Ljubiša Spasojević: ZIDANJE SKADRANA BOJANI – SAVREMENA VERZIJA

Filed under: 2014,afirmator,broj-29-avgust-2014,satira |

PESMA IZ DOSOVSKOG CIKLUSA

 

Put gradili žuti pobratimi,

Da Srbija u Evropu dođe,

Put zidali, nigde ne stizali,

A Srbija gde je i pre bila.

Ma čude se žuti pobratimi,

Ko im puta stalno razvaljuje,

Jedan drugog sad u čudu glede,

Pa sedoše malo da besede.

Progovara car Borise Žuti:

„Džaba raji žestokog kuluka,

Stavismo ih na stotinu muka,

Jer raji smo tvrdu veru dali,

A raja je na tu priču pala,

Zbog te laži za nas i glasala,

Da na putu ima samo cveća,

U Evropi da ih čeka sreća.

Nego imam akrepčinuvilu,

Svima znanu uštvu žutokrilu,

Sa njome smo mi u stalnom dilu,

U Briselu i u Vašingtonu,

I Njujorku Crvljivoj jabuci,

(Sad je ona na velikoj muci),

U trigrada ona stalnoživi,

A Srbi su kod nje uvek krivi.

Troglava je k’o neka aždaja,

Rugoba je k’o aždaja što je,

Ali, ona voli žute boje.

Opet ćemo za savet je pitat’,

Jer Srbi će uskoro se ritat’,

Šta nam valja dobro uraditi,

Da bi Srbe mogli ohladiti,

Jer kad vide da su kulučili

A tamo su gde su i pre bili,

Jao nama do Boga miloga,

Ne ostasmo nigde do jednoga.

Neće biti ni vlasti, ni slasti,

Neko drugi mesto nas će krasti.

Molićemo od nje da nam mune,

Još dukata na naše račune,

Jer mi smo Srbi novoga kova,

Nas interesuje samo lova.

Ne daj Bože to što biti može,

Da se Srbi protivu nas slože,

Ostaćemo mi bez naše kože.

Kožu ćemo na šiljak nabrati,

Našim će se glavama igrati“.

Poslušaše žuti pobratimi,

Otiđoše u trižuta grada,

U trigrada svakojakog gada,

U tri grada svakojakog smrada,

Da se reše briga i problema,

Najbolje je da tih Srba nema.

Traže oni akrepčinuvilu,

Svima znanu uštvu žutokrilu,

Sa kojom su u stalnome dilu.

Kad nađoše, tiho besediše:

„Naša draga posestrimovilo,

Sve smo tebe do sad poslušali,

Našu raju bezočno lagali,

Ama raja počinje da sumnja,

Što smo rekli, da smo i porekli.

Kad ustane kuka i motika,

Postaćemo čista egzotika,

Što je žuto, ostaće tad pusto,

Nove sluge moraćeš titražit’,

Naše oči žute suze vlažit’,

Baciće nas K’o žute krmelje,

Istrebiti k’o žute krpelje,

Ima raja da nas skroz samelje,

Batinama da nas baš odelje.

Ako shvate da su priče džabe,

Zgaziće nas kao bubašvabe.

Kad bi mogla još dukata dati,

Da možemo još bolje lagati,

Jer ljudi smo mi tvojega kova,

Nas zanima samo prava lova.

Istina je i zašto to kriti,

Boljih slugu nikad neće biti“.

Progovara akrepčinavila,

Svima znana uštva žutokrila:

„Dobrodošli našiizmećari,

Kako vidim, lošestoje stvari.

Zar smo zalud mi Vladu pravili?

Zar zalud se mi vama bavili?

U vas tol’ko blaga uložili,

Da što više vi se umnožili?

Naše vlade pa i naše banke,

Pare daju za te vaše stranke!

Uz tajkune i uz mafijaše,

Vi ste bili uzdanice naše.

U Srbiji još je patriota?

To je vaša velika sramota!

Od vas vaša posestrima ište,

Da se svi do jednoga unište!

Što ste rekli, što ste mi zborili,

Da ste Srbe sasvim pokorili?

Njih lagati, sevap je činiti,

Jer Srbi su narod lakoveran,

Poveruju sve što im se kaže,

Na teveu što im se prikaže,

Što masnije, to bolje se laže.

