Ljubavni život poznatih: Isidora Dankan

Filed under: afirmator,broj 14 - maj 2013,ljubavni život poznatih |

Isadora_Duncan_portraitIsidora Dankan (27. maj 1878. – 14. septembar 1927.)

 Piše: Milan Balinda

            Američka balerina koja je svojim nastupima, oskudno odevena, skoro uvek bosa a ponekad i naga, revolucionarno promenila kruti ples viktorijanskog doba u moderno poimanje baleta, rođena je kao Anđela Isidora Dankan u San Francisku ali je slavu postigla pre svega u Evropi jer je za puritanski ukus većine Amerikanaca bila neprihvatljivo šokantna. Rođena je najmlađa od četiri ćerke u familiji. Majka joj je bila Irkinja poreklom i pijanista, a otac, poreklom Škotlanđanin, bavio se finansijama. Eventualno otac napušta familiju i od tog trenutka Isidora, s majkom i tri sestre, upoznaje siromaštvo i uči umetnost preživljavanja. Na jedan ili drugi način Isidora je celog života kuburila s novcem, a da stvar bude još gora – volela je da ga nemilice troši, mada, kako je sama priznavala, nije volela da troši „lepe pare“ na „ružne dugove“. Njen je život bio određen senzacijama i apetitima – za slobodu bez granica, seks, hranu, vino i željom da proživi svoj životni vek do maksimuma.

            Njen je ukus možda stvoren još u majčinoj utrobi koja dok je s njom bila u drugom stanju, nije pila ništa drugo osim ledenog šampanjca i jela hladne ostrige. „Kad god se kolebaš,“ govorila je Isidora, „uvek idi u najbolji hotel“. Nekoliko od tih luksuznih hotela zažalili su što su joj ponudili gostoprimstvo jer nije uvek plaćala svoje račune, a apartman u jednom od njih uništio je njen ludi i pijani suprug, ruski pesnik Sergej Jesenjin. Jednom je upitala svoje učenike plesa šta oni misle da je najvažnije u životu i kada su joj odgovorili „ples“, ispravila ih je tvrdeći da je „najveća stvar u životu – ljubav“. Stalno je žudela za pravom ljubavlju, a u svojoj autobiografiji Moj život ističe: „Od svake ljubavi u mom životu mogao bi se napisati roman. I sve su se završile tužno. Uvek sam čekala ljubav koja će se završiti dobro i trajati zauvek“. Izgubila je nevinost u 25. godini života ali je to „kašnjenje“ ubrzo višestruko nadoknadila.

            Počela je da se njiše odmah nakon što je prohodala, a igrala je na muziku sa klavira svoje majke. Igrala je prateći plesom Betovena, Mocarta i Šopena. Nije pohađala osnovnu školu već joj je majka čitala Šekspira, grčke klasike, Šelija, a Isidora videvši kopiju Botićelijevog proleća zamišljala je kako se figure kreću u ritmu muzike. Tvrdila je da će ples budućnosti biti sličan onom iz antičke Grčke – prirodan i slobodan. Kada je kasnije u životu bila u Nemačkoj otkrila je Ničea koji je postao njen duhovni vođa. Od njega je naučila „superiornu frazu – budi tvrd“. Ona nije bila „mutava balerina“ koja se izražava samo telom već je umela da drži i govore sa bine; ipak, da li je Isidora bila toliko „tvrda“ ili je bila više korišćena nego što je koristila? Da bi pomogla kućnom budžetu plesala je po restoranima a sa 16 godina počela je profesionalno da se bavi plesom dobivši angažman u Njujorku i uspevši da priredi nekoliko samostalnih baletskih nastupa. Rado je pozivaju da nastupa na privatnim zabavama, ali je kritika satanizuje zbog njenog oskudnog odevanja i načina kako tretira igru. Kritikuje je čak i Njujork times.

