O književnim nagradama u Srbiji 2014.godine: Meša Selimović se okreće u grobu!

Filed under: afirmator,broj-23-februar-2014,društvo,kritika |

slika3Glasanje je javno, mi smo stara Grčka…

Ovih dana smo svedoci dodeljivanja mnogih književnih nagrada. Čoveku koji piše ili prati književna zbivanja ostaje da se, pošto mu je dosadilo da se smeje istovremeno plačući, začuđuje. Pošto osim prostora koji je dat samom saopštenju žirija čudiocima nedostaje drugi nego da sami traže i nalaze prostor za svoj stav i komentar i međusobnu raspravu – u pomoć pristiže besplatni a ozloglašeni – fejsbuk. Legitimnost književnih konkursa više nije u pitanju, već samo profesionalnost, a nekad čak ni ona ne može pomoći već jedino razum. Čista logika. Osećaj za liričnost. Književna nagrada ,,Meša Selimović’’ dodeljena je Ivanu Negrišorcu (negri, negri…šorcu, šorcu) za zbirku pesama ,,Kamena čtenija’’ (mislim i da u vreme Zaharija Orfelina ovakav naziv ne bi dobio đubretarsku kantu), tačnije podeljena zajedno sa romanom Slobodana Vladušića ,,Mi, izbrisani’’ (Mi, OTPISANI ili ZABORAVLJENI, ili bilo šta što ukazuje na posebnu originalnost i inovativnost u srpskoj kulturi!).

 Obe knjige su, piše Danas, od ovogodišnjeg Velikog žirija (pazite: VELIKOG BRATA) dobile po 15 poena (uz  2 asistencije, 5 skokova i 3 blokade!), a učestvovala su 54 književna kritičara (sve sami Skerlići!), teoretičara i književna istoričara. Čudi me da nisu zvali i ljude iz NASE! Umesto da imamo dva-tri eminetna kritičara, dve-tri pametne glave, par tipova sa književnoistančanim ukusom i umetničkim dojmom, mi imamo veće mladaca i staraca, plenum, kolegijum, šta? Pazite dalje: ,,Ovo je, inače, treći put u istoriji nagrade da je deli dva autora, a prvi put, da je jedna knjiga poezije a druga roman.’’ Treći put u istoriji NBA lige titulu MVP-ija podelila su dva igrača sa istim indeksnim poenima, a prvi put da je jedan centar a drugi bek!

            Da se vratimo na 54 kritičara. To valjda treba da kod nas, posmatrača, stvori utisak o objektivnosti, nepristrasnosti – SINE IRA ET STUDIO. Sine, Irac ti u studiju! ,,Obe knjige su dobile po 15 poena’’, dakle 30 od ukupno 54. A ostalih 24 poena? Šta ćemo sa njima? Ko nam garantuje da neko ko je dobio tri ili pet poena nije istog ili jačeg kvaliteta? Ili – oni nesrećnici za koje je glasao po jedan književni kritičar, možda baš onaj pravi, a ne neki, zalutali profesor književnosti po diplomi a kritičar po izdavačkoj sudelatnosti?! Zar ne bi bilo pravednije da njih 54 daju akademske ocene od 6 do 10 svakom delu pa da se to sve sabira u konačnom?

           I koji je to basnoslovni pesnički rokopis koji se zove ,,Kamena čtenija’’? Dokle će pesničke zbirke sa jeftinometaforskim sintagmatikama koje je još Miljković prozivao pre pedeset godina dobijati najviša priznanja?! KAMENA ČTENIJA? Govorim o većini ,,velikih’’ književnih nagrada u nas. Naslovi tipa ,,Ljušture javnosti’’ nisu interesantni? Ili tipa ,,Dijagnoza’’? To je odviše jasnoi suviše konkretno. Ali zato su ČTENIJA apstraktna. Čist dadaizam! Lično nisam učestvovao u pomenutom konkursu ali zar je bitno i da jesam kad se već unapred zna kakvi će naslovi i ideološke, navodno antiideološke, matrice poneti pehar srpske književne Lige šampiona? Nagrade osvajaju naslovi sastavljeni od sintagmi tipa: VOZOVI NOĆI, TMINE PRAŠINE, NEDOKUČIVO JASTVO,  PROLETELE JESENI i sl. Najbolji dokaz za to je nagrada BRANKO MILJKOVIĆ u Nišu iza koje stoji moj propali i prolupali profesor književnosti a kasnije dekan Sveznajući i Uvekupravujući Goran Maksimović. SENKE STIHOVA,  POLOŽAJNE DUŠE,  IZNAD OBE STRANE OBLAKA, itd. Oprostićete mi na improvizacijama ali to su uglavnom takvi neki naslovi. Skupovi dve reči. Jasnoće i nejasnoće. Savršena simbioza za palanačko uvo. KAMENA ČTENIJA?  KAMENI DOSITEJ?  KAMENA USPAVANKA?

Miloš Ristić

Dosije X srpske kulture

6 Responses to O književnim nagradama u Srbiji 2014.godine: Meša Selimović se okreće u grobu!

  1. Činjenica je da nam je pisana reč u krizi. Ono što se objavljuje uglavnom je bezvredno. Ali, to je i ovo gluparanje od „pametovanja“. Nagrade neće pomoći da neko delo poživi kod čitalaca mnogo godina. Možda će se malo bolje prodavati – makar to jeste u slučaju NIN-ove nagrade, i ništa više.

    Sledeći put uz kritiku nagrade dajte lepo i kritiku nagrađenih dela i onih koji (ne)zasluženo nisu dobili poene, glasove… šta god da je na repertoaru. Tako ćete makar biti smisleni. Ovako – samo još jedno zatupljivanje na „večno zelenu temu“.