Dajte raji teve erotike,

Obećajte hleba bez motike,

Opušteno samo kulirajte,

K’o i do sad raju folirajte.

Napravite takvo javno mnjenje,

Rec’te da je takvo naše htenje,

Da svi nose evropske nokšire,

Na glavama, umesto šešire.

Iz nokšira sadržina cela,

Biće bolja od svakoga gela.

I to ćete ubediti raju,

Neka samo teve vaš gledaju.

Ne budite ni malo cicije,

Napravite puno policije,

Njih hranite, vi se odbranite.

Kroz medije Srbe izblatite,

Pa ih onda dobro izmlatite,

Kao što sam i ja uradila,

I nisam se ni malo gadila,

Al’ sam mnogo uživala zato,

Kada ih je bombardov’o NATO.

Što sam više Srbe naružila,

To lakše sam ja njih i pobila.

K’o narod su Srbi uvek krivi,

Zato bolje i da nisu živi!

Gaz’te Srbe kao bubašvabe,

Da Evropu oni ne zagade.

Evropska je takva higijena,

Bez Srbije i srpskog imena!

Ubijajte Srbe demonstrante,

K’o gamad ih običnu taman’te,

Tad’ nećete biti egzotika,

Kad ustane kuka i motika.

Patrijarha ja ću vam birati,

Vi igrajte, ja ću vam svirati,

Kada Srbi bez vere ostanu,

Načisto će onda da propanu.

Kad prognamo pravoslavnu veru,

Lakše ćemo Srblju uzet’ meru.

Tad’ će biti baš zgodne prilike,

Da pravimo od njih katolike.

Kada narod bez vere ostane,

Obrao je zelene bostane.

Pravoslavlje mi ćemo ugasit’,

Niko više Srbe neće spasit’.

U Evropu kad imaju veru,

E, onda smo uzeli im meru!

Skroz lako je Srbe posvaditi,

Ko ste, šta ste, neće pogoditi.

Neće Srbi nikad da se slože,

Dajte kosku pa neka se glože,

Valjda znate – na priču se lože.

Pričajte im evropske ideje

Srbi – ovce, neka samo bleje.

Smirite ih tom evropskom pričom,

Ako treba pendrekom i bičom.

Istina je i to dobro znate,

Put evropski njihovjebez kraja,

Nikad Srbin neće do tog raja.

Kada grožđe rodi im na vrbi,

U Evropu tad će ući Srbi.

Taj put traži odricanja, žrtve,

Žive Srbe, a još boljemrtve.

Moraćete u put uzidati,

Za budućnost koju ćemo dati,

Malo danas, a maloi sutra,

Pre će biti ipak malo sutra,

Još delova Srba i Srbije,

Da dođete pred naše kapije.

Što Srba se ne metne u groblje,

Pa pretekne, stavite u roblje.

Iz grobova kad iznikne trava,

Srbija će biti zemlja prava,

Ne sme biti živih srpskih glava.

Trava žuta, sred evropskog puta,

I mrtve će Srbe da proguta.

Mi moramo Srbe istrebiti,

To je za vas biti il’ ne biti.

Bolje biti, tako istrebiti!

Uvek ćete čuti vi od mene,

Da dobar je Srbin kada vene.

Od mene ćete baš uvek čuti,

Da dobar je samo Srbin žuti!

Oni Srbi koji nisu žuti,

Neka budu i hladni i kruti.

Kad svi Srbi budu mrtvi bili,

Postaćete žuti nekrofili,

A tad meni i dragi i mili.

Što pretekne, a što ne utekne,

U tamnice stavićemo haške,

Da ih tamo grizu žute vaške.

Mi imamo Bramerc preduzeće,

Ono Srbe u tamnice meće.

Bramerc Komerc trguje sa vama,

Pomoći će njemu i Obama,

Da pojede Srbe haška tama.

Ne kukajte zbog malo organa,

To je priča i fatamorgana.

Manite se Rusijei Kine,

Opasni su, gori su od mine,

Od njih stižu razne opačine,

Bolje su vam evropske splačine.

Vi tom naftno – gasnom aranžmanu,

Obavezno pronađite manu,

Drž’te moju, a ne rusku stranu,

Nebil’ Srbi propali u danu.

