Nikola Ćupas: Slave

Filed under: 2014,afirmator,broj-22-januar-2014,društvo,satira |

Ovo što sada čitate, jedan je sasvim običan priručnik, koji nudi nekoliko diplomatskih odgovora na set pitanja koja će vam nesumnjivo biti postavljena od strane bliže i šire rodbine kada budete išli u goste na slavu. Namenjen je prvenstveno studentima i mlađima od 35 godina. Znači, petini stanovništva.

Onomadnji Nikoljdan prouzrokovao je na društvenim mrežama lavinu satiričnih statusa i komentara na brojne stereotipne diskusije, koje se ponavljaju iz godine u godinu na familijarnim skupovima. Zato sam odlučio i da napišem ovo, pa možda nekom i pomogne.

Da ne tupim previše, prelazim na sam event. Spremate se za slavu, i razmišljate: mala li je muka to što je decembarski Sv. Nikola posan, nego cela familija ima da me propitkuje i zapitkuje…

Elem,

Dok se borite za vašim mestom pod suncem slavskoga astala, slušajući priče (moleći sve znane i neznane bogove da ne dođete kao tema na dnevni red) o aktuelnoj političkoj sceni, dolazi polako, ali sigurno trenutak zasićenja među starijim istaknutim učesnicima debate. Vama je do 35 godine (osim u malom broju slučajeva) zabranjeno da govorite o politici (jer ste do tada samo ’’dete’’ i ne razumete suštinu), te nada da izbegnete razgovore o ličnim temama u startu otpada. I tako, dok jedete ribu, pljujete i vadite koščice između zuba, jednog trenutka, tek tako, kao grom iz vedra neba, obratiće vam se neko od starijih sa pitanjem:

Kad će naš student da završi fakultet?

Nastaje trenutak dramske tišine, a vaša nada da će ova slava proći bez toga puca kao novogodišnja petarda. Demant je stigao u jednoj sekundi, i dok slušate samo otkucaje velikog zidnog sata u slavskoj sobi, obuzima vas u trenutku hladan znoj, srce počinje ubrzano da kuca, a na leđa vam se svaljuje sav kosmički teret pogleda prisutnih. Čak i mali petogodišnji brat od tetke prestaje u trenu da se igra slikovnicom koju mu je tutnula strina ne bi li kenjkao, i usmerava pogled ka vama, očekujući vaš odgovor zajedno sa ostalima.

kid

Stevo, ne gledaj me i ti tako, sunce ti tvoje malečko.

Čekam rezultate iz Beča, radio/la sam na nekom važnom međunarodnom projektu, pa bi trebalo da dobijem stipendiju za njihov državni (jako je važno da se naglasi državni) univerzitet i prebacim se tamo. Njihova diploma je mnogo cenjenija od naše. Mislio/la sam da sačekam malo, pa da vas sve obradujem. (Uspravite se dok govorite ovo. Mora biti kratko, jasno, glasno, kako biste ostavili utisak odlučnosti.)

Kad ćeš da se skućiš, uzmeš stan i počneš da živiš sam/a?

Samo da isplatim studentski kredit, poslednja dva računa za mobilni, i one četiri rate za kompjuter. Mada, kad smo već toga, bake&deke, je l’ imate vi neke menice na vaša imena, ili neki keš od penzijske otpremnine? Dobro bi mi došla finansijska pomoć u ovom slučaju? (Čim pitate familiju za lovu, instant se menja tema i stavlja se tačka na prethodnu. Povereno: RADI.)

Kad ćeš da se ženiš/udaješ?

Nadam se za par meseci. Mislim, valjda će se moj dečko/devojka razvesti do tad. (Izgovorite ovo nonšalantno, i familija vam neće reći ništa na licu mesta, iako će biti zatečena. Ok, stara majka traži šećer i vodu, ćale otkopčava poslednje dugme na košulji i upućuje vam pogled – razgovaraćemo o ovome kući. Familiji dajete mnogo dobar materijal za olajavanje do sledećeg susreta, ali koga briga – kupili ste sebi poštedu i mir u datom trenutku. P. S. Ne zaboravite da kežete roditeljima da ste se šalili. :))

U naše vreme mi smo imali decu. Kada ti planiraš da ih imaš?

Čim zalečimo ovu gonoreju kako treba. Još letos smo to zakačili na odmoru… (Polno prenosive bolesti su još uvek tabu tema u otvorenoj diskusiji sa rođacima, ali morate napomenuti da i vi i vaš partner/ka delite istu muku.)

Kada tako lepo odgovorite na sva pitanja, garantovano će među familijom zavladati muk. Onda se kao čovek mirno, i polagački vratite trpezi. Za kraj, kako to obično paradoksalno biva, na srpskoj pravoslavnoj slavi kreće nostalgična priča za komunističkim vremenima i drugom Titom, i kako je u to vreme bilo mnogo bolje… I kad počne priča o starim vremenima, taman na red za posluženje stižu kolači, torte i kafa sikterica.

P. S. Mene su na slavi babe dva i po sata premotavale kad ću da se ženim… Pošto sam tvitovao sve vreme, nije da ih nisam slušao, jesam, ali konstantno sam čačkao mobilni, rekle su mi: ’’Nećeš bogami ti nikad da se oženiš, kad samo zevaš u taj mobilni.’’

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.