Mario Lovreković: Pisanje je kao i disanje – potreba

Filed under: 2016,afirmator,broj 51-jun 2016,intervju |

image-328b1decfcb7b31ada3fb8271b4c3839f0f478d712537275711a2c141436a266-VUvreženo je mišljenje da su ljudi koji slušaju metal hladni, nedodirljivi, odbojni, nekako… čudni… Nema veće zablude. Mario Lovreković možda jeste odrastao na metalu, ali je jedna od najtoplijih osoba koje sam upoznala u životu. Tu svoju toplinu i pozitivan stav prema životu (uprkos činjenici da piše horor 🙂 širi oko sebe i poklanja bez ustručavanja. Možda se teško otvara, što nekako i ide uz metalce, možda malo govori, što se da videti iz odgovora na naša pitanja, ali ipak ima mnogo toga da kaže, što se može pročitati u njegovim pričama (http://afirmator.org/mario-lovrekovic-muha/).

 

Šta te je, i kad, okrenulo pisanju?

Prvenstveno strast prema glazbi. Death metal vokali su prilično nerazumljivi, stoga sam devedesetih godina prepisivao tekstove, kasnije ih skidao s interneta. U srednjoj školi sam bio vokal punk/metal benda „Produkt”, tada sam počeo pisati tekstove na engleskom. Nešto kasnije na red je došla poezija, a potom i proza. Mašte mi nikada nije nedostajalo, sve je nekako samo pronašlo svoj put.

Imaš li uzore među piscima?

Uzor kao uzor nemam. Imam omiljene pisce. Mogu izdvojiti nekolicinu: H. P. Lavekraft, E. A. Po, Klajv Barker, Stiven King, P. D. Uspenski, mada uživam i u piscima izvan horor žanra: Karlos Ruiz Safon, Den Braun, itd.

Šta želiš da postigneš pisanjem?

Postižem užitak. Pisanje je kao i disanje – potreba. Ujedno želim ostaviti nešto iza sebe, možda nadahnuti nekoga da krene mojim stopama. Možda moj sin otkrije ljepotu pisanja, odmakne se od svijeta koji nas okružuje; zažmiri na oba oka i bude svoj, originalan.

Kada, kako i gde beležiš svoje misli i ideje?

Kada osjetim potrebu, tugu obično. Misli ostavljam na digitalnom papiru, na kojemu leže moji najdublji osjećaji. To nema veze s prozom koju pišem. Tuga ili ljutnja na civilizaciju obično mi rode poeziju ili „misli”.

Koje te doba dana/noći najviše inspiriše?

S obzirom na manjak slobodnog vremena, pišem isključivo petkom navečer. Tako da nemam puno mogućnosti birati. A i da imam, vjerujem da bih pisao noću. Noć ima svoje čari. Svoje tajne.

Izdvojenost je posebna odlika savremenog doba. Koliko ona utiče na pisca?

Izdvojenost je sasvim normalna pojava kao i sve ostale. Ne pronalazim problem u izdvojenosti. Nisam pretjerano društvena osoba (nekoć bijah).

Koliko je duhovna lenjost veliko zlo?

Jedno je od najvećih zala. Ljudi su općenito pobjegli od duhovnog svijeta, onoga što se „skriva”, a zapravo samo treba znati gledati. Netko se rodi duhovno bogatiji, netko siromašniji, samo je pitanje: imamo li od koga naučiti?

Oporavlja li te pripovedanje?

Uvijek. To je svojevrsno čistilište. Papir sve trpi, sve što ne želimo ili ne znamo izustiti.

Proučavaš mitologiju, okultizam i nadrealno? Zašto?

Od malih nogu su me privlačile priče o duhovima, vilama i nadnaravnim pojavama. Bilo je i čudnih događaja u mojoj obitelji, tako da mi je taj svijet nešto sasvinormalno. S druge strane, oduvijek me je privlačila tamna strana, mistika, nešto čudno i drugačije. Uz to i glazba koju slušam je mračna, tako da mi je to u krvi.

tamna_strana_uzasaPriče koje si do sada objavio uglavnom su horor priče. Objavio si i zbirku kratkih priča „Tamna strana užasa” (2015). Planiraš li da uploviš i u neke druge vode (fantastika, naučna fantastika) ili…

Nisam siguran. Ne vidim se baš u naučnoj fantastici, mada u mojim pričama ima elemenata fantastike. Možda napišem kakav ljubavni roman, čisto da me prepoznaju u Turskoj, recimo. Sapunice su im odlične 🙁

Tvoje pesme mogu se naći u mnogim časopisima i zbirkama. Čemu poklanjaš pažnju kad pišeš poeziju, a čemu kad pišeš prozu. Šta te više ispunjava?

Poeziju pišem isključivo teške duše, dok prozu pišem iz čiste ljubavi prema pisanju i prema žanru. Ipak, odabrao bih prozu.

Jedan si od urednika časopisa „Zvezdani Kolodvor“. Zanima me kakav je osećaj kada priče/pesme sagledavaš iz drugog ugla, drugim očima?

Nisam siguran da sam dorastao biti kritičar nekome, ali čitajući tuđe radove vrlo lako uočim nešto što nije dobro napisano, ujedno tako i učim kako ne pisati. I obratno.

Nedavno si žirirao na konkursu „Vilinske priče“ i tim povodom gostovao u Beogradu. Utisci?

Utisci? Rećiću to ovako: otišao sam u Beograd ne misleći ni o čemu, vratio sam se razmišljajući. Jedno predivno iskustvo, jedan predivan grad i prvenstveno predivni ljudi. Toliko topline već dugo nisam osjetio. Da sada nikoga posebno ne izdvajam, rećiću samo: vidimo se opet!

Planiraš li slična učešća, posete? Možda nešto slično organizovati u Petrinji?

Ako me netko pozove… vrlo rado! Gdje god ima i daška književnosti, spreman sam sudjelovati. U Petrinji trenutno priređujem jedan poetski natječaj s PS-Portalom. Na žalost ovaj prvi nije međunarodni, ali idući će sigurno biti.

Sarađuješ sa časopisom „UBIQ“, a odnedavno i sa PS portalom. Reci mi nešto više o tome. Kako je došlo do saradnje?

„Ubiq” je objavio priču „Jedanaesta”. Mislim da im se priča svidjela jer je više fantastika nego horor. Nisam siguran u daljnju suradnju. PS-Portal je htio objavljivati moje priče iz zbirke „Tamna strana užasa”. Ideja mi se svidjela i krenuli smo. Danas je to već druga priča. Objavljujem poeziju popraćenu vlastitim fotografijama, tekstove, vijesti…

Kada si počinjao da se baviš pisanjem, nisi ni sanjao da ćeš biti objavljivan i angažovan pisac. Kakvi su ti dalji planovi? Imaš li ideja za nove priče, nove zbirke?

Ideja imam. Vremena ne. U Hrvatskoj nema puno sluha za neafirmirane pisce, tako da nema niti financijske potpore (čast iznimkama). U pripremi imam zbirku poezije zajedno s pjesnikinjom Biserkom-MarijomVidnić. Ministarstvo kulture Republike Hrvatske nam je baš nedavno odbilo dati financijsku potporu za taj projekt. Mislim da je slika vrlo jasna. Moramo sami tražiti sponzore, kao što sam ih tražio na projektu „Tamna strana užasa”.

Savet onima koji dolaze?

Pišite iz duše, iz osjećaja. Ostalo nije važno.

 

 

Razgovor vodila

Tamara Lujak

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.