Mića M. Tumarić: NA PAMET

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 98 - maj 2020,satira |

            Posednik vlasti prve klase, vlasnik dijamatskih akcija državice, praćen četom telohranitelja, dolazi na posao u uobičajeno vreme. Oko podneva. Posle obilnog doručka u restoranu njegovog hotela i kupanja u bazenu sportsko-poslovnog centra čiji je vlasnik njegova ljubavnica, Goca Tri frtalja, servilno uslužna sekretarica, inače dalja rođaka, servira mu kafu i potom donosi fasciklu punu raznih dokumenata. Na samom vrhu je izveštaj nacionalne agencije za zaštitu okoline. U njemu piše da je vazduh prezagađen, da je zdravlje građana opasno ugroženo. Već je bilo i smrtnih slučajeva. Posednik se, dok čita upozorenje, glasno smeje, srče kafu, pa izveštaj gužva u desnoj ruci i baca ga, kao košarkašku loptu, u kantu za smeće. Ponovo pije kafu i sebi u bradu mrmlja:

– Ne pada mi na pamet, budale, da se bakćem vazduhom. Imam toliko ozbiljnijih, hitnijih i pametnijih zadataka. Povećanje plata meni i kolegama, na primer.

U tom trenutku u kancelariju ulazi njegov prvi zamenik. Zapravo maršira. Stupa strojevim korakom. Ta mu navika ostala iz vojske, gde je bio desetar. Namrgođen je. Baca se u kožnu fotelju, pali cigaretu i psuje:

– Majku im j….m!

– Kome danas? – pita ga nadređeni.

– Prosvetarima! Hoće, banda, veće plate. Meki si ti, moj vojvodo i generale, mek. Da se ja pitam, tenkovima bi ih jurio po gradu.

– Ne brini, ne pada mi na pamet da se bavim takvim glupostima.

Na vratima se pojavljuje drugi zamenik. I on je ljut. Crven u licu. Pritisak mu do grla stigao. Guši ga. Na sto stavlja nekakav papir.

– Šta je ovo? – pita ga posednik.

– Glupi narod, eto šta je! Zamisli, molim te, traže da poboljšamo uslove života. Ludaci!

– Ne pada mi na pamet da im izađem u susret! – viče i rukom udara po radnom stolu glavni vlastodržac.

Društvu se priključuje treći zamenik, bivši policajac. Češka se po ćeli, gleda u papir u ruci, pa se ponovo češka, vrti glavom i najzad veli:

– Šefe, ovi nisu normalni!

– Koji, moj dobri Radisave?

– Opozicionari. Zamisli, molim te, zahtevaju poštene izbore. E, da su stara vremena, batinama bih ja to smirio. Pendrek u ruke i juriš na bandu.

Prisutni se zdušno smeju. Glasno. Čini se da se zgrada vladajućih trese. Nekoliko trenutaka kasnije glavni je zagrmeo:

– Ne pada mi na pamet da bilo šta menjam!

Na vratima se čuje kucanje.

– Napred! – veli napredni.

Ulazni dama srednjih godina, četvrta zamenica. Okićena nakitom kao novogodišnja jelka. U desnoj ruci, sa tri zlatna prestena i narukvicom, drži papir.

– Ovo je kraj sveta! – komentariše ljubiteljka zlata. – Univerzitet traži proveru svih naših doktorata. – I-ju, skoro sam se onesvesetila.

– Banda! – urla posednik.

– Stoka! – viče prvi zamenik.

– Idioti! – dere se drugi zamenik.

– Majmuni! – grokće treći zamenik.

– Barabe! – sikće zlatna dama, friška doktorica.

– Ne pada mi na pamet da bilo šta preduzimam! – zaključuje njihov pretpostavljeni.

Sat kasnije, kada je izašao na ulicu, posedniku vlasti na pamet, zapravo na glavu, pada poveća saksija sa kaktusom. Sa četvrtog sprata stambene zgrade.

– Da li je ovo bilo slučajno ili namerno? – pita na uviđaju policajka svog šefa.

– Ne padami na pamet da istražujem – mrzovoljno odgovara pitani.

 

Mića M. Tumarić

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.