Maksi iza zgrade i druge pesme, Dunja Petković

4 Responses to Maksi iza zgrade i druge pesme, Dunja Petković

1. Ovo je samo izraz jedne od stotine hiljada njanjavih tinejdžerki. Ne postoji nikakva ideja iza ovih stihova sem da se uz pomoć patetičnih prizora svakodnevnice naglasi sopstveni jad. Prosečnost se nimalo ne umanjuje slikama iz ličnog života koji su i sami po sebi sasvim opšti – autorka nije jedinstvena u svom strahu da se ne ugoji i ne prođe na prijemnom, niti time otkriva još neistražene ponore ljudske duše ili društva u kome živi. Čitanjem ovih pesama se ne dobija nikakav uvid u nova iskustva, sem ako je čitalac opskrbljen značajnim generacijskim jazom pa mu je interesantno što su ti novi klinci tako slatki.

   Upotreba žargona će možda biti vredna nekom dokonom lingvisti za par desetina godina ali joj ovde nije mesto, odaje utisak da je neko prosto izlomio na stihove svoj tužni unos iz dnevnika. Pošto su druge stilske odlike teksta uglavnom očigledne i previše razumljive metafore poput poslednje cigare iz druge pesme, na tome se ne vredi dalje zadržavati.

   Žao mi je što se objavljivanjem ovakvih tekstova populariše neoriginalnost i tinejdž patetika. Razočaranost je deo svačijeg života, a na ovako eskplicitan način iznesena prosto nikom nije interesantna. Svako ima biografiju pobogu. Nadam se da će ovaj osvrt autorki biti koristan, sve najbolje.

   

   Jovana
   29. јуна 2014. at 17:08
   Одговори

2. Divno,pre par godina sam naisao na pesmu I. Pacakisa:

   recimo ti i ja
   gde god bila ti
   i gde god bio ja
   kada se udaljavamo,
   i izmedju nas se siri
   kada se priblizavamo,
   i se suzava,
   kazes mi, pa dobro
   to je normalno,ali,
   sta je sa tackom kod tog tvog i,
   kazem: jednostavno je,
   to je rupica na bradi harmonikasa.

   Ova pesma mi je tada objasnila sustinu ljubavne poezije, isti osecaj sam imao citajuci ovde objavljenu poziju. Zasto je to bitno, zato sto sam u medjuvremenu procitao stotine stranica poezije i nijedna nije uspela da prizove ono sto je Dunja uspela.

   

   Nemanja Radovanovic
   30. јуна 2014. at 11:58
   Одговори

3. Djevojka ima tek 19 godina, moguće je da će pronaći svoj izraz i stil kroz koju godinu, a možda i ne. Zavisi opet, ako joj je omiljeni pjesnik Bukowski moguće je da i ostane na ovom stupnju.

   

   Vladan
   2. јула 2014. at 14:00
   Одговори

4. „jel se sećaš ti
   onih stepenica
   iza maksija iza tvoje zgrade
   kad su svi već otišli kućama
   cerekali smo se i
   bili malo pijani
   te večeri nije bilo para
   za više
   sedeli smo i rekao si pre nego što
   mi je šiška pala
   pa si je stavio iza uveta
   rekao si da sam lepuškasta
   slatka
   svoja“

   Ne vidim bitnu razliku u poetici ove mlade pesnikinje i izvikanog Zaka Prevera i jos izvikanije „Barbare“… ali, to je, zaboga, Zak Prever… koji je mozda isto tako eksplicitan i ubiboze patetican sve dok neko nije seo da objasni da je to „zak prever“! s druge strane, uzdrzavam se od komentara na neke druge „pesme“ koje to ni u kakvom kontekstu i ni na koji nacin ne mogu da budu. Licno nisam ljubitelj ljubavne poezije, volim ekspresivnost i mracnije tonove, ali to ne zamucuje, barem se nadam, objektivnost. Nisam tvoj citalac (stvar ukusa), ali dajem podrsku. p.s uostalom, imas 4 komentara i to govori da si zaintrigirala citalacku publiku 😉

   

   Leila Samarrai
   5. августа 2014. at 18:08
   Одговори