Milica Cincar–Popović: U Srbiji su retki autori koji ne moraju da plate kako bi im knjiga bila objavljena

Filed under: 2017,afirmator,broj 63 - jun 2017,intervju |

Piše: Gordana Radisavljević-Jočić

Već tri godine književnice Milica Cincar Popović i Tamara Lujak, udružuju se s trećom osobom iz sveta književnosti, da bi zajedno žirirali međunarodnim konkursom za kratku fantastičniu priču. Ono što ovaj konkurs čini specifičnim jeste to da pobednici umesto velikih novčanih nagrada dobijaju knjige, a izabrani radovi se objavljuju u zbirci priča.  Ovogodišnja zbirka Paralelni svetovi pojavila se i u štampanom izdanju i kao elektronska knjiga. O književnim konkursima, šta oni donose autorima, o izdavaštvu danas razgovaramo sa Milicom Cincar-Popović, koja otvoreno i duhovito objašnjava zašto je ovo što Tamara i ona rade, zapravo, donhikotovski poduhvat.

Da li je knjiga koju objavljujete svake godine vaš poklon autorima ili oni moraju da finansijski učestvuju u njenom izdavanju?

-Autori nemaju nikakvih izdataka. Tamara Lujak i ja smo i same autorke fantastične književnosti i cilj nam je bio da podržimo kako žanr u kome stvaramo, tako i naše kolege, koliko je to u našoj moći. Konkurs je međunarodni, jer stižu radovi iz svih država koje su nekada bile u sastavu SFRJ  i to na srpskom, hrvatskom, bosanskom i crnogorskom jeziku. Slovenački i makedonski autori svoje radove šalju u prevodu na jedan od pomenutih jezika. Na poslednjem konkursu pridružila se i dijaspora; prvonagrađena je autorka iz Toronta, a trećenagrađeni živi u Parizu, objašnjava Milica Cincar-Popović.

Da li su književni konkursi dobar način da se dopre do čitaoca?

-Moraju da budu, jer neki bolji nemamo. Znate, to je kao kad biste me pitali je li bećar-paprikaš dobro jelo – ma, fenomenalan je, kad imate dobre sastojke i kad se dobro spremi. Sa šuftnudlama… Ali, ako paradajz nije zreo ili je kuvarica loša, može da bude i splačina. Tako i konkursi. Naš klub ima posećen blog, ja imam oko 7000 prijatelja na dva fejsbuk naloga, Tamara je urednik u književnim vebzinima, autor književnog bloga Beleg, imamo ogromnu mejling  listu. Sve to nam omogućuje da sve projekte našeg kluba dobro razglasimo, pa tako i zbirku odabranih radova sa konkursa. Omogućuje. Ali, na scenu stupaju i otežavajući faktori, koji mogu da se svedu na dva: prvi, od manjeg uticaja, jeste nemanje novca. Drugi, koji je u stanju da vam put koji izgleda prav kao strela i gladak kao staklo, sveže u čvor, zove se balkanski mentalitet, svih strana koje treba da realizuju projekat na zajedničko zadovoljstvo. Uh, ništa teže Balkancu, nego da bude zadovoljan!

Koliko košta izdavanje jedne knjige?

-Prema beogradskim cenama, izrada naše zbirke bi koštala oko 600-650 EU. Cena izdavanja knjige zavisi od više faktora. U nju ulaze obim, tiraž, vrsta poveza, vrsta papira, dizajnerski honorari, lektura i korektura, katalogizacija, a pre svega – rejting izdavača. Sad biste vi mogli da pitate: Ima li klub Reč i glas novac? Odgovor je: Nema, ni dinara. Pa kako onda realizujemo knjigu? Evo ovako:

1)      Ja sam komunikativni  Blizanac u horoskopu, a Tamara je neumorni Ovan. Znate li onaj vic kad čovek hoće da uđe u kuću, a nema ključ? Cima, treska, zaduvao se, hukće, a vrata ni da se mrdnu. Uto naiđe Bosanac, dva sa dva. Pošto je video u čemu je problem, kaže on onom čoveku: Ne pomaže ti tu snaga, nego pamet, pa se zaleti i glavom razvali vrata. E, tako slično i Tamara i ja, obe smo pametne.

2)      Imamo prijatelje kojima se dopadaju naši projekti i žele da nas podrže. To su, pre svega, Izdavačka kuća Metafizika iz Beograda, pisac Teo Kos i njegova agencija za dizajn i realizaciju e-knjige Nine Commas iz Rijeke i Snežana Pešić Rančić, slikarka iz Beograda. Da li znate da je Metafizika jedina izdavačka kuća iz Srbije koja je uspešno poslovala još u SFRJ i preživela raspad naše nekadašnje zemlje? Ne ističem to zbog jugonostalgije, već zato što se radi o umeću prelaska s velikog na malo tržište. Sa tiraža od više desetina hiljada, na tiraž od 500 primeraka. Metafizika je uspela da preživi zato što je, zahvaljujući dobroj reputaciji, solidnim prevodima, lektorisanim izdanjima i tematskoj doslednosti, zadržala saradnju sa knjižarama na teritoriji cele bivše SFRJ. Upravo stoga sam i ja izabrala da objavljujem u okviru te izdavačke kuće, koja podržava rad svojih autora, pa je tako realizovala i izdanja kluba Reč i glas.

