Ljubavni život poznatih: Kleopatra

Filed under: afirmator,broj 11 - februar 2013,ljubavni život poznatih |

KleopatraKleopatra VII Filopator
(69. p. n. e. – 30. p. n. e.) – odlomci iz knjige u nastajanju –

Piše: Milan Balinda

             Mnogo pre nego što ju je Šekspir u drami Antonije i Kleopatra opisao kao egzotičnu i najfatalniju ženu u istoriji, ili nego što se glumeći njen lik Elizabet Tejlor proslavila u holivudskom spektaklu Kleopatra, ona je opisana u arapskom svetu kao neko sa izuzetnim moždanim vijugama. Srednjovekovni arapski učenjaci nikada nisu opisivali Kleopatru kao zavodnicu, nisu navodili njen izgled ili isticali njenu seksualno moć u zavođenju Cezara i Marka Antonije, već su podvlačili njena intelektualna dostignuća. Cenili su je po njenim doprinosima od alhemije preko medicine do filozofije, matematike i urbanizma. Oni su se divili njenom naučnom znanju i tvrdili da su knjige koje je ona napisala, a koje su u međuvremenu iščezle, bile kamen temeljac u mnogim učenjačkim sferama. Takođe se pominje kao veliki graditelj a zbog kanala koji je dovodio vodu iz reke Nila do Aleksandrije.

            Kleopatra je poreklom bila Grkinja iz Makedonije i naslednica familije Ptolomej koja je upravljala Egipatom još od vremena kada je Aleksandar Makedonski osvojio te teritorije 332. godine pre nove ere. Kada je njen otac Ptolomej XII umro 51. godine p. n. e. ostavio je kraljevstvo tada 18. godina staroj Kleopatri. Kako je po egipatskom zakonu žena mogla jedino da vlada sa suvladarom, svojim suprugom, Klepatra se udala za svog mlađeg brata, koji je tada imao 12 godina, Ptolomejom XIII. Imala je i dve starije sestre Kleopatru VI i Beneriku IV kao i mlađu po imenu Arsinoju IV. Osim mlađeg brata Ptolomeja XIII imala je još jednog, takođe mlađeg, brata Ptolomeja XIV.

            Kleopatra je bila poslednji faraon Egipta i prvi koja je govorila narodnim jezikom. Arapski izvori ističu da je Kleopatra sve skupa govorila devet jezika. Bila je izuzetno skladno građena ali po današnjim merilima ne bi mogla da se smatra lepom jer je imala dugi kukasti nos i velika usta. Takođe je bila ljubitelj kozmetičkih trikova, a imala je i glas za koji se tvrdilo da podseća na zvuke lire. Ipak, ona je ostala neka vrsta enigme u istoriji jer su njenu biografiju pisali poznati istoričari koji su bili naklonjeni tadašnjoj rimskoj vlasti, pre svega Oktavijanu (kasnije poznatom kao Augustus Cezar). Budući da je ona takođe bila Grčka kraljica Istočnog kraljevstva i kao takva predstavljala dva starija, kulturnija društva od onog rimskog, Rimljani, pa makar oni bili i cenjeni istoričari, nisu voleli da slave nekoga s kim se Rim poredio. Osim toga, ona je bila apsolutni vladar Egipta, zemlje u opadanju ali tada još uvek zemlja ogromnih bogatstava. Rimljani su vojno dominirali Starim svetom, ali je egipatska kraljica do dana današnjeg ostala kao 22. na listi najbogatijih osoba u istoriji. To što je bila žena, u vreme kad su Rimljanke, kako je to jedan istoričar rekao – „imale ista legalna prava kao mala deca i pilići“, nije joj ni malo pomagalo.

