O PREDSTAVI ZLOČIN I KAZNA-ZAIGRANA LEKTIRA Piše: Goran Cvetković

Filed under: afirmator,broj 05 - avgust 2012,pozorišna kritika,pozorište |

TVRDJAVA TEATAR- 4. – ZLOČIN I KAZNA – prema romanu Fjodora Mihajloviča Dostojevskog – dramatizacija i režija Dijego Debrea – produkcija SLOVENSKO MLADINSKO GLEDALIŠÈE, Ljubljana – Mali Grad Tvrdjave, Smederevo – subota 14. jul 2012.

 Sećam se da su neki novi direktori u Srpskom Narodnom Pozorištu, davnih sedamdesetih godina prošlog veka, redovno, èim dodju na položaj – imali ideje da se na repertoaru nadju dela iz gimnazijske literature. Ja sam tada bio tamo zaposlen kao mlad reditelj – početnik i znam da mi je to bilo nekako, kao da se ide linijom manjeg otpora – da se privlači publika – zapravo, lenji djaci za koje je pozorište čitalo literaturu, a oni bi to gledali i bili, tobože – obavešteni o klasici!…Znam da je delo ZLOČIN I KAZNA vrlo poopularno za scensko izvodjenje – gledao sam jednu davnu dranmatizaciju Miroslava Belovića u Jugoslovenskom Dramskom Pozorištu – sa Mihailom Janketićem i Ljubom Tadićem u najvažnijim ulogama – zločinca Raskoiljnikova i sudije Porfirija Petrovića, na nekim ogromnim skelama sa mnogo likova – Marmeladova, starog siromašnog pijanca, igrao je Viktor Starčić– to je bila jedna od njegovih poslednjih uloga. Još se sećam surovih psihoanalitičarskih dijaloga pomenutih antagonista, od kojih je zastajao dah od napetosti.

Redtelj Diego Debrea počeo je svoju karijeru uspešnim režijama i deèjih i predstava za odrasle, baveæi se vrlo specifiènim tekstovima, ali i pozorišnom formom koja je plenila maštovitošæu i silinom razigranih metafora. U poslednje vreme – koliko sam ja pratio njegove najnovije režije – Lorkin Dom Bernarde Albe, Ženeove Sluškinje, ili komad KAD SAM BIO MRTAV, po scenariju jednog nemog filma – na primer – ovaj reditelj se bavi prilično oveštalim atrakcijama, sa naročitim asocijacijama na provokativne teme istopolnih ili trenasvestitskih seksualija, ili bar privlačnosti i promocije istih…To deluje nekako kao lako zapaljiva roba za gledalište, a glumci uspevaju da ponovo i ponovo, udahnu neki novi dah tim situacijama, koje posle same po sebi vuku publiku u pozorište i obezbedjuju nagrade reditelju. Priznajem da sam ja više voleo njegove ranije predstave, u kojim je bilo i drugih stvari sem ljubavnih provkacija homoseksualnih partnera. Zato sam se i začudio kad sam video da je na repertoaru ovogodišnjeg ambijentalnog Festivala Tvrdjava Teatar u Smederevu, produkcija Mladinskog Gledališča iz Ljubljane i to baš delo Zločin i Kazna u režiji Dijega Debree!

BILA JEDNOM JEDNA BABA, NIJE ZNBALA ŠTA DA RADI, DOSADAN JE BIO ŽIVOT…

Sam roman Dostojevskog imao je značajne uspehe na sceni i to u jednoj svetski poznatoj dramatizaciji poljskog filmskog i pozorišnog reditelja internacionalne slave, Andžeja Vajde. Naš reditelj Egon Savin režirao je, po ovoj dramatizaciji čak nekoliko uspešnih predstava – u Beogradu i u Podgorici – od kojih ja nažalost, nisam gledao ni jednu, ali mnogi kažu da su to bile predstave za pamćenje – ne sumnjam, jer je tu koncentracija bila uglavnom na dva pomenuta lika – sudije i zločinca – Porfirija Petroviča i Rodiona Romaniča Raskoljnikova. Opet, taj roman mnogi smatraju najboljim delog ovog dubokog analitičara ljudskih ponora duše i svesti, ali i podvesti, kao i društvenih okolnosti. Drugi pak, vide ovo delo poznatog romanopisca, kao nešto lakšu literaturu – u odnosu na Braću Karamazove, Zle duhe ili Idiota – koji svakako spadaju u red najznačajnijih dela napisanih do sada u svetu. Čini mi se da je roman Zločin i kazna, po svojoj strukturi, pomalo nameštena i izveštačena storija, ciljano pisana da bude primamljiva ekstrenim ljubiteljima, već ionako romantičnog i romantičarskog XIX veka, naročito u Rusiji. Pitanja koja se u ovom romanu plasiraju – pitanja prava čoveka koji smatra da je neèčm posebnim obeležen i obdaren, da za svoju promociju ličnosti – UBIJE osobu za koju on procenjuje da je pogrešno bogata i time neopravdano moćna, pa tako stoji na putu uspona naznačenog genija samososećanja… pa zatim i pitanja mitskih i psiholoških, pa i psihotičnih stanja i tokova poremećene svesti…pitanja praćenja zločina i zločinca sa postavljanjem zaseda jednog sudskog istražitelja od iskustva…sve to deluje – naravno, uz ogroman talenat velikog pisca – kao neka izmišljena storija, priredjena za gladne oči stalnih i pasioniranih čitalaca policijskih hronika i literarnih podlistaka na pretposlednjim stranicama tiražnih novina. Mislim da su sredstva kojima je ova priča – doista, začinjena sumanutim idejama prethodnika Ničeovog Natčoveka, u nekoj ruskoj anarhističkoj varijanti…ipak sredstvalakefeljtonistikei primaljive krimi-literature, napisane visokoparnim jezikom velikog poznavaoca – i literature i psihologije i društva i svog vremena.