Šta autori realno mogu da očekuju od izdavača?

-Kao prvo, svima treba da bude jasno da su u Srbiji vrlo retki autori koji ne moraju da plate kako bi im knjiga bila objavljena. Ne znam kako to sad zvuči, ali moram da se pohvalim – veoma sam ponosna što sam među tim izabranim autorima. Metafizika podržava naš književni konkurs svojim izdanjem, jer se radi o projektu čiji je koautor njihov autor, tj. ja.

Dakle, realno je sledeće – ako izdavač realizuje autoru objavljivanje u katalogizovanom izdanju, tj. onom koje ima ISBN, pa mu još uz gratis autorski primerak ponudi i povlašćenu cenu za kupovinu izdanja, taj autor može da smatra kako je postao profesionalni pisac. U Srbiji se mnogo knjiga objavljuje (koje autori sami finansiraju), piše se još i više, ali profesionalni pisci su veoma, veoma malobrojni.

Ako je prosečna cena knjige u Srbiji oko 500 dinara, a prosečni tiraž 500 primeraka da li je umesno postavljati pitanje o zaradi koju ona donosi izdavaču i autoru?

-Iskreno, nije. Izdavač zarađuje na bestselerima, a ostale knjige polako vraćaju novac, na kašičicu i objavljuju se zato što je autor pokrio troškove, ili izdavač ulaže u njih jer ih  smatra za izdanja od značaja za kulturu, kojima gradi ili održava svoju reputaciju. Među ove poslednje spada i zbornik izabranih radova sa našeg konkursa.

Na ovako malom tržištu, autor može da zaradi jedino prodajući svoju knjigu na promocijama. Zarada iznosi nekoliko stotina dinara po primerku, zavisi od obima i cene knjige. Ako vam se čini da neki autori koji se često pojavljuju u medijima mlate pare, grešite. Kada se od prihoda od prodaje odbiju njihova ulaganja u promocije, dobije se veoma skromna cifra. Sve je to samo šareni ringišpil, vašar taštine.

U svetu su sve popularnije elektronske knjige. Kako stoje stvari kod nas?

-Elektronska knjiga je iz raja izašla. Jeftina, lako i brzo dostupna, prevazilazi probleme koji papirnatu knjigu sputavaju. Ni po čemu ne zaostaje za knjigom na papiru, jer isto podleže međunarodnoj katalogizaciji. Ali, naši čitaoci je prihvataju slabo, a autori nikako. Uglavnom je prihvaćena stručna elektronska knjiga, tamo gde je praktičnost važnija od filozofiranja o čarima papira uz kafu u udobnoj fotelji i sl.

Koje su prednosti elektronske knjige?

-Nudi se i distribuira na jedan klik. Sedite kod kuće, poželite novu knjigu, pregledate katalog na  internetu, izaberete i hop – nova knjiga je u vašem čitaču! Cena je niža, jer ne plaćate materijal, a distribucija je globalna i besplatna.

Da bi se čitala da li je potrebna dodatna oprema? Koliko košta elektronska knjiga?

-Postoje čitači e-knjige sa ekranom koji ne zamara oči. Nisu skupi, ali ako ste baš štedljivi, uz odgovarajuće programe koji se besplatno preuzimaju sa interneta, e-knjigu možete čitati i preko svog kompjutera, tableta, ili pametnog telefona.

Elektronska knjiga se pravi u tri formata: epub, mobi (kindle) i pdf. Svaki ima svoje prednosti. Naši izdavači naplaćuju 100-150eu za izradu e-knjige u jednom formatu, a to je najčešće pdf. Agencija Nine Commas klubu Reč i glas i izabranim autorima dala je trostrulo veći poklon – naše zbirke je uradila u sva tri formata i postavila ih na internet knjižaru Smashwords, odakle ih svako može preuzeti besplatno. Linkovi su dostupni i na blogu kluba Reč i glas, kao i na web strani Nine Commas.

Prve dve zbirke bile su realizovane samo kao e-izdanja, a izgledaju fenomenalno, zahvaljujući Teu i Ani Kos i Nine Commas. Tamara i ja smo bile prezadovoljne, jer je to značilo da su radovi objavljeni i međunarodno katalogizovani, a njihov put do čitalaca maksimalno pojednostavljen. Međutim, pitanja autora hoćemo li praviti i izdanje na papiru neprestano su stizala i Metafizika, koja je izdavač svih dosadašnjih izdanja kluba Reč i glas, ponudila se da objavi izdanje na papiru, što je i učinila. Sada smo suočeni sa problemom dostave knjiga autorima koji su razasuti ne samo po bivšoj SFRJ,  već i po Evropi i Kanadi. Distribucija autorskih primeraka poštom bi koštala skoro koliko i štampa! Na svu sreću, Metafizika sarađuje sa knjižarama van Srbije i taj problem će se rešiti, ali je potrebno malo dovitljivosti i puno vremena. Sa e-knjigom takvih problema nema, zato je volim, a kada su u pitanju nekomercijalna izdanja, e-knjiga je neprikosnoven izbor.

