Miloš Ristić: Sigurnost

Filed under: afirmator,broj 03 - jun 2012,poezija i proza,proza |

Leta gospodnjeg, dvehiljadedvanaeste godine. Slavi titulu Siti. Pola veka posle. Ide ka njoj. Osam golova iznad crvenih djavola. Policajci u zoni ispadanja. Traju i dalje izbori. Pola pet popodne , a nisam bio da glasam. Deset godina otkako sam punoletan , a i dalje izbegavam taj tost. Napredna stranka, demokratska stranka, radikalna stranka, dveri – a ja ne otvaram vrata. Blizu je mesto glasanja. Ali kafa. Ali san. Ali zamisao uspeha, pokretna nekretnina. Sekretnina. Ne, nije ona za to. Rekla je pre samo petnaest sati da mi ponovo… da ponovo mi. . . ne,to nije. . . Ko smo sada mi, rekla je. Momak i devojka nismo. A nismo ni prijatelji. Ne, prijatelji nismo sigurno. Samo prijatelji, ponovila je. A ja sam zurio u kugle koje vibriraju iz zelene haljine neke cure koja izlazi iz ve-ce–a kluba. ROK KLUB – kakvo glupo ime za klub. Pa svi oni plakati. Vise sa zidova postave bendova i datumi svirki. Od pre par godina. A gde su sad? Dobro,bar ne ide turbo-folk. Ali,  ovde izlaze sve neki isfolirani likovi i ribe. Polu-umetnici i cave koje nose umetke. U kosi i u grudima. Da bi smuvale ove. Ne. Ne pecaju one sitan ulov. A imaju i para. Vidi se, po izrazu sigurnosti na licu. Ma, ne. Kakve sigurnosti?! Izrazu zadovoljne tuposti. Ne jure one lovu ovde. Nego provod od tri sata. Ako bi moglo,od toga dva u krevetu. Svi koji dolaze u ovaj klub su u ranim tridesetim godinama ili u kasnim dvadesetim. I ne filozofiraju kao ja. Ovi momci, za razliku od mene, gledaju kako da kresnu. Ne izlaze sa eks-devojkom, kao ja! Ne ispituju kakvo je to novo iskustvo posle zabavljanja od pet godina. I tri i po meseca, i raskida od dve godine iza toga. Vidi se to po tome kako brzo i neozbiljno vuku cigare. Kao da im je poslednja. Cure to rade drugim tempom. Ili mi tako izgleda kao da duvaju ono. Jer sam konzervativni tip. Uvek tipujem na konzerve. Konzerva piva, konzerva mesa. Sigurna kladionica. Prekoreva me devojka, ili, da budem ljubavno korektan, moja ranija devojka, da sporo pivo pijem. Ona bi po jedno ponovo. I onako su njene pare.I  onako ja nisam Bukovski. Ni Majakovski. Mada bi mi dobro legla jedna Maja. Crnka. Tankih butina i struka. U licu bleda. Ali, njen brat je morao da zabrani da ja. . . da ja. . . da ja na njenoj brani. Budala. Zar on njoj zakazuje sastanke sa momkom?! Pre toga na obavezni rendgen kod njega. Carina. Ne mogu to ja. Ne razumem. Mislim, razumem. Vrlo dobro, ne na radost. Nervira je ovaj barmen.J er joj se u facu nasmeje slatko, kad dolazi da donese amstel za sto. I SAV JE NEKAKAV, dodaje ona. Dobro. Samo napred. Slobodno. Kazuj. Podgrevaj vatru. A posle ima da se buni, kad napravim skandal. I da mi soli pamet – mesecima, biberi godinama,  a pamti i posle smrti.Nisi trebao ovo, nisi trebao ono. Pa nisam valjda mislila da se taj tip provocira, psuje I napada na njega. I tako dalje, i nikako blizu. Nas dvoje. Ja i ti. Ona i ja. Mi. Da li se to zove MI? I gde se razlikuje od Oni Svi? Tip i mene malo nervira,dodajem ja. Ne skida onaj kez. Ma,pusti ga. Nije imao neku dugo, sigurno. Zato