kakvi su to mediji B92, Vreme, Blic, Peščanik i drugi. Ono što meni bode oči na njihovom spisku je to što se većina ovih organizacija, koje su Naši istakli, bavi ljudskim pravima. U fokus naše pažnje ove organizacije vraćaju Rome, siromašne, žigosane, odbačene, zloupotrebljene, ugrožene i neshvaćene. Ono što meni bode oči je i to da su mnogi predstavnici ovih organizacija i medija ljudi koji iza sebe imaju priznatu i poštovanu intelektualnu i društvenu zaostavštinu. Svi se bore za suživot različitih kultura i ljudi pod jednom zastavom, a Našima to smeta. Kroz svoje aktivnosti ovi mediji i organizacije nikada nisu pozivale na rušenje ustavnog poretka, mržnju prema bilo kojoj grupaciji ili narodu ili kršenje bilo kojeg zakona naše republike. Pozivam vas sve da se u to i sami uverite tako što ćete posetiti web portale navedenih medija i organizacija.

Na žalost, ovo isto ne možemo reći i za SNP Naši. Busajući se u grudi, iza parola patriotizma, ova grupacija je u više navrata učestvovala i/ili organizovala skupove koji su se završavali nasilno a koji su svoju poruku upućivali LGBT pripadnicima naše države, kosovskim Albancima i svim onim neistomišljenicima koji žive na teritoriji RS. Među tim neistomišljenicima su i političke stranke koje su u više navrata bile napadane kako putem medija, tako i fizički. U više navrata ova grupacija je vršila napad na državu Srbiju paleći njene simbole i fizički napadajući policajce kao predstavnike države. Na ovaj način je ova organizacija napala i Ustav u koji se toliko kune i koji toliko srčano brani. Ima li to vama logike?

U sekciji sajta „aktivizam“ SNP naši je objavio vest u kojoj nedvosmisleno javno preuzima odgovornost za paljenje zastave autonomne pokrajine Vojvodine koja je u sklopu Republike Srbije, te je na ovaj način nedvosmileno ova grupacija priznala da je upalila javno obeležje Republike Srbije. Ne možete prihvatati samo onaj deo Republike koji vama odgovara i priznavati institucije iste, koje vama odgovaraju. Napadnite simbol Republike na bilo kojem nivou i napali ste Republiku samu. Dakle, paljenjem zastave koju su kasnije okačili na ulazna vrata u prostorije LSV-a, Naši su poslali poruku Ligašima da njihova politika nije dobrodošla, a Republici i Pokrajini su stavili do znanja da je ne prihvataju. Ovo je inače i druga aktivnost kojom su nas Naši „počastili“ ovih dana.

Treće što ih dovodi u žižu je jedno zanimljivo pismo koje su objavili na svom sajtu. Pismo je, kako oni tvrde potpisala reformisana Jedinica za Spcecijalne Operacije(JSO). Meni lično to smrdi na same Naše. Ovo pre svega zbog retorike kojom se građanima, a i ostalima, obraćaju u pismu. Osim retorike, ono što po mom mišljenju takođe ukazuje na SNP je i činjenica da je JSO rasformirana a ono što nije završilo u zatvoru zbog oružane pobune i/ili ubistvo premijera Đinđića je otpušteno iz službe ili je preusmereno na druge jedinice MUP-a. Smatram da bi bilo krajnje neozbiljno da se ovi što su i dalje aktivni u žandarmeriji ili drugim jedinicama MUP-a izdaju saopštenje ove vrste. E sad, tu je i ona manjina koja je otpuštena iz službe. Kolika oni mogu biti pretnja i da li jesu, ostaje na MUP-u i DB-u da saznaju. No, kao što rekoh, verovatnije je da su upravo SNP Naši objavili ovo sporno pismo kako bi privukli dodatnu pažnju na sebe i nametnuli se među ostalim desno orijentisanim organizacijama.

Da državne službe rade svoj posao i da se zakoni primenjuju u našoj zemlji, kako je to predviđeno, ovaj tekst verovatno nikada ne bih morao kucati jer SNP Naši ne bi stigli tu gde su i ne bi imali toliko uspešnih aktivnosti koliko imaju. To je upravo ono što zabrinjava i to je ono što SNP crpi kao svoju snagu. Predstavnici institucija ćute ili nedovoljno glasno osuđuju kršenje zakona. Kada nadležni postupe prema zakonu i kada se odgovorni nađu pred licem pravde, dobijaju umanjene ili blage kazne koje u nekim slučajevima samo dodatno ohrabruju počinioce da nastave sa svojim aktivnostima. Ono što je dodatno razočaravajuće je i činjenica da je ova organizacija već jednom i bila pred zabranom, ali je taj postupak završen na štetu građana Srbije, a na korist pokreta. Ono što je sramotno je način na koji se pristupa tumačenju dokaza, gde paljenje zastave autonomne pokrajine ne mora nužno potpasti pod krivično delo, ako se Zakonik striktno tumači, jer u njemu stoji „Ko javno izloži poruzi Srbiju, njenu zastavu, grb ili himnu, kazniće se novačnom kaznom ili zatvorom do tri meseca.“ (Krivični Zakonik Srbije čl. 173.) Do sada je prema mom skromnom saznanju osuđen samo jedan aktivista pokreta Naši i to na 2 nedelje zatvora za paljenje vojvođanske zastave. Ovo je bitno istaći jer je prethodnih godina, od kada je zastava Vojvodine postavljena na jarbole, u više navrata bila paljena po gradovima ove pokrajine, a kao piromani su se u više navrata hvalile organizacije desnog bloka, a među njima i Naši.

Tužno je i to što premijer i predsednik Srbije ne pridaju značaja ovim događajima. Za premijera, a ujedno i ministra policije je glupost saopštenje JSO-a, a predsednik, koji je tokom svoje predizborne kampanje obećavao da će biti predsednik svih građana Srbije, to danas po ko zna koji put ne ispunjava jer ne staje glasno i nedvosmisleno u odbranu onih građana koji žive pod zastavom Republike Srbije, a čija su prava i slobode ugrožene. Od početka njegovog mandata, podsećam, nije stao uz LGBT zajednicu kada je istoj prećeno i kada je ista sprečena da održi protesni marš, a sada ne staje u odbranu svih onih koji se nalaze na spiskovima SNP Naši. Gospodine predsedniče, svi ovi građani bez obzira na to da li su glasali za Vas ili to nisu učinili, su Vaši građani i Vi ih predstavljate i zastupate.

Ono što me je pored direktnog delanja Naši(h) nateralo na oglašavanje je i to što spoznajem Srbiju kakvu sam znao samo iz priča. Premlad da bih se jasno sećao početka devedesetih i ludila koje je pratilo to vreme, sada dobijam input kako je to nekada bilo. I tih nesrećnih devedesetih godina se oglašavao Dobrica Ćosić, kao što to čini danas; i tada su, kao i danas pravljeni nekakvi spiskovi nekih nepodobnih ljudi, tada je, kao i sada, Srbija bila trovana i pripremana za borbu, a i tada se, kao i sada javljala uniforma nekih specijalaca na telima mladih ljudi spremnih za pokolj, a Kosovo je bilo samo jedan od gorućih problema ujedinjenja Srba pod jednom zastavom. I na kraju ne treba zaboraviti da su i tada, kao i danas, na političkoj sceni dominirali Nikolić, Dačić i mnogi drugi. Da li je baš sve isto pokazaće vreme i ljudi. Neki su na greškama učili, a neki još treba da uče.

 

Tekst preuzet sa bloga U pokušaju

Piše: Dragan Martinović

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.