MINISTARSTVO ZA NEKULTURU, DEZINFORMACIJE I GUBLJENJE VREMENA -PRVI DEO

Filed under: afirmator,broj 10 - januar 2013,društvo |
bratislav-petkovic

Ministrova poslednja vožnja

 

„Ozareno novim oreola sjajem“, Ministarstvo kulture i informisanja uspelo je u nečemu što nije njegovim prethodnicima pošlo za rukom. Za kratko vreme, svega nekoliko meseci, kulturni život ove zemlje je doveden u pitanje. Ono što je od njega ostalo.

Naravno, reći će neko, nije stvar samo u 0, 64%  državnog budžeta umesto obaveznih 2,5% (minimum) koji se odvajaju za kulturu. Preživeće nekako umetnost, zahvaljujući pre svega umetnicima i nekolicini sposobnih menadžera kulture. Ministarstvo se neće okititi tim lovorikama. Ipak, Ministarstvo to čini. A sve je počelo skoro pa smešno, kao u ofucanoj Nušićevoj komediji. Ministar Bratislav Petković, do juče u biznisu vezanom za „Modernu garažu“ i poslastičarnice, postade ministar. I to, recimo i da nije bitno. Po obrazovanju je reditelj. U „Modernoj“ se igraju predstave. U politici je, menjao je stranke, ali, ko nije od današnjih aktera? Spominje se izbegavanje poreza, nekih 80 000 evra, ali, ja kažem, ko bogat to nije uradio u ovoj zemlji? I, dobro, možda mu posao nije prirastao uz srce kao plata. Možda treba da se stisne a gde ćemo stisnuti nego tamo gde ima najmanje? I, možda ovom narodu treba hleba i lekova, a ne kulture. Radnih mesta. Obrazovanja. Možda je to tako. I, verovatno Đokovićeve nagrade vrede više od bilo koje premijere ili koncerta. Ali, ako je i tako, ipak i toj kulturi treba nešto. E da bi se reklo da smo pismena nacija i  da deca mogu da u pozorištu pogledaju neku klasiku kako ne bi razbijali glave čitanjem. Okej, ovo je malkice kontradiktorno ali ne kao ovo:

Maca-skoro pa šef

Maca-skoro pa šef

NOVA VREMENA-STARE KOMBINACIJE

Ministru nije preterano stalo  do Ministarstva, do kulture, do mnogih stvari. Ceni svoju platu i, ipak, nekakve vrednosti. Recimo – promene kadrova u pozorištima i drugde. Nije da nije – ni prethodna Vlada nije vrcala od genijalaca ali ovo je preko jego.Njegov pomoćnik servira gluposti o obavezi kulture da bude patriotska. I bi tako -pohrliše patrijote da nas spasu od Jevrope. Negde postaviše mlade reditelje, bez dana staža – kao u Nišu. Ali, taj momak bar ima  neke režije i diplomu. Novi Sad je dobio goru kombinaciju.   Očit je primer Pozorišta mladih u kojem neobrazovani, nekvalifikovani ljudi sede po odborima. I, nije u pitanju radničko samoupravljanje. Pre- drmadžijsko upravljanje preko poslušnika. A onda vas zaspu izveštaji – ovaj je ovde, onaj je onde. Postavljen, bez konkursa. Procedura, prokleta procedura. Svi znamo da ta procedura samo koči. Ona je za smaračke, demokratske zemlje. U toj klimi je teško vući radikalne, pardon naprednjačke poteze. Ili SPO  ili kako god. Važno je zvati se Maca. Sećate se Mace, onog likusa iz rijalitija? Trebao čovek da zasedne u Pozorištu mladih kao direktor.

Kočo, Srbine!

Kočo, Srbine!

KONSTANTINE,SRBINE!

U međuvremenu, konkursa za nove dramske tekstove  te  Sterijine nagrade za najbolji rukopis nema. I taj EGZIT, majku mu, odakle im ideja da je Novi Sad prestonica Vojvodine? U Narodnom pozorištu, zadnja pošta Beograd, smestila se izvesna Milka Sforcan. Mišković, Delta, zatvor,  ring a bell? A sve se to dešava manje-više u isto vreme kad genijalnom Vuku Jeremiću pada na pamet da pokupi horić „Viva Vox“ i organizuje srpskonovogodišnji tulum sa sve „Maršom na Drinu“. To nije uradio naš Ministar ali, srbovanje se s Vuka prenelo na Bracu -eto nama 1700 godina Milanskog edikta. I to ćete vi platiti, dragi sugrađani, bili pravoslavni ili ateisti, ili neke druge veroispovesti. A zbog čega? Nacionalno -romantične ideje po kojoj je Konstantin bio Srbin, Nišlija i, a bre, meraklija, a ne rimski car koji je verovatno u sebi imao ilirske i ko zna koje još krvi.  Stari Sloveni su došli nekih 250 godina kasnije… Nema veze – hrišćanstvo je slobodno! 1700 godina. Dobar deo onih, porobljenih u ime Crkve, nije bio ni slobodan ni doživeo biološki kraj ali, to nije bitno. tradicija je tradicija, propisi su propisi a 0,64% je 0,64 %. Šta će posle te grandiozne klero-naci-patriotske žvake ostati za ustanove kulture. One vidljive i one „nevidljive“ (kulturni časopisi, glasila nacionalnih manjina, muzeji) ostaje da se vidi.

Jedno je sigurno-ozareni entuzijazmom novog Ministarstva tući ćemo se kao u narodnoj epskoj poeziji – do letnji dan u podne! And the mothafucking saga continues….

Aleksandar Novaković

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.