Mateo Marelja: PARAZIT

Filed under: 2020,afirmator,arhiva,Broj 100 - jul 2020,sf / horor |

Učmalo nedjeljno popodne. Dosada se mogla rezati zrakom. Izležavao sam se na kauču i gledao neku emisiju o životinjama na TV, nešto o razmnožavanju zebri.

„Jebote, i one se jebu, samo ja ne”, pomislim.

Dugo već nisam okusio ženu.

„Možda bih mogao nazvati Ivanu, ona je uvijek za akciju.“

Krenuo sam po telefon, uzeo slušalicu…

„Jebem ti mater, što me ovo tako svrbi?!“

Pogledam potkoljenicu, vidim neko lagano crvenilo.

Nisam se puno obazirao, vjerojatno ubod komarca. Nestrpljivo okrenem broj.

„Hej, Marinko je, ajde dođi do mene, slušat ćemo ploče.”

Rekao sam to i nacerio se.

„Mogu tek iza pet“, reče ona.

„Dobro sad je tri, dođi u pet.“

Dok sam se presvlačio da čist i mirisan dočekam Ivanu, osjetim kako me jako svrbi potkoljenica.

Pogledam i crvenilo je sad već ozbiljna ranica. Crvena, a oko nje neka plavičasta nijansa… Nisam to ozbiljno shvatio nego sam se veselio Ivani.

„Pet sati je, sad bi trebala…“

U tom času začulo se zvono. Otvaram vrata, a ispred mene stoji Ona. Tako jebozovno izgleda da bih odmah na vratima strgao odjeću s nje.

„Uđi, pa ću poslije ja u tebe“, pomislim.

Ivana je skinula svoj kaput, odložila torbu i krenula prema stolu.

„Imaš li vin…“

Nije uspjela ni izgovoriti do kraja, a moj jezik je već napunio njena usta.

„Baš te želim. Jako.“ Mrmljao sam joj na uho.

Nije ništa odgovorila samo je jače zastenjala. Njezine bradavice su opasno prijetile mom oku kao i moj kurac njezinom šupku. Napaljen sam, kao đavo trgam odjeću s nje… zubima… rukama … ne

mogu dočekati da zabijem kurac u nju. Kao prava profesionalka uzima ga prvo u usta, mislim da će mi kožica puknuti koliko je napet. Tad je okrećem i s guza je jebem u pičku. Jebote, vrištim koliko

uživam. Nakon dvije uzastopne jebačine, vrijeme je za cigaretu.

„Jebote kako ovo svrbi!“ nervozno rečem.

„Da vidim“, odgovori ona.

Pokažem joj ranicu, a noga ispod nje je već bila ozbiljno plava. U meni se nešto događalo. Nešto što mi je tjeralo strah u kosti. Miješale su mi se svakakve misli… u tom trenutku iz rane počnu

izlaziti nekakve niti… sličile su na tanki konac…

„Jebote, pa ti si šugav“, siktala je Ivana.

“Ma kurac sam šugav, što je ovo sivoplavo oko ranice?”

„Ja ništa ne vidim, nema plavog ni u tragovima.“

Tad shvatim da samo ja vidim tu plavu kožu. Raspravljali smo što je to…kakva je to boleština, a te niti su počele izlaziti iz ranice i gmizati prema fikusu što mi ga je Marijana poklonila za useljenje.

Kad su napale fikus, vidio sam istu onu plavu boju kakva je meni oko ranice na tom nesretnom cvijetu. Nije odjednom postao plav. Boja je plovila po biljci. I tada je cijeli cvijet nestao u sivoplavoj želatini. Ivani nisam to ni rekao, valjda da se ne prestraši, a i da opet dođe k meni, a gotovo sam siguran da samo ja vidim razlijevanje boje… Ivana bi već vrišteći istrčala iz stana.

“Moram ići”, prekinula je šutnju.

Malo sam se rastužio, planirao sam bar još jednu rundu.