ti se kezi. Ma,ljigav je, dodaje ona. Pa jeste, malo, postupa kao klinac, a nije klinac. Ma,samo je uljudan. Ne znam. Ko mu majku. Teraj ga u tri lepe! Dobro pivo, a? Dobro. Ne znam da li imam da popijemo jedno na kraju, zausti ona. Nemam. Ali imam za limenke! Nije ti glupo da sednemo negde na ulicu posle? Glupo? Meni?! Ni govora. Kod fontane, govorim ja. Kod crkve, govori ona. Kod fontane kod crkve – da! Onda kupimo pivo, to jest ja kupim pivo sa njenim parama. Pravi gentl-man! Ne dva piva , samo jedno. Lav pivo. Al sam konj! Trebao sam uzeti bolje! Ta skromnost. Ona uze somersbi. Onda smo razgovarali o tome kakav je taj somersbi, da li napija, pa mi dala da osetim miris. I da probam. Odbijam. Ali probam na kraju. Razglabamo o crkvi iza ograde, o njenom a mom ranijem fakultetu. O sto stvari dok se par deset godina mladji neumoljivo pored nas ljubi, ljubaka, licka, pucka, upoznaje jezik sa grlom, I drugo. Da je Hitler sad tu – verovatno bi rekao I TRETJE! Taj tip je sigurno imao neku govornu manu. Sto posto. JER NESPOSOBNI VLADAJU! Uporno ona o poslu, a to me nervira.Zna da sam diplomirao pre skoro pet meseci, a tu mi pripoveda o nekoj curi pet godina mljadjoj koja je dobila posao asistenta na mom i njenom fakultetu, a nije ni na poslednjoj godini studija. Posle mi se iznenadjuje kako sam se toliko iznervirao. Dobro – ne o tome nadalje, rekla je. Ali, avaj! Posle samo petnaestak minuta ona krenu da govori o porodici – Pandorina kutija se otvori! Ma kakva kutija – Pandorin sanduk! Boks! Magacin! Ona i njen brat. Automatski: Ja i moj brat. U krug vrtimo se. Bez pomaka. Ili – sa pomacima od kojih nijedan nije pravi.Kakav nam je odnos stvarno nam treba-pomak nad pomacima! Prekosutra glasanje. Iritiraju je izbori. Nemoj o politici samo, moli me. Dobro. Djavola dobro! Koje da govorim? Da se ljubimo – nema smisla – dve godine nismo u vezi. I ako krenem, znam, ona bi najradije mimo poljupca. Mogu je poljubiti – nije problem. Poljubio sam je skoro. Nije vratila poljubac. Oporo je to. Sirovo – surovo. Koso mi je stoji ovo. K’o Kosovo. Ima nas, nema nas. Voli me, ne voli me. Najgore je da ne mrzimo se – ali se ne ljubimo. Nemamo novac. Stalno novac, novac, novac – pare! Nemamo za pristojna mesta, a na ulicu NE. A ono malo ostataka ostataka od korova mre. Tren za tren. Tren. Dva! Isak… kako se zvao taj pisac? Romanopisac… seti se… Jugoslavija – Goli otok?! Nemoj samo o delima i piscima – nisam dala nijedan ispit ove godine – valjda ti je poznato?! VALJDA. Valjda je ovo novi, savremeni Goli otok. Sam, uvek sam, iako ne. Formalizam. Ideja za pesmu. Minimalizam. Ne. Provaljeno odavno. Stigla joj poruka na mobilni – od prijatelja.”POZDRAV OD SJEBANA IZ LEBANA.” Nervira me taj lik, ne zato jer ne vredi kao ljud, ili jer stanuje NA JUG-SRBIJE, nego zato jer pripada depresivcima. I jer svi oko njega umiru – cela njegova familija. I jer nema da je obraduje kad ja nisam tu, a nisam stalno. Dva grada ne mogu ljubav praviti. Pa bili to Konstantinov i Lazarev grad! Da nisdi diplomirao, sad bi smo bili zajedno. Ne. Varka. Nojeva Barka! Vujica Alka! Dosta,dosta,dosta. Dosta,dosta,dosta! Ludnica. Sima