            Zabeleženo je da je Kleopatra priređivala višenedeljne noćne orgije tokom kojih su se izvodile raznorazne forme razuzdanosti, koje su doprinele pričama o njenoj seksualnoj raskalašnosti. Jedna od njih tvrdi da je tokom jedne noći izvela felatio sa 100 rimskih plemića. Suština tih zabava, kao i činjenica da je Kleopatra ušla u Rim obučena u boginju ljubavi Afroditu, sa svom neukusnom pratnjom, ne govori toliko o njenom ličnim sklonostima koliko o želji i potrebi da udovolji Cezarovom i Marko Antonijevom lošem ukusu. Ona je znala da iskoristi Cezarovu zabrinutost što mu opada kosa i bančenja sirovog Marka Antonija. U svakom slučaju, priče o njenoj razvratnosti širili su pre svega njeni neprijatelji, a među njima i kralj Judeje Herod koji je tvrdio, najverovatnije netačno, da je Kleopatra pokušala da ga zavede. Taj navodni pokušaj zavođenja ne bi bio moguć jer je Kleopatra nastojala da usreći Antonija, svog političkog partnera.

            Kada je Kleopatra preuzela Egipatski tron ona je praktično izbacila svoga brata-supruga, s kojim nije bilo seksualnog odnosa, iz učestvovanja u vlasti. Međutim, on je svrgnuo Kleopatru sa vlasti ali je Julije Cezar zauzeo Egipat i zahtevao da se susretne s Kleopatrom i drugim mlađim bratom. Priča se da su Kleopatru iz skrivanja doneli pred Cezara umotanu u tepih (ili posteljinu) i tamo je pred njim odmotali. Uspela je da osvoji Cezara u istom trenutku. Iako je Cezar već bio oženjen, najverovatnije da je jedno egipatsko venčanje Kleopatre i Julija Cezara ipak odigralo. Kleopatra se vraća na tron i udaje, opet po zakonima Egipta, za svog drugog brata. Cezar je poziva u Rim ali se njoj tamo nisu dopali Rimljani. Rađa Cezaru sina, Cezariona. Ubija svog brata i udaje se za svog sina. Nakon ubistva Julija Cezara u Rimo su dominirali dvojica suparnika: Marko Antonije i Oktavijan. Kleopatra procenjuje da će Antonije nadvladati i zavodi ga, obučena kao Afrodita uz sve vulgarne statiste i kulise.

            Sa Markom Antonijem imala je troje dece: Ptolomeja Filadelfa, Aleksandra Heliosa i ćerku Kleopatru Selenu II. Nakon vojnog poraza u bici kod Akcijuma koji je Marko Antonije pretrpeo od Cezarovog nećaka Oktavijana, Kleopatra se našla u nemilosti novog Rimskog vladara koji nije bio zainteresovan za ženske čari kraljice Egipta. Oktavijan je najverovatnije hteo da je odvede u Rim i tamo je paradira ulicama grada kao ratni trofej. Antonijo je dočuo da je Kleopatra izvršila samoubistvo pa je mačem hteo sebi da prekrati život. Smrtno ranjenom rekli su mu da se Kleopatra nije ubila i odneli ga do mauzoleja gde se Kleopatra zabarikadirala. Tamo je umro u njenim rukama.

Ne želeći da prođe kroz poniženja koja je za nju spremao Oktavio Kleopatra je izvršila samoubistvo, kako legenda kaže, pustivši kobru da je ujede. Jedan nemački istoričar, Kristof Šefer, tvrdio je 2010. godine da Kleopatra nije umrla od ujeda zmije već da se otrovala mešavinom otrovnih trava i opijuma. Šefer je svoje verovanje bazirao na Kleopatrinom karakteru i činjenici da bi smrt od zmijskoj ujeda trajala danima i umiranje bi se pretvorilo u agoniju. Kleopatra je htela da i posle smrti zadrži svoju lepotu što u agoniji umiranja od ujeda kobre nije moguće. Rimski istoričar Kasjus Dio je nekih 200 godina nakon Kleopatrine smrti zapisao da je ona umrla „mirnom i bezbolnom smrću“.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.