Pričajte im opet priču lažnu,

Saopštite kao vest im važnu,

Nešto drugo da će da ih greje,

Kad je zima i kada sneg veje.

Rasturajte, ne smete ležati,

Jer ćete iz Srbije bežati.

Opasna je srpsko – ruska veza,

Opasna je, jer će nas da zeza.

Ako dođe do te gadne veze,

Redom ćete nositi proteze.

Slomiće vas posestrima vaša,

Jer će biti prepuna joj čaša.

Kosovo smo mi Srbljuuzeli,

Nije dosta, naše pravo veli,

Još Srbija može da se deli.

Vojvodina i Vranjska dolina,

Raška oblast, baš su meta fina.

Vojvodina neka Ustav piše,

Da Srbija sa mape se briše.

Na Kosovo EULEKSstavite,

K’o i dosad naivni se pravite.

Sa mnom ćete kao pregovarat’

Srpsku raju k’o i do sad varat’

Da utisak vi takav stvorite,

Za Kosovo da se vi borite.

Priznaćete to Kosovo ravno,

Ionako nije srpsko davno.

Pitaćetezamišljenje suda,

Jer raja je lakoverna, luda.

Te dve glave što se sada traže,

To je samo da se lakše laže,

Budete li i njih uhvatili,

Biće Srbi gde su i pre bili.

Lasno ćemo smislit’ novo nešto,

Da lažemo bar umemo vešto.

Lako ćete zamajavat’ raju,

Pričajući o evropskom raju,

Dok ne dođu njihovome kraju,

I živote za tu laž nam daju.

Tako ćete vi njima činiti,

Hrvatskoj se opet izviniti,

Od nas ćete nagrade dobiti.

Daćemo vam i zlatne alate,

Da se Srbi njima lakše mlate,

Da njima se Srbi sad čereče,

Svako jutro dok ne padne veče.

K’o i do sad sve ću vam platiti,

Samo Srbe treba umlatiti,

Samo Srbe treba salomiti,

Zato ćemo mi vas udomiti,

Srbe ćete svuda razapeti,

Neka trunu i zimi i leti,

Onda ćete puta sagraditi.

Ako tako vi ne uradite,

Bolje, druge, naći ću ja sluge“.

Žuti gledei jedvabesede,

Jer im grla od straha zamrla:

„Pravo veliš posestrimovilo,

Srbe ćemo u put ugraditi,

Mrtve, žive, sve ih ohladiti,

Sa Srbijom isto učiniti,

Samleveni bolju građu daju,

Neće moći na nas ni da laju,

Šta ih snađe, neće ni da znaju,

Tako ćemo njih dovesti kraju.

Nek’ Srbima to bude pouka,

Da duga je tvoja nežna ruka.

Tvoja ruka do Srbije seže,

Naša ruka Srbe će da veže,

Haška pravda neka Srbe steže,

Sud pravedno kada im odreže,

Doživotnu neka oni leže,

Isto im je dal’ dođu il’ beže.

Neka sudi haši im kadija,

Jer Srbi su obična žgadija.

Svi će Srbi o državnom trošku,

Odmarati u haškome ćošku.

U Evropu samo mogu ući,

Svi ležeći u toj haškoj kući.

Kakva kuka i kakva motika,

Ma oni će biti egzotika.

Nežno, bratski, uvek demokratski.

O Evropi dići ćemo graju,

Pričajući o evropskom raju,

Tako ćemo prevariti raju.

O Evropi dići ćemo buku,

Da ne misle na njihovu muku,

Samleveni Srbi i Srbija,

Budućnost su naša najmilija.

Sitno mleti, sitno do atoma,

Da ne dođe do nekoga loma.

Srbe ćemo farbati i dalje,

Žute će im biti čak i malje.

Nežno, bratski, uvek demokratski.

Ne žalimo, nismo mi cicije,

Braniće nas čete policije.

A tih nikad nije DOSta četa,

Policija naša mila, lepa,

Demonstrante uvek će da tepa.

Demokratska, dugačka i tupa,

Palica će bundžije da lupa.

Te sve srpske, lude demonstrante,

Lupaćemo kao stare kante.

Ama svaki srpski patriota,

Ostaće bez njegovog života.

Nežno, bratski, uvek demokratski.