Mislim da je najproblematičniji element ovog romana o ubistvu jedne lihvarke – naèin, odnosno sredstvo – to, kako i čime je ova nesrećna baba, zajedno sa sestrom – ubijena. To vam je jedna sekira – da bi sve bilo što grdje i upečatljivije – zamislite jadne èitaoce ove storije u novinama, dok čekaju sledeći nastavak – kako li se plaše da noæu zaspu u tami svojih mraènih soba, kad naslute, ili veæ shvate, da æe baba biti ubijena i to kako – sekirom po glavi…i to više puta!…E, ta sekira se pojavljuje na najgori mogući način – kao u lošoj literaturi – sasvim  SLUČAJNO!…Mislim, nesrećni mladić – Raskoljnikov – kad je već doneo odluku da ubije tu babu – krene u magnovenju prema njenom stanu i, prolazeći pored stana kućepazitelja, sluèajno ispod nekog kreveta, u drugoj sobi, kroz, opet SLUČAJNO otvorena vrata – i stana i te sobe, vidi – ISPOD KREVETA – tu nesrećnu sekiru i – šta – udje u stan i brzo je uzme..stavi je pod jaknu, ili kaput-mantil…i spreman – ode do babinog stana i –UBIJE JE!…To je – loša literatura!

…A ONDA JE DOŠAO RASKOLJNIKOV DA JE “NASEKIRA”

E, baš ta sekira u predstavi Diega Debre – STALNO JE NA SCENI!…I ona vam je glavnija od svih glumaca i od svih dijaloga – stalno neko njome nešto preduzima – kucka, udara, zabija je u sto, baca, nosi i donosi je…stalno je ta sekirica – ovde u vidu tesarske bradve, da bi bila lakša za rukovanje, a ne u obliku ogromne i teške sekire kojom bi se ubijala nekakva baba – neprijateljica svih nadobudnih, samoljubivih skrojevića, ubedjenih da su baš oni SUPERMEN ili Natčovek!..Ne znam – možda to i jeste OTKLON reditelja i adaptatora teksta Diega Debree – da se poigra sa ovim elementom slabosti velikog pisca…ili je to baš ona tačka gde se on dobro RAZUMEO sa Dostojevskim – gde je ovaj bio najslabiji!?…Jer to šta i kako su glumci Mladinskoig Gledališča igrali u ovoj predstavi, bila je vrlo površna konstrukcija u kojoj je bukvalno, na najjednostavniji i najpovršniji način – PREPRIČAN roman Zločin i Kazna, kao da bi se olakšalo gimnazijalcima da ga ne moraju sami čitati. Ritam ove predstave – vika, galama, loše prikazana strast ubice…njegove razne faze u razmatranju sebe i sveta…sve je to bilo tako opšte i površno, nekako sve predvidljivo i nevešto, da je delovalo sasvim neuko i samodovljno – bez pravog umetničkog naboja – a o istraživanju – što je nekad Mladinsko iz Ljubljane radilo najbolje – niti govora!…Bojim se da ovoj predstavi, punoj samoljublja i jeftinih atrakcija za najbanalniji ukus – nije ni moćna TVRDJAVA, u čijim je zidinama i ova predstava igrana – nije mogla da pomogne da bi je otrgla od nadmene osrednjosti. Bolje bi bilo da je reditelj i adaptator razradjivao LIKOVE – od kojih ni jedan nije ubedljiv, a Porfirije Petrovič nije čak imao ni prostora za svoje intelektualne ekvilibristike, dok drugi nisu imali vremena ni da se predstave -. sve se dešavalo samo u sklopu vrlo traljavo koncipiranog lika ubice babe – Raskoljnikova…nego što se bavio ženskim podvezicama na muškim nogama i kopanjem po polovini lubenice koja treba da predstavi ženski polni organ Sonje Marmeladove, prostitutke iz moranja, u trenutku silovanja…No – izgleda da se to mnogima dopada – jer čulo se mnogo pohvala o ovoj predstavi, pre nego je došla na Festival!..Tako vam je to!…Nažalost!

 

GORAN CVETKOVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.