Nevena Tarlanović: Beograd, grad uzaludnih snova

Filed under: 2019,afirmator,arhiva,Broj 84 - mart 2019,društvo |

Beograd, grad propuštenih šansi i uzaludnih snova. Sjajan u svom sopstvenom mraku. Nem u sred buke koju prave oni koji u njemu protestvuju protiv manipluatorskih igara bez granica.

Beograd, moj grad.

I čiji još?

U nizu večitih pitanja koja postavljam sebi u trenucima zbunjenosti nad fenomenima ljudskog ponašanja, jedno se izdvaja. „Šta oni traže ovde“? “Ko su ti mladi ljudi koji iz svojih gradova širom Srbije dolaze u Beograd i kakva očekivanja imaju od njega, od sebe?“

A kako vide nas koji smo rođeni i koji živimo ovde ceo život?

Šta uopšte danas znači biti Beograđanin/ka, da li smo im pretnja, konkurencija ili prijatelji, da li ih prihvatamo ili odbacujemo.

Mlada osoba iz Beograda je kao i bilo koja druga osoba iz Niša, Kragujevca, Novog Sada… Postoji mišljenje da su Beograđani uobraženi, prepotentni i da sebe drže iznad onih čije automobilske tablice ne počinju sa BG.

Moram da kažem da se sa ovom teorijom apsolutno ne slažem, jer naginje pojmu generalizacije, kojoj ovde nema mesta. Na osnovu pojedinih primera „uobraženih“ mladih iz Beograda, stvorila se slika o tome kako su svi Beograđani takvi.

To što su neki uobraženi, nema nikakve veze sa gradom u kojem žive, njega samo koriste kao jedan od opravdanja za takvo ponašanje, što naravno, nije realno. Isto tako možemo da se zapitamo šta zapravo znači biti razmažen. U današnje vreme, granice definisanja ljudskih karakteristika prilično su rastegljive i ne tako egzaktne.

Priznajem, prva sam se pitala šta mlada osoba iz Niša želi da radi u Beogradu, a ne može u Nišu. I zašto se sve završava ovde. Svi na kraju krajeva zablejimo pored Pobednika na Kališu.

Razmislila sam i došla do zaključka da Beograd prividno nudi mnogo ali, iz životne prakse mogu da kažem da je dosta limitiran sa ponudama i mogućnostima. Kada bi Beograd bio čovek, verovatno bi na moj ovakav zaključak reagovao „uobraženim buntom“.

Šta zapravo ovaj beli frajer može da nam ponudi?

Dugogodišnja studiranja, večne potrage za poslom, dobar noćni provod, ulične žurke (proteste) i uvek otvorena vrata da iz njega odemo. Nije posesivan, pušta nas da ga napustimo.

Isto to nudi i onima koji dolaze i ništa manje nemaju prava na sve što je moguće ovde. I onda se zapitam, čemu taj momenat podeljenosti, ljubomore, zavidnosti, mangupiranja i kompleksaškog ponašanja.

Jedino pravilo jeste da ako si negde nov, da se adaptiraš i prihvatiš zakone po kojima nova sredina i ljudi u njoj funkcionišu.

To nekima koji dođu bude problem, pa se onda svađamo čiji je akcenat ispravan i zašto, zašto u manjim gradovima nema posla (Beograd kriv); ko se oseća na znoj u javnom prevozu i donosimo glupe zaključke, kao da ljudi iz Beograda ne smrde.

Sa druge strane, oni koji dođu očekuju da se urbana kultura ovog grada premesti na nivo koji oni mogu da prihvate, jer sve ostalo je za njih nadubudno beogradsko šmekerisanje.

Mislim da suština problema leži u nedovoljnoj meri dobre volje da se razlike prihvate i da se na njima radi. Najlakše je bacati koplje na suprotnu stranu, a onda očekivati da ne bude uzvraćeno, i tako u nedogled.

Problem je u toliko ozbiljniji što se ovo „Beograd vs Drugi gradovi“ dešava među mlađim generacijama sve češće i stvara razdor, kao da ga i ovako već nemamo dovoljno.

Pogrešno vaspitanje, konzervativna gledišta ili sa druge strane usađivanje osećaja više vrednosti bez pokrića, sve su to faktori zbog kojih se ne razumemo i krijemo se iza leđa naših gradova, gađajući se lopticama napravljenim od nezadovoljstva, zbog svega što nam se u zemlji dešava.

Dakle, mladi ljudi bez obzira iz kog grada potiču imaju u osnovi iste ambicije. Da završe fakultet, da nađu dobro plaćen posao ili odu iz Srbije (većina), da se zaljube, da đuskaju i da se smeju mnogo i često.

Gradovi nisu krivi i oni bi da mogu, zbrisali.

 

Nevena Tarlanović

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.