Ljubiša Spasojević: O VUKOVIMA I VUČIĆIMA

Filed under: 2019,afirmator,arhiva,Broj 84 - mart 2019,satira |

Vuk (canis lupus) mesožder je i lešinar. Od njega su nastale razne pasmine pasa, kako one rasne, tako i mnogobrojne džukele.Period trudnoće se naziva skotnost, a vučići u leglu okot ili nakot. Po srpskoj mitologiji vuk je božanstvo, a srpska mitologija (nauka o mitu), to potvrđuje i u današnje vreme, kada je jedan mali vuk dostigao taj božanski nivo.

Vukovi žive u čoporima. Obično se na čelu čopora nalaze stari vukovi, ali na čelu čopora o kome je reč, u državi o kojoj je reč, se prvo nalazio stari i iskusni lisac koji je malog vuka proglasio za svog sina. Kako lisac može biti otac vuku nije baš jasno, ali izgleda da je u ovom čoporu, baš kao i u politici, sve moguće. Uprkos liščevom iskustvu, volji i lukavosti, mali vuk ga je smaknuo sa položaja, a kao znak zahvalnosti za očinstvo, dodelio mu utešnu kost za glodanje, a na čelo čopora došao je tako što se nije oglašavao uobičajenim zavijanjem – auuuuuu, već novim, modernim, proevropskim – euuuuuu! Ta promena i ukazane prilike privukle su čoporu i druge životinje, čopor se uvećavao, pa su mu se osim srodinika – džukaca, pridružile i druge životinje – majmuni, svinje, hijene i ostali lešinari, gnjide, krpelji, komarci i ostale krvopije, miševi, pacovi i ostale štetočine, pa čak i neke ribe poput somova i ostalih koje love u mutnom.

Ovaj čopor je pod zaštititom zakona, pa zbog toga hara nekažnjeno po celoj državi. To za posledicu ima da mu se stalno pridružuju drugi lešinari, štetočine, krvopije i mutivode. Takođe, ovaj čopor je i pod zaštitom medija, odnosno uživa njihovu veliku pažnju, a najveću svakako vođa čopora na koga je po svakodnevnim izveštajima, uprkos njegovim dobrim delima, zabeleženo bezbroj pokušaja da mu se dođe glave. Pažnja medija nezapamćena je, pa i u medijskom mraku svetli samo lik ovog vođe.

Ono što je zaprepašćujuće je da su uspon malog vuka najviše podržale ovce, krenuvši tako na put bez alternative, na čijem kraju ih čekaju drugi vukovi i evropski ko-mesari. Možda je razlog tome priča koju širi mali vuk da je u dobrim odnosima sa medvedom, da ima njegovu zaštitu i podršku u svemu što čini, ali to je priča za ovce, u koju su ovce ko ovce poverovale bez tračka sumnje.

Proždrljivost vukova je legendarna. Pored drugih životinja, jedu i strvine, pa čak i biljke. Mali vuk ih je sve nadmašio, jer on proždire i zemlju i to sa najvećim zadovoljstvom. Njegova proždrljivost nema granica, pogotovo kada je zemlja u pitanju. Odnosno, drugačije rečeno, ali isto znači – kada je zemlja u pitanju, on sam postavlja granice. Ostali članovi čopora žele i trude se da budu poput njega, da ga čak i nadmaše, pa ga slede prilikom zavijanja i to u horu, a pogotovo u proždrljivosti. Tu je najveće zajedništvo i sloga ovog čopora. Međutim, unutar čopora odvija se nemilosrdna borba, za mesto što bliže vođi.

Odrasle vukove nemoguće je dresirati, ali mali vukovi su vrlo zahvalni za dresuru, pogotovo stranih dresera. To dokazuju svojom umiljatošću i poslušnošću, izvršavaljem svih komandi, pa čak i onih koje se ne traže od njih, jer znaju da njihov opstanak zavisi od tih dresera. Sa druge strane, čopor kontroliše stado, tera ga putem bez alternative i koristi sva sredstva da crnih ovaca u stadu bude što manje.

Narodna mudrost kaže da vuk dlaku menja, ali ćud ne. I ovaj mali vuk je dlaku pomenio, ćud mu je ostala ista, a promeniće dlaku koliko god puta mu bude trebalo, da bi ostao na čelu čopora. Ovce sve to gledaju, veruju i ostaju ovce, jer ovce služe za šišanje, mužu i konačno za hranu vukovima i vučićima.

 

Ljubiša Spasojević

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.