Patrijarha ti sad nama biraš,

Mi igramo, a ti nama sviraš,

Vladu si nam našu sastavila,

Predsednika našeg postavila,

Istina je i zašto to kriti,

Zahvalni ti mi moramo biti.

Baš je gadna pravoslavna vera,

Opasna je kao besna kera.

Pravoslavlje mi ćemo goniti,

Srbe drugoj veri prikloniti,

Ti Srbi će na ljude da liče,

Tek kada se skroz pokatoliče.

Mi nosimo svi pune ćemere,

Njih imati – eto prave vere,

Neka samo nama bude blaga,

A Srbija nek’ ode bestraga,

Srbi mogu i do grada Haga,

Da im sude i ubiju vraga.

Za nas ćemo mi dobro činiti,

Hrvatskoj se opet izviniti,

Srbe ćemo lako uveriti,

Da će sud pošteno odmeriti,

A mi znamo da vuk ovci sudi,

Kad osudi ovaj narod ludi,

Ostaće mu samo da se čudi.

Ovce slede evropske ideje,

Pravdu traže, o nepravdi bleje,

Za šišanje služe samo ovce,

Njih šišamo, gomilamo novce.

Kada NATO te Srbe ubija,

To je lepo, to baš nama prija.

Molićemo da nas tamo prime,

Da nestane čak i srpsko ime.

Kad se Srbi prižene sa NATO’

Biće njima onda opa bato.

Puste sreće za Srbe u braku,

Provešće se lepo u Iraku,

Kad nestanu u pustinjskom mraku,

Na bračnome njinom putovanju,

Biće oni u velikom…

Neće moći živeti u stanu,

Na čador će oni da pristanu,

A čador je u Avganistanu.

Srbe ćemo u Evropu vodit’,

Tako što će kroz Aziju hodit’.

Što se tiče Rusije i Kine,

Naopako one nama čine,

Srbe vole i to nas baš brine,

Jer Kosovo neprestano brane,

Ludu raju stalno nadom hrane,

Od tog ne mož’ biti veće štete,

Za odstrel su oni naše mete,

Iz Srbije ima da izlete!

Ne sme biti ruske nafte, gasa

Eto raji onda brzog spasa,

O Evropi ko će tad da sluša,

Opasna je ta slovenska duša.

Ko spomene Kinu i Rusiju,

Naleteće na našu busiju,

Češaće se tamo gde ne svrbi,

Nastradaće rusoljupci Srbi.

A ko voli Rusiju i Kinu,

Teraćemo mi u materinu.

Izdaćemo to Kosovo ravno,

Ionako gotovo je davno.

Mi Srbiju celu izdaćemo,

Majke, sestre, braću prodaćemo,

Prodaćemo mi i naše oce,

Jer smo tvoje političke droce.

Mi smo jasno evropskoga kova,

Za nas je samo evropska lova.

Daj nama bar jedan evro žuti,

Više za Srbe ti nećeš čuti.

Od izdaje nema veće časti,

Izdaćemo, ubijati, krasti,

Samo da mi budemo na vlasti,

Od nas Srbe niko neće spasti.

Izdaćemo čak i jedni druge,

Samo da smo mi baš tvoje sluge.

Šta dve glave – sve ćemo vam dati,

Boljih slugu nećeš ti imati.“

Pa skočiše na noge lagane,

Baš smrdljive i žuto posrane,

(Noge su im k’o i oni što su

Jerbo bazde k’o njihove gazde).

Celivaše akrepčiniskute,

Poljubiše njene pete žute,

I pođoše na daleke pute.

Kad dođoše u zemlju Srbiju.

Odabraše Teve najmiliju,

Žuto zbore, žuto oni glede,

Gromkoraji oni tadbesede:

„Mi nosimo iz Brisela pismo,

U Evropu, ma samo što nismo,

Smeši vam se status kandidata,

Otvaraju evropska se vrata.

Poteći će vamamed i mleko,

Tu je sreća, ma nije daleko.

Mada ima tu nekih sitnica,

Ne pravite tako tužna lica,

(Dal’ to neko reče – izdajica?)

Što je manja Srbija je bolja,

Briselska je, znači naša volja.

U Evropu neće Srbin ceo,

Već tranžiran, sve deo po deo.

