MILLENNIUM Piše: Vanja Pavlović

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,film,filmska kritika,kritika,poezija i proza |
Trilogija Millennium

Trilogija Millennium

Uvod

 

Najveći švedski fenomen od vremena grupe ABBA i jedna od najbolih trilogija pisana u  21. veku pisana rukom Stiga Lašona, koji, nažalost, nije poživeo dovoljno dugo da dočeka izdavanje treće knjieg, pojavila se u Srbiji prevedena tri godine nakon prvog izdanja u Švedskoj, dakle 2008. godine. Već 2009. pojavljuje se prvi deo trilogije filmova u režiji Nielsa Ardena Opleva sa Noomi Rapace u ulozi najsnažnijeg ženskog karaktera u istoriji ovog doba. Ona je je obrijana do glave, prirodno riđa (farba se u zift crno), poseduje fotografsko pamćenje i izuzetne hakerske veštine, ima probušenu obrvu i nos i tetovažu zmaja preko čitavih leđa – i zove se Lizbet Salander.

 

Trilogija

 

Prva knjiga trilogije pod naslovom „Muškarci koji mrze žene“ (The Girl with the Dragon Tattoo u originalu), knjiga je koja se čita u dahu, bez odvajanja i odustajanja (lično sam je pročitala za manje od dva sata, kao i ostale dve knjige). Daleko od toga da je pisana u žurbi, traljavo i nedovršeno. Postoji izvesna umetnička žestina, ali tok Švedske, metro, ophođenje prema osobama koje su različite i koje u diskursu izražavaju svoju ličnost na poseban, gotovo ekskluzivno hrabar način, novinarsko/istraživačko umeće i osmišljavanje hakerskih provala svedoči o izvanredno sprovedenom istraživanju, o zverski dugom radu i o superiornom talentu Stiga Lašona da uđe pod kožu lika kojeg oblikuje, da psihološki zadre i da ga sa hartije prenese na ulicu, među kontejnere, kapute i kišobrane. Početna knjiga je tek upoznavanje, zaljubljivanje čitaoca u lik, u ličnost, iako radnja nije ništa manje sužena, jednostavna niti blaga; drugo delo, „Devojčica koja se igrala vatrom“ prodor je u samu Lizbet, ogoljavanje pred ljudima Švedske i pred čitavom planetom i suočavanje sa jednim od najvećih strahova čovečanstva, strahom od trenutka kada smo primorani da slomimo ponos i zatražimo pomoć. Poslednji komad, „The Girl Who Kicked The Hornet’s Nest“ bi se slobodno mogao nazvati otkrovenje, svetlo na kraju tunela – nije sama poenta u happy end, već visoka tačka socijalizacije osobe koja je potpouno izgubilla poverenje u čitavu ljudsku rasu jer je sa dvanaest godina naučila da postoje viši prioriteti, da se nije bitan ljudski integritet, postojanje i sam život već koliko težiš u zlatu.

 

Film (Sweden)

 

Ekranizacija je, kao što sam napomenula, započela u Švedskoj  2009. kada se i pojavio prvi film sa Noomi Rapace u glavnoj ulozi. Ova talentovana švedska glumica je uzimala časove boksa, naučila da vozi motor, uradila privremenu tetovažu zmaja, odsekla svu kosu i probušila uši i lice – međutim, sve ovo ne bi značilo apsolutno ništa da Noomi Rapace nije potpuno prodrla u srž Lizbet Salander te između njih dve se ne treba staviti znak similarnosti, sličnosti već znak potpune jednakosti. Prečešljavajući intervuje, impresionirala me je i duboko dirnula njena spremnost za sve pripreme kroz koje je prošla; priznala je da je pročitala sve knjige i da je istinski želela da dobije ulogu Lizbet Salander, budući da se potpuno prepoznala u njoj i da je jednostavno znala da će ona moći to da obistini. I nije slagala. Njena grubost, potpuna asocijalnost, tonalitet glasa, pokreti, otrov u divlje crnim očima, sirova brutalnost i uopšte čitav stav zaslužuje najvišu ocenu. Njen karakter je pulsirajuće živ, išetao iz knjige u džombastim martinka i „skalom tonova šminke koja upućuje da je možda daltonista“.

The Girl Who Kicked The Hornet's Nest

The Girl Who Kicked The Hornet’s Nest

The Girl Who Played With Fire

The Girl Who Played With Fire

The Girl With The Dragon Tattoo

The Girl With The Dragon Tattoo

 

 

 

 

 

 

 

 

 

USA

 

Ubrzo zatim, 2011. stiže američka verzija prvog dela pod direktivom samog Dejvida Finčera. Začudo, verno su sledili knjigu, i prvi put da me je zaintrigirala i iznenadila uloga Danijela Krejga kao Mikaela Blumkvista. Tog glumca ne smatram posebnim, ali ova uloga zahteva izvesnu snagu i posvećenost, a budući da Finčer ne prihvata osrednje niti otaljan posao, Krejg je istinski pružio svoj maksimum. Za ulogu Salanderove izabrana je mlada Rooney Mara, koja je takođe prošla korz brutalne pripreme, ali naposto je bila (ne postoji bolja reč za to) premekana. Njen švedski akcenat zvuči izveštačeno, njeno lice izgleda poput uplašenog deteta, i veći deo filma ne izgleda kao hrabra, opasna i moćna žena (uprkos svojoj minornoj visini i težini) već poput nervoznog i pretencioznog tinejdžera. Iako je Finčer iz nje izvukao briljirajuće momente, nažalost ona jednostavno nije osoba za ovaj projekat. Eventulano na mestu Noomi Rapace mogu da zamislim Fairuzu Balk (poznata po ulozi u American History X), Siouxie Sioux (gothic punk pevačicu) ili Emilie Autumn (pevačicu poznatu po ulozi u The Devils Carnival).

girl-with-the-dragon-tattoo-poster-01

 

Ukratko, Millenium obeležava jednu eru postojanja. Svako ko nije pročitao ovu trilogiju, toplo mu je preporučujem. Ona nije uzvišena, lepa, ljupka niti umetnički napisana. Ali je okrutno ljudska. I to je čini odličnom.

4 Responses to MILLENNIUM Piše: Vanja Pavlović

  1. lep prikaz. I,da, meni se vise svidja svedska, originalna ekranizacija. A Siouxie je pravi izbor….

    Aleksandar Novakovic
    20. децембра 2012. at 15:22
    Одговори

  2. Hvala Alek 🙂

    PavlovicVanja
    20. децембра 2012. at 15:24
    Одговори

  3. Filmovi su odlicni! Noomi je razvalila! Jedva cekam da procitam knjigu!!!

    Milos Avramovic
    29. марта 2013. at 23:44
    Одговори

  4. Bez obzira na sve,stvarno sam ponosna na tekstove koje pišeš i STVARNO mislim da ćeš biti dobar književni kritičar jednog dana.Ne bih bila baš u koži nekog mediokriteta kojeg se ti dohvatiš

    jasmina
    9. јула 2013. at 17:25
    Одговори

Оставите одговор на Aleksandar Novakovic Одустани од одговора

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.