Marko Mrazović: VEŠTICA

Filed under: 2018,afirmator,arhiva,Broj 77 – avgust 2018,sf / horor |

 

Pitala se kada će već jednom prestati. Zar im nije dosta? Svakom normalnom bi već dosadilo. Kako je moguće da su toliko uporni?

„Na lomaču, na lomaču, na lomaču!“

Da, njihovo skandiranje joj je ponovo paralo uši. Zar ti glupani ne vide da je već na lomači? Što bar ne viču: spalite je?

„Uraaa,“ odjeknulo je iz njihovih grla, a onda je iz toga zaključila da su opet zapalili vatru.

I sad će opet taj bol. Kako je ovo blesavo. Desetak minuta kasnije, njeno telo je bilo mrtvo. I ponovo je gledala, ovaj put još jednim novim očima. Da, je bar smesti negde drugde, a ne opet ovde, očajavala je duboko u sebi.

„Eno je, eno je, ljudi, eno je!“

Ponovo iste reči. Zar ti glupaci ne mogu da budu malo originalniji?

„Hvatajte je. Ne dajte da pobegne!“

Nije bežala. Znala je šta je čeka, ali joj je odavno dosadilo da beži. Znala je da ne može da pobegne. Ponovo su je ščepali. Kad bi se ta glupa mašina bar pokvarila. Već joj se smučilo da je stalno iznova i iznova kopira, ubacuje sećanja stare verzije nje i materijalizuje je baš ovde. Ma gde to ovde bilo. Nju, matoru naučnicu.

 

Marko Mrazović

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.