Zbirka Paralelni svetovi može da se kupi i u papirnom izdanju?

-Da, može se kupiti ili naručiti u knjižari Metafizike u Beogradu, Solunska 10, a biće distribuirana i po knjižarama u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni u kojima se prodaju i druga izdanja Metafizike.

Knjiga je veoma lepa. Snežana Pešić Rančić nam je dozvolila da koricu ukrasimo njenim crtežom Kontra koji je nagrađen na Bijenalu crteža i male plastike 2016. godine. Mnogo dobre energije naših prijatelja i vrsnih umetnika, kao što su Snežana Pešić Rančić i Teo Kos, utkano je u projekte kluba Reč i glas.

Da li je promocija knjige zadatak izdavača ili samog autora?

-Logično je da za reklamu nekog proizvoda bude zadužen onaj koji treba da zaradi prodajom tog proizvoda. Kada izdavačka kuća naplati autoru izdavanje knjige, u ugovoru je definisan i obim promocije. Naravno da nijedan izdavač neće braniti autoru da dodatno radi na promociji svoje knjige, jer mu to jedino može ići u prilog. Moje mišljenje je da, bez obzira na to na šta se izdavač obavezao, autor treba da doprinese promociji koliko god može jer, knjigu je pisao da bi se čitala, a ne da skuplja prašinu.

U filmovima gledamo kako se autori, u cajtnotu, grozničavo trude da završe rukopis koji će potom preuzeti izdavačka kuća i napraviti milionski tiraž propraćen marketinškom kampanjom. Jeste, ali to su američki filmovi. Kod nas, na ovom malenom tržištu, izdavačka kuća ne može da vrati novac koji bi uložila u kampanju. Pa, reklama na televiziji košta više nego ceo onaj tiraž od 500 komada, koji smo pomenuli! Međutim, ako autor ima šta da kaže, ako publika želi da ga čuje, onda će se i mediji za njega zainteresovati i cela priča će krenuti drugim tokom. U tom slučaju postaje neophodno da ga i izdavač sa svoje strane pogura većim tiražom i adekvatnom kampanjom. E, tu većina izdavača zakaže i uguši sopstvenog autora, iz prostog razloga što naši izdavači, osim 2-3 najveće kuće, nemaju svoje timove za marketing i ne umeju time da se bave. Po mom mišljenju, taj posao je nepoznanica i onima čije nam reklame bodu oči, jer im kampanje nisu personalizovane, tj. svakog autora reklamiraju na isti način. Ja ne bih bila zadovoljna kampanjom koja me pretvara u nešto što nisam, pa makar po svim bilbordima visile moje fotošopirane slike. Takva kampanja ne bi doprinela širenju moje poruke već bi, naprotiv, štetila.

Koliko, onda, klub Reč i glas promoviše zbornike koje priređuje, a koliko to očekujete od autora?

-Od autora ne očekujemo ništa. Zato smo i pokrenule ovaj konkurs, kako bismo mogle da promovišemo bolje i naš rad i rad naših kolega. Činimo to na internetu, ali i na promocijama i književnim okupljanjima i performansima.

Da bi život bio zanimljiviji, ili zato što uvek ima neko ali, moj zdravstveni problem s kojim se već dugo borim drastično se pogoršao baš pred kraj poslednjeg konkursa. Od tada klub ne radi, a nismo održale ni promociju zbornika niti konferenciju za štampu. Obećavam da će to biti učinjeno čim stanem na noge.

I na kraju, da se vratimo na vaš konkurs. Da li nastojite da zadržite kvalitet i na koji način?

-Da. Svake godine pozivamo drugog pisca ili književnog kritičara da se pridruži Tamari i meni u oceni radova. Prvi put je to bila Zorica Kuburović, književnica iz Srbije, drugi put Mario Lovreković, književnik iz Hrvatske, a na poslednjem sazivu je treći član žirija bila Violeta Dimitrijević, književni kritičar iz Toronta. Violeta se neumorno – i uspešno – zalaže za očuvanje naše književne kulture u dijaspori. Tako se za naš konkurs pročulo i van granica nekadašnje SFRJ.

Svaki od tri člana žirija sastavlja svoj spisak favorita i izabranim pričama dodeljuje poene. Rezultat dobijamo jednostavnim sabiranjem.

Prošle godine smo uveli i novo pravilo, koje će ostati, a to je – da se radovi potpisuju šifrom, čije razrešenje tražimo tek ukoliko priča bude izabrana. Na taj način se branimo od opasnosti da sudimo po babi i po stričevima.

 

Preuzeto sa www.medijasfera.com

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.