„Doći ću sutra, a ti odi doktoru.”

I došla je sutra i preksutra. Otkad me Ivana posjećuje, više nisam ljubomoran na zebre. Ali neobjašnjiva pojava postajala je sve intenzivnija. Sad mi je plavo cijelo stopalo, ranica se preselila

na bedro … zaključujem da prije, sad već tirkizno plave kože, dolazi crvenilo.

Jedne večeri, nešto prije nego će Ivana doći, bio sam tamnoplav od tabana do kurca. I fikus je potpuno plav. Iz moje ranice ispadale su te sluzave niti i gmizale prema svemu živom. Primijetio

sam da su usredotočene samo na žive organizme. Bafalo, moj mačak, plavio se u kutu sobe. Više nije ništa htio jesti danima, to više nije bio moj mačak.

Jednom, dok smo se Ivana i ja mazili na kauču, stanem da zapalim cigaretu. Bedro me počelo neizdrživo svrbjeti. Užasnuto pogledam, pod kožom mi gmižu… Jebote, vidim ih kako prolaze od

potkoljenice na gore. Sad me je ozbiljno uhvatila panika. Rana je sad tamnoplava, jebote, izgledam kao Štrumpf.

„Što je ovo? Vidiš li isto što i ja? Nisam lud je li?“ preplašeno sam govorio.

„Ne, nisi lud. Što ti to gmiže ispod kože?!?! Jebote, ti si nakaza.” zgranuto reče.

Sad ih vidim kako plaze po bedru, po kurcu… Iz glavića mi izlaze. Napreduju prema trbuhu. Ivana je šokirana, ne da mi da je jebem, a meni sad i nije do jebačine. Jebote, plav sam do trbuha. Kao

da me noge ne slušaju.

Ivana nije prestala dolaziti, iako se više nismo seksali. Bila je zabrinuta za mene. Pričali smo jednu večer.

„Jebote, stvarno ne znam što mi je. Znam da ti ne vidiš, ali ja sam modar od stopala do prsa. Strah me je… osjetim da plavim dijelovima tijela više ne upravljam, kao da je netko u meni.“

„Ne možeš sam hodati, jebote, ni cigaretu ne možeš sam zapaliti.” primijeti ona.

„Vidiš…Kažem ti, kao da netko drugi upravlja mojim tijelom…Za popizdit.“

Imam osjećaj kao da netko živi u meni. Netko tko postaje ja. Neki parazit. Sad mi gmižu ispod kože po vratu… šija je plavoljubičasta… osjećam se kao Frankeštajn. Kurac mi se

još diže bez problema. Čak je nešto čvršći, nekako metalniji. Kako mi Ivana nije dala da je više jebem, drkao sam kao manijak, sedam puta dnevno.

Petak je. Čekam Ivanu da pogledamo neki film. Osam je sati uvečer. Čujem škripu vrata, želim se okrenuti, ja na jednu stranu, vrat na drugu… uopće me ne sluša. Ivana korača prema meni,

prepoznajem je po koracima.

„Majke mi, još ću se ugušiti. Ne mogu ni gutati, a i slina mi je nekako metalna. Plav, gotovo crn sam do brade. Ivana me odvukla do wc-a jer ne mogu sam, ne upravljam tijelom. Pišam. Držim

svoj plavi kurac u ruci i razmišljam.

Jebeš mi sve, koje sam ja sreće… sad kad je najveći i najtvrđi ne mogu ga iskoristiti, jer ona misli da sam šugav. Sad mi je i lice plavo, vidim kroz kožu srce, jetra, bubreg… sve je plavo. Jezik

je plav, uši….počinjem se gubiti… čak nisam ni Ivanu prepoznao kad je došla. Ne mogu pohvatati misli. Rastrgan sam između sebe i sebe. U glavi jasno vidim te vražje niti kako plaze…. Vidim još

samo jedan komadić slobodnog neobojenog mozga…horda mu se užurbano približavala, stigla i…

Plavo…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.