Na tom putu nema kreni – stani,

U Evropi već su vam organi.

Bar organi Evropom se šeću,

Ne kukajte, baš imate sreću!

Dali su nam i satare zlatne,

Da vas lakše ta humanost mlatne,

I baš zato, zbog kandidature,

Izdržite sve ove torture.

U Evropi sada kad smo bili

U poseti posestrimi vili,

Dve biljke su oni ukrstili,

Za vas su ih posebno spremili.

Ukrstili i grožđe i vrbe,

Poklon šalju za vas divne Srbe.

Kada grožđe rodi vam na vrbi,

U Evropu stići ćete Srbi.

Iz Evrope eto vama dara,

Sve pošteno, nije to prevara.

Da bi brže rodilo to grožđe,

Na noge vam stavljamo mi gvožđe,

Da vi lakše idete po putu,

I sledite evropsku MARŠrutu.

Vila ima Bramerc preduzeće,

A ono je sve veće i veće,

Ono šije skroz evropske vreće,

U te vreće Srbe će da meće,

Transport Srba tako će da kreće,

Put evropske a i naše sreće.

Te vreće su evropski udobne,

Pravljene za Srbe nepodobne,

Šivene su po toj haškoj modi,

Evropska je, ne može da škodi.

Sa njim ćemo uvek sarađivat’,

A on će nas stalno nagrađivat’,

Zahtevaće sve više i više,

Dok postoji Srbin a da diše.

U Evropu tako efikasno,

A pre svega pošteno i časno,

(Dobro znajte nikad nije kasno)!

Svi Srbi će ekspresno da stignu,

Ne tražimo spomen da nam dignu.

U svem’ ovom ne tražite manu,

Mi imamo misiju humanu,

Mi skromni smo, važna su nam dela,

Misija je naša baš uspela,

Mi ponosno, uzdignutog čela,

Raji ćemo pevati opela.

Beli Šengen zvoni vam na vrata,

A za to je svaka mala plata.

Šta vasbriga kol’ke sunam plate!

Šta nas briga kol’ke su vam plate!

Ne bun’te se, ima da vas mlate!

Nežno, bratski, uvek demokratski.

Tol’ko smo se zbog vas namučili,

I vi opet niste naučili,

Kakve žrtve zbog vas podnosimo.

U vilama stosobnim živimo,

Pod teretom briga se krivimo,

Kako takav život izdržati,

Pitamo se da nam je to znati.

Hodajući po stosobnoj vili,

Svi do reda žulje’smo dobili.

Šta možemo što smo mi sposobni,

Pa živimo naš život stosobni.

Za nas novce od vile prosimo,

Novčanike preteškenosimo,

Od njih će nam sad porasti kile,

A od priče iskaču nam žile,

U znoju su naša lica žuta,

Ne skrećemo sa evropskog puta.

Teško nam je, briga nam je prva,

Ti računi, daleka ostrva.

Mučimo se i teško je nama,

Pomoći će nama naš Obama,

A ko vama? Svetska kriza sama.

Od tih muka ipak mi marimo,

Dušebrižno da vam podarimo,

Za vas od nas žuta donacija,

Dvocifrena lepa inflacija,

I još treba da vas ubedimo,

Svi do jednog mora da štedimo.

Pa dnevnice i ta putovanja,

Po svetu nas briga za vas ganja,

Svakojaki veliki dodaci,

To nemože da se lako baci,

Mučimo se sve više i više,

A ti rajo zateži kaiše.

U Njujorku i u Vašingtonu,

I Briselu tom velikom selu,

Mi smo bili, zašto bi to krili,

Da nam kažu što nam je činiti.

Ne, nemojte od tuge sliniti,

Nije tako sve žuto, usrano,

Njihovo je srce baš pros(t)rano,

Primiće vas,ali jednos(t)rano.

Kad jednos(t)ran SPP nastupi,

Kad vas žuto po sred nosa lupi

Ko će onda smeti da vam tupi,

Da ste jadni, smrdljivi i glupi.

To što smrdi ima da miriše,

Tražićete da se smrad udiše!

Nemojte se na nas vi bečiti

Taj smrad će vas od sveg’ izlečiti.

