O popu i malim slomljenim srcima

Filed under: afirmator,muzika |

Pre nekoliko godina pričao sam sa jednim starijim kolegom iz Beograda o procesu stvaranja pop pesama i on mi reče da neke tekstove napiše u studiju,sedne par minuta pred samo snimanje,napiše tekst,zatim ga u toku snimanja prepravlja ako treba i tako…

Pop pesma može da se napravi na mnogo načina…Bendovi bez  izraženog autora obično džemuju na probama dok im se ne svidi neki gruv a onda neko od članova,ponekad i svi zajedno,napišu tekst.Postoji i obrnuta varijanta kada neko donese gotov tekst na probu pa se zatim džemuje dok se ne odsvira nešto što paše uz reči i što se naravno svim članovima dopada.Verovali ili ne, ima i onih koji, dok na gitari traže prave akorde,već legano zvižduću melodiju i u glavi slažu prve stihove.Takvih je malo…U devedeset posto slučajeva mogu da provalim kako je nastala neka pesma.Onih preostalih deset posto su autori koji su superiorni u svim segmentima stvaranja.Jedna od takvih umetnica je i Norah Jones.

Još od pojave Joni Mitchell šezdesetih i Patti Smith sedamdesetih godina prošlog veka svet nije imao ovako velikog i važnog ženskog autora.Klavir svira kao Ray Charles,peva kao andjeo u registru Billy Holiday,još ako uzmemo u obzir to da je ćerka Ravija Shankar-a i koliko su indijke lepe žene neće nam biti teško da shvatimo zašto sve pristojne legende od Keith Richards-a do Tom Waits-a žele sa njom da podele svoje parče slave. Norah se već na prvom albumu,za koji je dobila četiri gremija,pokazala kao referentna coutry i folk autorka koja može da stane na crtu sa svojim idolima.Početkom maja 2012.izašao je njen peti album „Little Broken Hearts“.

Nakon raskida sa dugogodišnjim dečkom Alexender Lee-jem koji je svirao bas u njenom bendu do 2007. godine,bio ko-autor na mnogim pesmama i producent na njenom trećem albumu „Not Too Late“,Norah u potpunosti menja bend, kao i celokupan zvuk.2009. izlazi njen album the Fall koji je tvrdji,hrabrije isproduciran čak pomalo indie.Praktično svi tekstovi su tematski vezani za život posle ljubavi,u nekim pesmama vrlo duhovito(Man of the Hour).Izgleda da album the Fall ima svoj nastavak…

Norah Jones od prvog pojavljivanja u medijima svojim melanholičnim altom deli publiku na one koji su se zaljubili na prve taktove i one kojima je pored svega jednostavno dosadna.  Sumnjam da će novi album „Little Broken Hearts“ koji se pojavio početkom maja ove godine to promeniti ali verujem da će svi oni koji su voleli njene ranije ploče podjednako uživati i ovoj novoj,osim eventualno tvrdokornih country fanova.Ono što je zaista novo u odnosu na njen dosadašnji rad je producent Danger Mouse(Brian Joseph Burton),poznat po radu sa Beck-om,Gnarls Barkley-em,Gorillaz,The Black Keys itd.,zbog čega ova ploča zvuči modernije i korak dalje u odnosu na prošli album.Pesme su veoma pažljivo aranžirane sa puno sitnih detalja kao violončelo u stilu Džordža martina u pesmi „Travelin On“ ili organe u „After the Fall“ ali pravo iznenadjenje na ovoj ploči je vrlo, vrlo malo klavira.Dakle na ovoj ploči nema prepoznatljivog New Orleans klavira na koji smo se navikli kada je Norah Jones u pitanju što je najveća aranžmanska promena do sada.Sa autorskog aspekta, pesme su nenametljive, nemaju tendenciju da postanu „Yesterday“ a ipak su superiorne u svim segmentima.

 

Norah u svojim tekstovima svet posmatra kroz oči nežnog i ranjivog bića, iz ženskog rakursa,što u ovim vremenima nasilja nedostaje i osvežava.Little Broken Hearts“ je još jedna potvrda kompletnosti autorke koja praktično uopšte ne oscilira u kvalitetu pesama pa njene ploče žargonski rečeno klize,ipak,kao potencijalne hitove izdvojio bih „Happy Pills“ za koju je snimljen spot i naslovnu „Little Broken Hearts“.Go Norah!

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.