MARKO KRALJEVIĆ TREĆI PUT MEĐU SRBIMA

Filed under: afirmator,broj 19 - okrobar 2013,satira |

kraljevićKukaju ti Srbi, kukaju… Kosovo izgubljeno, zemlja ne mož’ da se obrađuje, a pederi i lezbijke treba da šetaju glavnim gradom. Tuga, čemer, jad. Šta će? Kud će? U pomoć prizivaju druga Tita, ali on se ne odaziva. Nedostupan godinama! Misliše Srbi koga mogu da pozovu u pomoć. Da li braću Ruse ili nekog trećeg?! I sinu jednom onako mudrom domaćinu iz srca Srbije, ideja da ponovo dozovu Marka Kraljevića. Dragan iz Jagodine beše taj domaćin.

Marko je epski junak. On može sve probleme i muke naše da reši. Da natera seljake da obrađuju zemlju, da povrati Kosovo i Metohiju, svetu srpsku zemlju i da iznabija na kolac sve pedere i lezbijke, te da se zauvek rešimo tog bluda, razvrata i sramote koja je zadesila naš nebeski narod. Kadar je da povrati veru u prirodnu porodicu i tradicionalne vrednosti. A ponajpre od svega, jedino je on u stanju da razjebe taj Masonsko – vatikansko – iluminatski – gej lobi i zaveru.

Moljaše naši građani tako danima, mesecima, dok Marko nije počeo u grobu da se okreće. Dosadilo mu se onako mrtvom, zato se diže i ponovo otide pred Boga.

– Šta je Mare? – upita Gospod.

– Pusti me Bože, još samo ovaj put da siđem dole među moje slepce, da im rešim konačno te probleme i da mogu na miru da mirujem. Znam šta me je sve zadesilo prošli put,  linčovaše me i u zatvor strpaše, ali jače je to nekako od mene. Jače od ovol’kog junaka. Sam’ još jedared i nikad više.

– Ma nema frke Mare batice, ali kad bi moglo njima da se pomogne, ja bi im pomogao prvi. To ti rekoh i prošli put, al’ ti ne htede da me slušaš.

– Samo ti Bože povrati meni Šarca, oružje i staru snagu moju mi ponovo povrati, pa da otidnem dole.

Vide Bog da nema leba, da je ovaj tvrdoglav (sve mi diraj, tradiciju – NE) kao i većina Srba, sleže ramenima i mahnu rukom.

– Idi kad si rešio – reče Gospod – ali ponovo nećeš dobro proći.

I tako se Marko nađe na zemlji. Ugleda mnoge promene od prošlog puta. Jašući Šarca polako se približi Beogradu. Primeti mnogobrojne velike zamkove, pa razmišlja kako je Srbija najednom postala tako bogata i moćna, i zašto li toliko kuka sirotinja raja i doziva ga. Kaska ti Mare lagano Šarca svog i svrati u neku kafanu pored puta. Nova vremena došla, jer nema više me’ana, čudnog li čuda.

Uđe u kafanu, naruči vino, dabome šta bi drugo, i poče se raspitivati šta se zbivalo od njegovog prošlog silaska, jer Marko u grobu postade malo više mudar, a nikako nije želeo da srlja i pravi iste greške kao onomad kada ga je Domanović vraćao na zemlju. Saznade Marko za internet i fejsbuk, te mu napraviše dobri ljudi profil na ovoj mreži. Poji Marko sebe, a bogme i Šaronju. Jedan lajk sebi, jedan Šarcu daje! No, kao što narodna pesma kaže:

”Vino pije Kraljeviću Marko

Sa staricom Jevrosimom majkom,

A kad su se napojili vina,

Majka Marku stade besjediti:

“O moj sinko, Kraljeviću Marko,

Ostavi se, sinko, četovanja,

Jer lajk dobra donijeti neće,

A staroj se dosadilo majci,

Sve lajkovati glupave statuse!

Već brani barabo onaj narod,

Od pedera, lezbijki i sramote!

To je Marko poslušao majku…”

Otide Kraljević Marko na tu paradu i vide neke LGBT (čuo je da se tako zovu), a pošto Mare beše velik junak, on bi očas posla mogao da ih natakne na kolac, al’ Mare mudro postupi i reši da razgovara s njima.

Otud idu pederi i lezbijke,

Oni nose zastave duginih boja,

Pa govore Kraljeviću Marku:

“More, Marko, ajd na žurku!”

– “More, LGBT, ne gaz’te kaldrmu!”

“More, Marko, ajd na žurku!”

– “More, LGBT, ne gaz’te kaldrmu!”

“More, Marko, ajd na žurku!”

Razmišlja se Mare, razmišlja. Ljudi ga uporno zovu na slavlje, a ne u rat. Kako to? Zar narod Serbski da se skupi u tolikom broju na jednom mestu, a da ne idu u rat?! Čudno da čudnije ne može bit. A zašto Srbi da ratuju sa Srbima? Gleda ove što paradiraju, pa vide da oni uopšte oružja nemaju. Mare beše malo zbunjen. Ali, kao pravi junak ne htede udariti na nenaoružane ljude. Ne htede udariti na slabije. A zašto i da udari na njih kad žele samo da prošetaju?! Na kraju, kao pravi junak i rodoljub odloži oružje, te se ponosno pridruži paradi i slavlju. Šetaše Marko kroz glavni grad sa svim tim ljudima, ali Đavo je dođe po svoje. Horde navijača udariše na njih.

”Vodite ljubav, a ne rat”.

Ne bacajte to kamenje na narod svoj! – govori Marko ljudima iz mase. Ali oni ga ne htedu slušati, već nastaviše još agresivnije napadati kamenjem i motkama zemljake svoje. Priđe bliže njima Kraljević Marko u želji da nađe diplomatsko rešenje i umiri nasilničku stranu, al’ barabe pretukoše Marka skoro na smrt.

Zaprepasti se Marko doživevši i pretrpevši batine od srpske ruke. Razočara se duboko u sopstveni narod. Podiže glavu ka nebesima i reče: Kukavička krv teče venama današnjih ”branitelja” domovine. Nema leba od ovijeh Srba, kad jači tuku slabije umesto da ih brane. Vrati me Bože natrag gore, jer ovde nema života meni – i poče da plače.

Vrati Kraljevića Gospod na nebesa i kaza mu mirnim tonom – E Mare batice, rekoh ti ja, a ti ne htede da me slušaš.

Marko ništa ne reče, već nastavi suze ronitI…

Nikola Ćupas

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.