Ta Evropa, to je čudo jedno

Smrad miriše, to je očigledno,

Čini vam se da je jadno, bedno.

Nema hleba od Rusa i Kine,

(Ko ih voli dobiće batine),

U glavama kad će da vam sine,

U Evropi, nama dobro čine!

Za Evropu ima da se gine!

Neće vama biti ruskog gasa,

Zime će vas spasti bio masa,

Gas rezerve leže u pasulju,

Pasulj jed’te, grejte se na…

U tom planu ima mala mana,

Pravićete vi mnogo metana.

Mi prirodu moramo štititi,

Pošto ćete ozon uništiti.

Zbog tog ćemo mi uvesti praksu,

Da plaćate ekološku taksu.

Harač će nam plaćat’ svako…

Jer pravite vi ozonske rupe.

Harač će se zvati guzarina,

Lepo zvuči,a para je fina.

Evropa će morati da vida,

Rane od tog eko genocida.

Smrad evropski lepo nam miriše,

Od vašega ne mož’ da se diše.

U Evropi najnovija moda,

Sa nokširom na glavi se hoda,

U Evropu ako ćete ući,

Morate ga nosit’ i po kući.

To uslov je za evropsku sreću,

Da nokširi na glave se meću.

Od nokširskog tog žutoga gela,

Mirisaće vama glava cela!

Što je viška, mažite i tela!

Zakon ćemo hitno usvojiti,

Vašu kosu žutim obojiti,

Bojićemo čak i vaše ćele,

Tako nama u Evropi vele.

Vi taj uslov što pre ispunite,

I nemojte da se tu bunite.

Biće onda svakojakog blaga,

Ne gledajte vi u nama vraga,

Kad Srbija ode skroz bestraga.

Spustićemo mi njima carine,

Ekonomski neka se izgine,

Zategnuće MMF dizgine,

Pa odoste u tri materine.

Za Evropu sva je žrtva mala,

Iako vam ništa nije dala,

Nezahvalni, bar kažite hvala.

Znamo da ste i goli i bosi,

Al’,budućnost vama sreću nosi.

Tu je ona, već na vrata kuca,

Još malo će kičma da vam puca,

Kadnam prođestotinakmandata,

Otvoriće evropska se vrata.

Ne, nije to daleka budućnost!

To je sasvim realna mogućnost!

Opet dobro mi vama činimo,

Svima ćemo da se izvinimo.

Od suseda nama tužba stiže,

Al’ Evropi mi smo zato bliže.

Evropi su zbog vas tanki živci!

Znate dobro ko su stalni krivci!

Neće pomoć’ ni da se kajete,

Samo ako živote dajete.

Pevaćemo dok i jednog bude,

Pevaćemo dok vam u Hag’sude,

Dok vas bese o hašku stativu:

„Ej bre Srbi bolje će da bude,

Evropa nema alternativu.“

A vi nama poverenje dajte,

Opet za nas uporno glasajte.

Jel’ sad jasno kol’ ko se mučimo,

Bolje sutra da vam izručimo?

Od vojnika, pa do generala,

Izručismo, ne rekoste hvala.

U Evropu bosi ćete, slepi,

Jer tamo vas čeka život lepi.“

To rekoše, kući utekoše,

U vilama uz kaficu finu,

Za Srbiju da se oni brinu.

 

 

  • Obijašnjenja (lakši sam od perca kad izađoh iz deseterca):

 

  • Dok su za prvu pesmu iz DOSovskog ciklusa „Početak bune protiv dahija“ bila potrebna objašnjenja, ovde nisu. Sve je jasno.Niže su date samo neke naizgled skrivene poruke, kao i pesnikova predviđanja njegove sopstvene sudbine.

Sve je čisto i sve je jasno,

Oterati njih nije kasno.

  • Naslov pesme ukazuje NA TO koju državu žuti pobratimi i NATO grade, a pesma koju državu zbog toga uz pomoć NATO razgrađuju. NA TO je napisano velikim slovima da bi pesmu zavoleli i žuti pobratimi, pošto je njihova ljubav prema NATO-uneizmerna. Odnosno:

Oni vole kada se NATO bilo kako spominje,

Jer bi jeli i gloginje da budu NATO robinje.

  • Drugi razlog je mogućnost da:

Ako im pesma dođe do ruku,

Pesnik oseti zatvorsku muku.

