Ljudska silovanja

Filed under: afirmator,broj 04 - jul 2012,društvo |

Piše: Vladimir Bulatović

Profesorka Fakulteta za bezbednost Dragana Dulić je u svojim udžbenicima „Hrestomatija – Ljudska bezbednost 1 i 2“ citirala rečenice da su Srbi vršili seksulane zločine u ratu. Protiv njenog postupka pobunio se Savez logoraša Republike Srpske, neki studenti sa fakulteta i deo javnosti. Zbog njenog pisanja Senat beogradskog univerziteta uskratio joj je podršku za produžetak radnog staža na još tri godine, pošto je profesorka Dulić ispunila sve uslove za odlazak u penziju. Savez logoraša Republike Srpske obratio se Senatu beogradskog univerziteta navodeći da „nije tačna informacija da je u BiH silovano 30.000 žena, već da tačna brojka, a na osnovu podataka koje su prikupile nevladine organizacije iz Srpske i Federacije, iznosi ukupno 2.903 silovanih svih nacionalnosti.“

Nakon svega mnogi će pomisliti kako je profesorka Dulić zasluženo „žigosana“, kao i da je načinila grešku zbog koje treba da snosi odgovrnost. Uglavnom će suditi po vesti koju su pročitali. Profesorkinu knjigu naravno retko ko će pročitati. Vest je valjda dovoljan garant.

Ako bismo postavili stvari drugačije i kazali da su seksualne zločine u ratu i svim ratovima ikada činili u prvom redu LJUDI, a ne da su to činili Englezi, Španci, Nemci, Hrvati, Srbi ili neki drugi, možda bismo kod običnog čoveka probudili svest o tome da je na prvom mestu ČOVEK, a ne pripadnik ove ili one nacije, konfesije, spreman na zločin. Možda bismo tada prestali da etiketiramo pripadnike nacija i konfesija i da uživamo u slastima koje nose sa sobom „veličine“ i „svetosti“ nacija, a koje nam daju za pravo da mislimo kako su drugi narodi lošiji i skloniji činjenju zla od nas. Predstavljanje zločina kao „nacionalnog“ opasna je teza i ona samo raspiruje međusobnu mržnju. A zločin je zločin, trideset hiljada ili dve hiljade. Prebrojavamo žrtve ne bismo li ocenili ko je više a ko manje dobar. Eto ludosti.

Što se tiče profesorkinih udžbenika, mislim da bi svako, pre nego što bude kritikovao, trebalo da ih nabavi i pročita. Možda će nakon toga shvatiti gde je profesorka Dulić zapravo pogrešila.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.