MISTERIJA ZLATA DINASTIJE KARAĐORĐEVIĆ

Filed under: afirmator,broj 11 - februar 2013,poezija i proza |
Čedomir Ljubičić

Čedomir Ljubičić

 

Prikaz romana Čedomira Ljubičića „Boja starog zlata“( Mali Nemo, 2012) zaslužuje potpuno drugačiji pristup. Dakle, neće biti prepričavanja priče, čačkanja po likovima i svih onih tako neizbežnih elemenata pisanja prikaza. Razlog je jednostavan – Ljubičić, koji je, potpuno zasluženo, osvojio prošlogodišnju nagradu „Mali Nemo“ je autor velikog dara i, što je dodatni plus, produktivnosti (jednako kao pesnik i kao prozaista) i njega, jednostavno, treba čitati. Zašto?

Uzmimo na primer pomenuti roman – kad zaronite u tu storiju vi umesto standardnog kniževnog ručka dobijete kinesku kuhinju sa dvadeset jela koja se nižu jedno za drugim. Reč je o onome što ili volite ili ne – a to je šarolikost, kombinacija žanrova, estetika, stilova.  Moje lično mišljenje je da su ovde ljudi otkrili žanr kao nešto posebno značajno i drže ga se kao pijan plota a treba ići dalje, kombinovati, što Ljubičić uspešno radi. S jedne strane, „Boja starog zlata“ ima triler zaplet u kojem se sve vrti oko  skrivenog zlata porodice Karađorđević , onog istog koje su iznosili iz zemlje u aprilu 1941. godine dok su im nacisti gazili malu i slabo organizovanu vojsku. Mada, nije to jedino zlato – postoji nešto i u Švajcarskoj, na tajnom računu. I, da  ne dužimo, u priči učestvuje nekoliko generacija Beograđana i inih, vitalnih staraca i bolešljivog podmlatka, svi u poteri za famoznim blagom. Pripadnici odumrle buržoazije, udbaši, odbegli nacisti i zapadnoevropski biznismeni. Komplikovano i tegobno putovanje na relaciji Beograd- Cirih- Isle of Man- Belfast i nazad. Ali, s druge strane, u opisima, u eruditnosti, u poetskim igrama, „Boja starog zlata“  otkriva svoju drugu stranu. Reč je o posebnom žanru, ako se tako može reći, sofisticiranom art-trileru koji uzima najbolje od oba sveta. Junaci ovog romana, istoričar umetnosti, pesnikinja, stari hedonista i poznavalac svega – od igle do lokomotive. Samim tim , nije ni čudo što delom dmominiraju umetnost i ljubav, protivstavljeni srebroljublju (zlatoljublju u ovom slučaju). Kontrast dominira i na još jednom nivou -smenjuju se poglavlja neverovatne nežnosti i neverovatne surovosti. Eros i tanatos su isprepleteni na više nivoa tako da je zanimljiva i priča o doktoratu posvećenom seksualnom životu stare Helade. Metatekstualno, rekli bi. ja kažem da se odlično uklapa u strukturu dela.

Reklame, monopoli, trač-rubrike i prosečnjaštvo ubijaju zdrav razum, smisao za umetnost ali i potiskuju male izdavačke kuče koje često nude zanimljivije naslove od „giganata“ kao i  talentovane pisce s osobenom poetikom. Ako se jednog dana bude pravila neka nova istorija srpske književnosti, revidirana, posvećena delima koja su nepravedno zapostavljena (a krajnje je vreme za tako nešto), Ljubičićev opus će tu dobiti zapaženo mesto.

 

Aleksandar Novaković

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.