  • Pesnik bi se tada pozvao NA TO da mu je NATO olakšavajuća okolnost:

Jer ako mu dopadne robija,

Sve ovo će žuto da iskija.

  • Pesnik je spreman da istrpi posledice ako pesma dopadne u žute ruke, a te ruke pesmu i pesnika proslede odgovarajućim organima:

A organi k’o organi,

Biće njemu stani, pani.

  • Pesnika je već dva puta legitimisala policija pošto se sa stalnim

nepoželjnim osobama (rodoljubima) nalazio gde nije trebalo, pa je zatvor logičan nastavak njegove umetničke karijere:

Jer zatvorska duga karijera,

Sačekaće čoveka od pera.

Čak i da mi žuto pero daju,

Pisaću opet, biću u raju.

Ma neka mene stave u ćuzu

Al’ neće moći i moju muzu.

  • Jer,

Proganja me muza, ne mogu da bežim,

Makar u zatvoru morao da ležim.

  • Možda će neki ostrašćeni sledbenik žute politike izjaviti nešto poput:

„Kakav zatvor i kakvi bakrači,

Mi smo jači i zato ga tlači,

Dobar je samo kad se okači“.

Ali,

Ako me i takve muke snađu,

To će mi za pesme dati građu.

Neka me zbog ovih mojih strofa,

Pogodi ta žuta katastrofa.

·     U jednom delu pesme akrepčina vila govori o sebi u množini. To nije

nelogično s obzirom da ima tri glave:

Troglava ala Srbe ždere,

U tome nema ni malo mere.

  • Pri obraćanju akrepčina vila pravi jasnu razliku između Srba i žutih

Pobratima,jer potonje ne smatra Srbima. A oni:

Što nisu Srbi baš im je milo,

Žuti će prodavat’ Srbe na kilo.

  •      Prilikom čitanju pesme obratiti pažnju NA TO kakav ton koriste žuti pobratimi kada se obraćaju vili, a kakav kada se obraćaju raji, takođe,

kako žuti pobratimi nazivaju vilu kada nisu sa njom, a kako kada su u

njenom prisustvu. Ove sitnice ukazuju šta stvarno misle o vili i o raji

i koliko su iskreni, kao i kakvi su im karakteri (ako ih imaju):

Iskrene su te njihove priče,

K’o što istina i laž liče.

  • Kao što treba obratiti pažnju NA TO šta aždaja stvarno misli o Srbima pošto je čista – higijenska Evropa ona bez Srba i zato:

Srbima treba dati lekciju,

Sprovesti hitno dezinfekciju.

  • Upotreba izraza „žuti grad“ umesto uobičajenog u pesmama „beli grad“

pokazuje jedinstvo ne samo u boji onih koji sede u pomenuta tri grada i ovih

koji sede na našim glavama.Beli gad u poeziji ne postoji, ali žutog i u poeziji

i u životu ima:

Namnoži se žuti gad,

Rasprostro se žuti smrad.

  • Zaboravih da napišem da su posetu posestrimi – akrepčini vili završili svečanim ručkom na omiljenom im mestu:

U ćenifu žuti kad su seli,

Kad su seli, žuto su i jeli.

  • Za obijašnjenje izraza ćenifa pročitati pesmu „Početak bune protiv

Dahija“ – savremena verzija, takođe pesmu iz DOSovskog ciklusa. Tamo su žuti pobratimi i žute posestrime spomenuti i opisani poimenice. Zapravo žuti pobratimi i dahije su jedni te isti likovi i zbog toga su i obe ove pesme iz DOSovskog ciklusa:

Žuti pobratimi i dahije žute,

Već dosta dugo po Srbiji mute.

  • Gazde od nogu koje bazde su kako vlasnici nogu, tako i oni koji tim

vlasnicima, a time i njihovim nogama i ostalim delovima zapovedaju.

Zajedničko im je da su smradovi:

Gazda marioneti stalno povlači konce,

Moralni gubavci, zajedno nose to zvonce.

Zvono nose i njime glasno i jasno zvone,

Da se pošteni i časni ljudi od njih sklone.

