Maksi iza zgrade i druge pesme, Dunja Petković

Filed under: afirmator,broj-27-jun-2014,poezija,poezija i proza |

tražim

tražim te u filmu na jeziku koji ne znam
na bilbordu kod brankovog
tamo na ćošku kod raše
u nekim žalopojkama
u dm-u dok gledam koji
crveni lak da kupim
u jutarnjoj kafi
u krofni u kafeteriji
u školi
jel mi veruješ da te tražim
u čokoladici
na omotu sam 5 puta
pročitala tvoje slovo

 

maksi iza zgrade

jel se sećaš ti
onih stepenica
iza maksija iza tvoje zgrade
kad su svi već otišli kućama
cerekali smo se i
bili malo pijani
te večeri nije bilo para
za više
sedeli smo i rekao si pre nego što
mi je šiška pala
pa si je stavio iza uveta
rekao si da sam lepuškasta
slatka
svoja
i da mirišem na neki parfem
i da se tebi sviđaju moje braon oči
i ako ja mislim da su pseće
i rekao si da ne znaš šta ćeš sad
sa sobom posle ovoga
ja sam napravila neki čudan izraz lica
i rekla da volim tvoju bradu
i to što nisi sebičan
i što imaš kuče
koje svaki dan šetamo u parkiću kod stepenica
ćutala sam jer sam mislila
da sam rekla i previše
nasmejao si se
onako sa leve strane
i rekao da možeš da budeš
nesebičan za oboje
i onda sam te ja pogledala
psećim očima
ali ne da bi mi dao poslednju cigaru
kao što si uradio uz krivi
osmeh sa desne strane

 

plašim

tog dana je
sijalo sunce
i mi smo nosili naočare
nismo se plašili da gledamo
u sunce
bio je prelep dan
pored reke
plašila sam se
večeri
ostajala bih tad sama
sa svojim mislima
koje nikad nisam smela
da ti kažem
da se plašim
…da se ne ugojim
…ne prođem na prijemnom
…kad je klizavo
a ja nemam baš dobre cipele
…kad je mrak
…paukova
…da vozim bajs
u onoj uličici gde voze
ko ludi
da ti kažem
da se plašim
da nisam dovoljno dobra
…lepa
…da mi kosa ne miriše
na maline
…da me ne ostaviš
598730_10200406891325576_2135693612_n

 

Dunja Petković. 19 godina stara visoka hodajuća energija; nada: budući dramaturg.

4 Responses to Maksi iza zgrade i druge pesme, Dunja Petković

  1. Ovo je samo izraz jedne od stotine hiljada njanjavih tinejdžerki. Ne postoji nikakva ideja iza ovih stihova sem da se uz pomoć patetičnih prizora svakodnevnice naglasi sopstveni jad. Prosečnost se nimalo ne umanjuje slikama iz ličnog života koji su i sami po sebi sasvim opšti – autorka nije jedinstvena u svom strahu da se ne ugoji i ne prođe na prijemnom, niti time otkriva još neistražene ponore ljudske duše ili društva u kome živi. Čitanjem ovih pesama se ne dobija nikakav uvid u nova iskustva, sem ako je čitalac opskrbljen značajnim generacijskim jazom pa mu je interesantno što su ti novi klinci tako slatki.

    Upotreba žargona će možda biti vredna nekom dokonom lingvisti za par desetina godina ali joj ovde nije mesto, odaje utisak da je neko prosto izlomio na stihove svoj tužni unos iz dnevnika. Pošto su druge stilske odlike teksta uglavnom očigledne i previše razumljive metafore poput poslednje cigare iz druge pesme, na tome se ne vredi dalje zadržavati.

    Žao mi je što se objavljivanjem ovakvih tekstova populariše neoriginalnost i tinejdž patetika. Razočaranost je deo svačijeg života, a na ovako eskplicitan način iznesena prosto nikom nije interesantna. Svako ima biografiju pobogu. Nadam se da će ovaj osvrt autorki biti koristan, sve najbolje.

    Jovana
    29. јуна 2014. at 17:08
    Одговори

  2. Divno,pre par godina sam naisao na pesmu I. Pacakisa:

    recimo ti i ja
    gde god bila ti
    i gde god bio ja
    kada se udaljavamo,
    i izmedju nas se siri
    kada se priblizavamo,
    i se suzava,
    kazes mi, pa dobro
    to je normalno,ali,
    sta je sa tackom kod tog tvog i,
    kazem: jednostavno je,
    to je rupica na bradi harmonikasa.

    Ova pesma mi je tada objasnila sustinu ljubavne poezije, isti osecaj sam imao citajuci ovde objavljenu poziju. Zasto je to bitno, zato sto sam u medjuvremenu procitao stotine stranica poezije i nijedna nije uspela da prizove ono sto je Dunja uspela.

    Nemanja Radovanovic
    30. јуна 2014. at 11:58
    Одговори

  3. Djevojka ima tek 19 godina, moguće je da će pronaći svoj izraz i stil kroz koju godinu, a možda i ne. Zavisi opet, ako joj je omiljeni pjesnik Bukowski moguće je da i ostane na ovom stupnju.

    Vladan
    2. јула 2014. at 14:00
    Одговори

  4. „jel se sećaš ti
    onih stepenica
    iza maksija iza tvoje zgrade
    kad su svi već otišli kućama
    cerekali smo se i
    bili malo pijani
    te večeri nije bilo para
    za više
    sedeli smo i rekao si pre nego što
    mi je šiška pala
    pa si je stavio iza uveta
    rekao si da sam lepuškasta
    slatka
    svoja“

    Ne vidim bitnu razliku u poetici ove mlade pesnikinje i izvikanog Zaka Prevera i jos izvikanije „Barbare“… ali, to je, zaboga, Zak Prever… koji je mozda isto tako eksplicitan i ubiboze patetican sve dok neko nije seo da objasni da je to „zak prever“! s druge strane, uzdrzavam se od komentara na neke druge „pesme“ koje to ni u kakvom kontekstu i ni na koji nacin ne mogu da budu. Licno nisam ljubitelj ljubavne poezije, volim ekspresivnost i mracnije tonove, ali to ne zamucuje, barem se nadam, objektivnost. Nisam tvoj citalac (stvar ukusa), ali dajem podrsku. p.s uostalom, imas 4 komentara i to govori da si zaintrigirala citalacku publiku 😉

    Leila Samarrai
    5. августа 2014. at 18:08
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.