Ljubiša Spasojević: O RIBOLOVU

Filed under: 2019,afirmator,arhiva,Broj 82 - januar 2019,satira |

 

Najomiljeniji muški hobi je ribolov. Uspeh u ribolovu zavisi kako od opreme – štapa, tako i od mamca, ali najviše zavisi od veštine ribolovca. U završnici, ribe biraju kako će se i da li će se upecati. Najčešća greška ribolovaca je mišljenje da su oni ti koji pecaju.

Štapovi mogu biti raznih dužina i debljina. Jedna od najvećih zabluda među ribolovcima je da je veličina štapa najvažnija, odnosno da su najbolji štapovi oni koji su istovremeno i najduži i najdeblji. Međutim, to nije tačno, uspeh u ribolovu najviše zavisi od vlasnika tog alata, odnosno štapa. Mladi ribolovci svoj štap koriste često, a njegova upotreba opada što je štap stariji, jer što je štap duži i deblji, za njega treba više snage, a snaga kao što je poznato opada sa godinama. Oni ribolovci sa malim štapom govore da veličina nije važna, da je bitna tehnika, međutim istina je da dobar ribolovac može biti i onaj sa malim i onaj sa velikim štapom, odnosno alatom.

Mamci za ribe mogu biti različiti. Pored standardnih, kukuruza, hleba, crva – a crvi takođe spadaju u alat, drugih riba, u novije vreme primećeno je da se ribe kao lude pecaju na novčanike. Današnje ribe više ne privlače prosti i oskudni mamci. Što deblji i veći novčanik, to je ribolovac uspešniji, tako da debljina i veličina štapa više nije bitna. Žalosno za ribolovce koji koriste ovaj mamac je to što im je taj mamac jedini adut. Ako ga izgube i oni postaju izgubljeni za ribolov. Žalosno za ribe je što im je ovaj mamac uglavnom najprivlačniji.

Najvažniji činilac u ribolovu je veština i to kao najvažniji faktor u ribolovu pominju ribolovci opremljeni crvima. Neko se rodi sa njom, neko je usavršava godinama, ali je sigurno da je oni koji je poseduju, svoje štapove koriste najduže. Najvažniji činilac u veštini je umeće prilaženja ribi, odnosno start. Start pak zavisi od sigurnosi, odnosno samouverenosti ribolovca, a ona zavisi od prakse. Proverena je činjenica da oni ribolovci koji lepo pričaju, imaju najviše uspeha. Zbog toga je jezik, pored štapa vrlo bitan alat svakog ribolovca.

Najlepše doba godine za ribolovce je proleće. Tada ribe završavaju zimski san i prikazuju se ribolovcima u punoj lepoti. Najbolje doba godine za ribolov je leto (mada je za vešte ribolovce svako doba godine najbolje). Leti ribe gube glavu, pa su reke i mora najbolji za ribolovačke avanture.

Ono što je vrlo poznato među ribolovcima su ribolovačke priče. Tu se ne zna ko koga više laže. Kako su društvene mreže postale popularne, tako je i slikanje ribolovaca sa ribama postalo popularno. Najčešće te uslikane ribe nisu uopšte upecane. U društvene mreže se najčešće upecaju somovi. Pravi ribolovci nemaju potrebu da se hvale ulovom. Oni love.

Desi se  da se ribolovci međusobno pobiju zbog ribe. Ribe tada ponekad upeca pobednik, ponekad pobeđeni, a ponekad i neko ko stoji sa strane.

U ribolovu postoji i krivolov. On se dešava kada ribolovac peca na tuđem posedu. Poslovicu „Tuđe- slađe“ sigurno je izmislio neki ribolovac. To slađe traje dok ribolovac ne bude uhvaćen. I najveštiji ribolovci bivaju uhvaćeni. Zbog toga zagriženi ribolovci ili nisu uopšte, ili su bili u braku, jer supruge ne žele da njihove muževe dele sa nečim i nekim drugim. Međutim, najbolji među njima mogu da zadovolje i svoje supruge i svoju strast. Takvi su stvarno retki.

I među ženama ima ribolovaca. One su se specijalizovale samo za jednu vrstu ribe – kita. Njihov alat je harpun. Veličina harpuna nije im bitna, jer u veštim rukama svaki harpun, i onaj najtanji i onaj najmanji je ubojit. One koje najbolje rukuju njim logično su i najuspešnije i sledstveno tome ulove najveće kitove, a najveći kitovi donose i najveće bogatstvo. Žene kitolovce najviše cene i muški ribolovci.

Ono što je čudno i nastrano je što među muškarcima postoje oni koji se protive ribolovu. Oni često organizuju šetnje i parade koje zovu parade ponosa. Šta je tu ponosno, to samo oni znaju. Prave ribe i pravi ribolovci gnušaju se takvih parada i takvih muškaraca (???). Prave ribe ponosne su ako ih upecaju dobri ribolovci, kao što su i pravi ribolovci ponosni kada upecaju dobre ribe. To je normalno i prirodno.

Iz ljubavi prema pecanju javlja se ljubav između riba i ribolovaca. Kao što ribolovci žele da pecaju, tako i ribe žele da budu upecane. Želja, odnosno ljubav doprinosi svemu u najboljem smislu, pa i mrešćenju, odnosno polaganju jaja, iz kojih nastaju nove ribe, koje pecaju novi ribolovci ili novi ribolovci koje pecaju nove ribe, jer su ljubav i želja uspešnije samo kada su dvosmerne i tako sve iznova, dok je sveta i veka.

 

Ljubiša Spasojević

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.