  • Čitalac treba da obratiti pažnju NA TO da žuti pobratimi čine i više

od onog što ime je tražila akrepčina vila naprimer, prijem u NATO:

Tu zaista nema nikakve sumnje, ni hira,

Pre Srbije Žuti će uvek NATO da bira.

  • Žuto zboriti je pesnički opis koji zamenjuje sočan narodni izraz za osobu

ili osobe koje pričaju gluposti:

Taj ko shvati on će odmah znati,

Da bi narod rek’o: Nemoj…

  • Da će žuti pobratimi ispuniti svaki zahtev troglave ale, pa čak i

najapsurdnije, kao i da će za to koristiti TV kao najmoćnije sredstvo

ubeđivanja govori i detalj sa nokširima:

Ništa im nije evropsko mrsko.

Tražiće baš sve od raje drsko,

Još bolje ako to raju vređa,

Da se to raji stavi na leđa.

A raja nek’ stalno puni kesu,

Istinoljubivom er-te-esu.

  • U pesmi se prvi put javlja stilska figura srpska antiteza (a pojava ove

antiteze uopšte nije bez veze) u stihovima:

„Šta nas briga k’olke su vam plate,

Šta vas briga k’olke su nam plate“.

  • Mogući ishod je da kada ih raja propusti kroz šake:

Junaci ove srpske antiteze,

Doživotno će nositi proteze,

I bezubo onda će da se keze,

Njihovi zubi biće im meze.

  • Takođe treba obratiti pažnju kako se žuti pobratimi obraćaju raji. Jasno sutom prilikom koristeći „vas“ umesto „nas“ odnosno „vama“ umesto „nama“pokazali da sebe ne smatraju delom raje, odnosno da su elita.

A žuta elita,

Ne može bez mita.

·    Što nas dovodi do još jedne karakteristike koja se javlja samo u ovoj pesmi iz

DOSovskog ciklusa. Naime, u njoj se za razliku od narodnih pesama gde se opisuje mitska ptica utva zlatokrila, javlja ptica uštva (bagra) žutokrila koja jeMITOloško biće. Kako akrepčina vila, tako i žuti pobratimi su em stvarna, em MITOloška bića, odnosno ptice koje po onoj narodnoj : „Svaka

ptica svome jatu leti zajednički:

Vole da jedu žito

Koje se zove mito.

·   I da zaključim:

Muza mi opet ne da mira,

Moja lira ponovo svira.

Narod je stalno gladan i bos,

A žuti DOS mu izlazi na nos.

 

  • (S).P.S. (Samo) prevari Srbe). Ispred objašnjenja se simbolično nalaze crne

tačke pošto se srpski put ka EU sastoji od nizapogibeljnih crnih (žutih)

tačaka koje se nastavljaju jedna na drugu:

Na tom putu, rupa do rupe i same krivine,

Što duži put, više će Srba na njemu da gine.

Na tome putu rupa do rupe i crne tačke,

Duž puta Srbi kao ukras vise naglavačke.

  • Takođe,

Sad me kopka, mnogo čačka,

Gde gubi se žuta tačka.

 

  • Mada,                               I Žuto i crno, to je sve isto,

Ni jedno, ni drugo nije baš čisto.

Zapravo to je sasvim sve jedno,

Veleizdaja, laž, jadno i bedno.

  •  E, dosta je. Sad stvarno stavljam tačku ···

Ispadoše tri, kao da će biti još ,

Nadam se da ova pesma nije za koš.

  • Ipak ima još:

Tek nedavno sam jasno shvatio,

Da bih se mnogo obogatio,

Kad bi mi za stihove platio,

Onaj koga sam ovde blatio,

(Mada bi me radije mlatio).

Beži od mene ti žuti care,

Mnogo su prljave tvoje pare.

 

  •  Ljubiša Spasojević –  Hteo bih da budem za žute crna tačka i da imam devet

Novi Beograd               života kao mačka. Mada za jednog pesnika – mačora,

pesma je duga – tu nema zbora. Želeo bih da moj

pesnički mauk za žute miševe postane bauk.Takođe se

nadam dok krv im sisam da vam ipak dosadan nisam.

·    (S)PS 2 (Samo) prodaj Srbiju) U pesmi se na par mesta nalaze tačke koje

možete popuniti inaopačke. Šta god bilo ko dopis’o

pesmi neće promeniti smis’o.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.