Pandurov…  SVETKOVINA! Ti stalno o jednom istom,zamerila je. Objavio si pesmu ili treba da. . . a smeta ti kad ja govorim o mojim prijateljima! E, pa, ja nisam pesnik – ja ne mogu stalno o svojim pesmama da govorim!I  govorim i govorim i ne stajem! Aaa… ne ljuti se na mene. Zagrli! A nije mi dobro – stvarno – treba da dobijem! Dobro-dodji. Cma! Cma! Cccmmmaaakkkk! Da pukne! Reci DA PUKNE! A reci,mmm… Da pukne, reknem ja. Jesu li ti objavili onu pesmu? Jesu. E super! Super, super! Samo ti objavljuj. Ej,lepi! Lepi? Molim. Jel me…? Volim te. I ja tebe! A lepi! Lepi? Molim. Jel me mrz…? Mrzim te. Mmm… e,pa,mrzim i ja tebe! Iza nas crkva a raskinuli smo pre dve godine a verili se tri i po, a pomirili pre devet meseci. Kad suprug i supruga? Da li? Zbog drugih? Zbog godina? Moranja? Socijalne korektnosti? Ljubavi? Zbog onih pet i po godina? Plodovi ubavi. Grbavi. Vrludavi. Pa mi nismo normalni ni ovako – kamoli u braku?! Svadjali bi se i svadjali ko uzima gornju, a ko donju polovinu hladnjaka, ko vrata, ko kvaku. Ma nije trebalo, onda, upisati u istom gradu isti fakultet, istu grupu, sesti u istu klupu! Posle – propala veza! Jel ste vas dvoje i dalje u vezi?! Bulji oko, majmune, zabole tebe dal smo mi zajedno, ko i mene za Avganistan! Pa uzeli pod kiriju isti stan! Udomili tek rodjenu macu. Dali joj ime Cilka. Ti si joj dala ime. Ponekad mislim da je taj mali ketvumen najbolji i jedini potez moje i tvoje veze. Osam sati popodne i trideset i tri minuta. Isus nije imao tridesettri – dokazala najnovija istraga. Izbori gotovi. Glasao nisam. Razlog? Da se pravdam? Radi politike? Radi stoke? Qpr-Stoke 1:0. Kvins Park bi trebalo da opstane u ligi. Ako pobedi Siti, koji se u poslednjem kolu upravo protiv njih bori za titulu! Ako osvoji bod, a Bolton ne izgubi od Stoke. Onda opstane. U takvoj nekakvoj poziciji je i tvoja i moja ljubav.

Miloš Ristić rođen je 24.04.1984.u Kruševcu gde završava osnovnu školu i gimnaziju.Diplomirao je 2011.godine na katedri za Srpsku književnost i jezik na Filozofskom fakultetu u Nišu(generacija 2006./2007.)Piše poeziju,kratke priče,drame,aforizme,eseje,haiku i dr.Do sada je objavljivao pesme(TOK, 2007),dramu(LIBARTES, 2011),aforizme(hellycherry, 2011),esej(MaxMinus, 2012),priču(Avangrad, 2012),haiku(hellycherry, 2011),
aforizme(Afirmator, 2012),pesme(Neposredna konzumacija kulture, 2011),pesme(hellycherry , 2011).Još uvek nema objavljenu samostalnu knjigu iako ima više od 2000 napisanih pesama-iz materijalnih razloga.Osvojio je prvu nagradu za najbolji književni originalni rad na temu ekologije sa pesmom ZAGAĐIVAČKA ISPOVEST na konkursu Planeta ART,dodeljenu 29.aprila 2012.godine i Treće mesto na Đurđevdanskom književnom konkursu Književnog kluba RADE DRAINAC i Književne omladine Prokuplja za ciklus pesama-2007.godine.Takođe i dve nagrade osvojene i dodeljene 2.aprila na 11.Konkursu humora i satire na temu “Na grani ( ci ) Evrope “ u organizaciji Kluba umjetničkih duša iz Mrkonjić grada : NAJIZAZOVNIJI AFORIZMI kao i NAJDISKRETNIJA PJESMA U AKROSTIHU
Živi u Kruševcu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.