NEMATI I „NEMATI“ Piše: Aleksandar Novaković

Filed under: afirmator,broj 05 - avgust 2012,broj 06 - sept. 2012,društvo |

 

Povod za ovaj članak je ovo nesrećno pisanije:

http://finance.yahoo.com/news/21-ways-rich-people-think-differently.html?page=1

Za one koji ne znaju engleski jezik da pojasnim – u ovom članku se bogati prikazuju kao hrabri, umni, odrešiti, hedonisti, avanturisti, praktični za razliku od ljudi koji su tzv. obični – naivni, ograničeni, omeđeni “moralom”, mentalitetom, luzerskim gledanjem na svet. Najgore je pravilo broj deset –  Obični ljudi veruju da ti treba novac da bi zaradio novac. Bogati ljudi koriste tuđi novac. Daj, molim te! Posle poteza američke vlade kojim je 700 milijardi bačeno bankama koje su izazvale SEKU  ja nemam više ni jednu jedinu reč ni jednu kap samilosti ili razumevanja prema tim ljudima.  Govorim o konkretnoj plutokratskoj ekipi plus gomili onih mamlaza koji su napisali tone knjiga o tome kako uspeti, kako treba imati pravi “etitjud” kako se to sad u Srbiji kaže. Anyway, stav koji morate da zauzmete danas je stav bez stava, da postanete neki nadobudni faun. Na sve strane kruže ljudi koji su puni sebe, imaju te nadmoćne osmehe, fiksiraju vas očima kao guru na LSD-u, rukuju se kao da žele da vam iščupaju ruku iz ramena, postavljaju glupava pitanja kao: “Da li znaš da prezentuješ sebe?” Ne, nisam nimalo paranoičan – to su oni isti papci koji su kupili moderna bizniz- Jevanđelja i veruju u njih kao u Boga. Ipak, najbolje mi je pitanje, u Srbiji, danas: “Gde vidiš sebe za deset godina?”Jedini iskreni odgovor je: “Nemam pojma ni gde ću biti sutra”.

MODERNA PRDNJAVA

Da je ova moderna prdnjava otišla predaleko podsećaju nas informacije, nebrojene, o tome kako da se ponašamo na razgovoru za posao. Kako da napišemo CV- stotine stranica je ispisano na tu temu. kako da se obučemo. Kako da vežbamo svoje lice da bude uvek mirno ili nasmešeno (ostale emocije su zabranjene). Kako da foliramo psihologa u komisiji i ispadnemo normalni. Moramo da znamo kako da izbacimo grudi, ukočimo kičmu, hodamo kao da nam je neko zabio metlu u rektum i kako da, kad dobijemo posao,  reagujemo na najmanji znak nečeg što zaliči na nasilno ponašanje. Razlog: Zavrnuli ste me i želim da mi vratite lovu!. Mi tu pozovemo obezbeđenje i nekog nesrećnika izbacimo na ulicu. Da, dobio sam posao zbog mog čeličnog pogleda sa ne zbog partijske/rođačke/seksualne veze. Čemu zapravo služe te knjižice? Budimo iskreni – to je najgora kapitalistička propaganda. Ne brini o stanju u zemlji, stepenu nezaposlenosti, privrednom kriminalu, javašluku, nepotizmu. To je svuda prisutno. Problem je u tebi, u tvojoj glavi jer ne misliš “pozitivno”  i, ako ti život da limun ti ne praviš limunadu od toga. Ako ne misliš kao mi ti si ubedačeni Balkanac sa luzerskim pogledima. Treba samo verovati u sebe, rad, trud, marljivo zalaganje na času plus jevtino foliranje i malkice sreće (eh, sreće!) i uspećeš.

Danas vam svako deli lekcije –čak i republikanski roker Gene Simmons iz “Kissa”. Njegova logika je – ako nemate dovoljno vremena da zaradite novac radite dve stvari paralelno ili, čak, tri od kojih ćete profitirati. Reče čovek koji sto godina svira jednu te istu pesmu i mlati pare. Da, Gene, evo, ja ću dok čistim kuću i spremam ručak, uporednom montažom, podeljen u nekoliko mene, da učim nemački. Uporedo ću da na TV-u pratim berzantske izveštaje i zovem na mob “mog čoveka” da izdiluje malo Wellness proizvoda. A dok to radim ja, paralelno, s knjigom Deutsch für Anfänger u rukama, hranim bebu i zadovoljavam ženu ne zbog sebe već zbog mira u kući. Pazi, jednostavno je – malo kuvam i učim glaghol “gehn”.  Pa malo u jednu sobu – leti aviončić, ide papica, voli te babajko. Pa u drugu sobu – srce, imam nešto opako za tebe! Usput učim nemački:Ja, das ist fantastisch! Pa malo “Halo, Bing kako brat” pa mali pogled na telku –uf, morao bih da uložim u deonice smrznutog pomorandžinog soka. A sve vreme mi je na pameti VIZIJA. Nemam pojma koja ali danas svi imaju neku prokletu VIZIJU. Šta ja znam. Evo napisao sam ovaj članak i nisam dobio pare. Fali mi VIZIJA.

TREBA SAMO UGRABITI PRILIKU

Onda se sjurim do lifta, utrapim isprepadanoj komšinici nešto od Amway proizvoda. Ako neće da kupi ja lepo zaustavim lift i ubeđujem je. Izaći ćeš kad kupiš moje smeće, matora! Zar ne viidš poslovnu priliku kad ti se nudi?! Onda se sjurim dole do ulaza i tu me čeka ekipa koja petlja po kontejnerima . Na brzaka pregledam flaše i pošaljem ih da to prodaju tom i tom liku. Onda šipčim do stanice, usput pitam po prodavnicama trebaju li im konzerve tunjevine iz Bugarske. U autobusu se vozim na neko bedno radno mesto u državnoj firm ii  usput smaram sve putnike: ako se samo budu malo doškolovali mogu postati agenti za nekretnine. Autobus se isprazni nakon tri stanice, neko pozove policiju i…

Da ne dužimo: znam da doktori filozofije voze taksije po Njujorku, znam da ljudi koji su završili umetničke akademije rade po kafićima u Beogradu, znam da su obrazovanje i trud obesmišljeni i znam da ova zemlja ne proizvodi ništa osim emigranata. To je realnost. Ali, znam i sledeće: neki ljudi ne bi imali toliko malo da neki ljudi nemaju toliko ogavno, prostački mnogo. I nemojte mi reći da će naša zemlja uznapredovati kad oni s VIZIJOM steknu još novca a onda nama “običnima”, budalama koje veruju u pravila koja su nam ONI servirali, bace mrvice i zaposle poneku hiljadicu. Nemojmo se zavaravati: za njih dobar deo ove zemlje predstavlja čist višak: bolesni, stari, nezaposleni, poljoprivrednici, umetnici, prosvetni radnici, studenti društvenih nauka. Sve je to bagra lišena VIZIJE. I, u redu je,nismo od njih bolje ni očekivali ali, hajde barem, za početak da ne verujemo u gluposti koje nam serviraju. Koliko god da smo očajni nismo toliko da mrzimo sebe. Eto, to je moja mala lekcija o “etitjudu”.

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.