    Zli Kritičar
    22. фебруара 2014. at 19:37
    Одговори

  2. Čitaocu ostaje potpuna nepoznanica otkud protest autora ovog teksta protiv dodeljene nagrade, jer njegova kritička žaoka luta po prostoru, umesto da ide ka meti. Ne možemo iz kritike iščitati u čemu je problem sa nagrađenom zbirkom, jedino što nam je sugerisano je to sporno ime u kome se javlja nekakav arhaizam. Pa šta? To treba kanonski zabraniti zato što ga je još Miljković napadao? To je potpuno bespredmetan osnov za napad, ni jedna jedina reč nije izneta u vezi sa onim što je između korica, a što je, složićemo se, ipak mnogo bitnije od naslova. Pored toga, nategnute paralele sa sportskim statistikama su toliko banalne da ukidaju mogućnost da budu duhovite. To što je učestvovalo 54 kritičara je nesvakidašnja pojava i nije za osudu. Ukoliko postoji neki problem sa načinom glasanja, njega treba istaći i ukazati na njega. Ovako, ceo tekst se predstavlja kao zlonamerno i ostrašćeno „bacanje hejta“.

    p.s. Ne znam ni jednog od tih 54 kritičara, niti znam njihova imena. Izvikanu zbirku nisam nikad pročitao, novi Vladušićev roman sam prelistavao i rekao bih da predstavlja, kao i prošli njegov roman, poigravanje postmodernističkim strategijama, što ga upravo zato i čini anahronim. U svakom slučaju, sva moja neznanja koja sam ovde istakao ni u najmanjem procentu nisu mogla biti osvetljena ovim osvrtom.

    Danilo Lučić
    22. фебруара 2014. at 20:46
    Одговори

  3. Сатира у стварности не умире

    Занимљивом опажању Милоша Ристића у Афирматору додао бих и своје о Домановићевој награди. Ове године, да није Блица – у јавности не би се знало да је Удружење књижевнка ту награду уделило Ивану Ивановићу, српском књижевнику, чувеном у Титово доба по апсу због романа Црнени краљ, а у време Доса и сада заборављеном.
    Истина, макар кратко, био је демократски заменик министра културе. Но Удружење нагло га се сети у јануару ове године па му – као заслужноме сатиричару – даде Радоја Домановића. И врати га у српску књижевност. Додуше, оно, прво, промени јавно објављени састав жирија, па награди заслужног писца.
    Но у српском културном свету награђеним писцима не дају награде у динаримаа. Све награде су у натури, сем – оне ниноисане. У Србији се, како за кратке тако и за дугачке приче и песме, дају демоктарске наградде: дипломе, медаље и понекад орден, Ивану је могао и Тома, председник Тријумвирата, да да орден слободе. Орден је орден! Домановић је посебно ценио ордење и ординисање ( одликовани су код њега колицима возили своје ордене). Ивану, пак, не би ни Томин орден помогао да увећа бедну професорску пензију; оне државне за културно стваралаштво доидељују се певачицама.
    А писцу пак приче о додели нараде Меше Селимовићаа, незапосленом професору и књижевнику, – предлажем да се уч(к)лани у Удружење књижевника Србије. Могао би двехиљаде педесете да дође на ред за неку награду – диплому, медељу, шешир (Ђурин, Радојев, Шантићев уз који иде и штап). Али пару књижевнику српска државна култура неће ни тада давати. Јер и тада ће тријумвири расписивати демократске изборе сваке друге године и пружати прилику политичарима да унапред из буџета Републике плађене кампање у милионима динара оплемене уметничком усменом књижевниношћу која настаје на промоцијама, јавно – на трибинама пред очима и ушима српског народа, гладног уметничке речи.

    Dragi Tasic
    23. фебруара 2014. at 13:31
    Одговори

  4. Središte razmatranja problematike nalazi se u banalnom poređenju ustaljenih izraza (koji krase današnje književne naslove) sa sportskim žargonom, bez osvrtanja na problem koji sugeriše sam naslov teksta.

    Zbog ovakve ,,konstruktivne“ kritike Meša će se okrenuti i dva puta u grobu.

    Veronika
    24. фебруара 2014. at 12:41
    Одговори

  5. Za vas, kakvi ste, i jesu ČTENIJA!
    Ne odstupam ni reči.

    Miloš Ristić Lično
    1. марта 2014. at 11:21
    Одговори

  6. Činjenica je da ,,Zli kritičar“ k……., ,,Veronika“ čisti a ,,Danilo Lučić“ brani ovaj komičan z-broj kritičara u žiriju. Uostalom, neka šef Matice Srpske podeli nagradu sa glavnim čovekom časopisa Letopis Matice Srpske a vas troje kad ste toliko načitani i moderni ako niste čuli za sport koji se zove košarka obaveštavam vas da on postoji oko sto godina a već pedesetak u profesionalnoj eri. Ako vam nije jasno o čemu se radi u tekstu radi se o vašem neznanju ili vašem lobiranju za iste. Ako znate da čitate, a pretpostavaljam da znate, onda su jasna i ČTENIJA I OTPISANI I ZABORAVLJENI I IZBRISANI I 54 ŽIRIOCA itd. Možda vam je krivo što se vi niste setili da napišete tekst. Ili ste svi vi, baš kao i oni, LJUŠTURE JAVNOSTI, baš kao što veli naslov moje pesničke knjige br.1.
    Toliko. Ajd sad vi.

    Miloš Ristić Personalno
    1. марта 2014. at 11:29
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.