             Kada je 1898. u požaru njujorškog hotela Vindsor izgubila svoju garderobu, Isidora počinje da koristi improvizovane kostime koji su malo ostavljali mašti gledalaca. U nekoliko gradova Sjedinjenih Država pretili su da će je uhapsiti. Isidora napušta Ameriku i odlazi za Evropu. Ređaju se London, Pariz, Budimpešta, Beč, Berlin, Moskva… Svoju najveću slavu postiže u Parizu 1900. godine i mnoge balerine počinju da je imitiraju u igri, u providnim tunikama i bose. Isidora Dankan počela je da menja pristup plesu. Koreografi je slede. Gde god se pojavljivala u Evropi punila je sale masom zaintrigiranih gledaoca koji su dolazili da vide polunagu nimfu kako lebdi, pozira i skače uz muziku kao što je Na lepom plavom Dunavu i Šopenovom Posmrtnom maršu.

            Prvi put je vodila ljubav sa zgodnim mađarskim glumcem Oskarom Beregijem koji je igrao Romea u budimpeštanskom pozorištu. Crnooki Mađar joj je obećao da će joj „konačno pokazati šta je raj na zemlji“. U decembru 1904. godine počinje aferu sa Gordonom Krejgom, pozorišnim dizajnerom. Vodili su ljubav u njegovom studiju u Berlinu i orgije su prekidane samo za sporadične zalogaje. Njen uspaničeni menadžer morao je da odloži njene nastupe istovremeno raspitujući se po policijskim stanicama ima li vesti o njoj. Bio se uplašio da ju je neko oteo. Na kraju je objavio diskretnu notu u novinama: „Frojlan Dankan je nažalost dobila ozbiljnu upalu krajnika“. Devet meseci kasnije „upala krajnika“ u obliku devojčice nazvana je Didre. Četiri godine kasnije dobila je sina Patrika iz veze sa bogatašem Patrikom Singerom, jednom od mnogobrojnih sinova industrijalca Isaka Singera koji je proizvodio već tada čuvene mašine za šivenje. Isidora je bila vatreni pobornik slobodne ljubavi i zalagala se za pravo da žene mogu da imaju decu bez potrebe da se udaju. Dok je bila u drugom stanju sa Patrikom nastupala je na turneji po Sjedinjenim Državama vidno trudna.

            Odnosi sa Singerom prekinuti su nakon tragične smrti njene dece 1913. godine. Dok je šofer bio izvan kola pokušavajući da ih kurblom pokrene, ona su skliznula u mutnu Senu. Udavili su se Didre i Patrik zajedno sa dadiljom koja je bila sa njima u automobilu. Lično i profesionalno Isidora se nije nikada u potpunosti povratila. Kasnije je imala još jednog sina, sa izvesnim vajarem, ali je beba živela nepun sat. Potom je imala novog ljubavnika, pijanistu i kompozitora Valtera Rumela, ali je vezu ona prekinula i to iz ljubomore nakon što je posumnjala da se njena velika ljubav švaleriše sa jednom mladom balerinom iz njene trupe. Bilo je to tokom turneje u Grčkoj. Problemi su joj se nagomilavali, naročito u Americi, i zbog njenog neprikrivenog ateizma i podrške boljševičkoj revoluciji. Iako principijelno protivnik zvaničnog braka udala se za ruskog pesnika Sergeja Jesenjina, koji je bio 17 godina mlađi od nje, i sa njim otputovala u Sjedinjene Države 1922. godine. Brak je bio katastrofalan i kratkog veka. Jesenjin, polu-lud i potpuno alkoholičar ostavio je na tone slomljenih boci i nameštaja s obe strane Atlantika. Poklanjao je Isidorin novac i odeću prijateljima i rođacima, a to je bilo previše čak i za veoma liberalnu Isidoru. Spakovala ga je za Moskvu sledeće godine.

            Kad god je bola skrhana bolom upuštala se u kratkotrajne ljubavne afere. Tako se dogodilo i nakon raskida sa Jesenjinom, kao i nakon njegove smrti. U svojoj 50. godini blizu Nice seda u sportski Bugati s mladim Italijanom, najnovijim ljubavnikom, 24. septembra 1927., prebacuje dugi crveni šal oko vrata i dovikuje prijateljima: „Zbogom, drugari, odoh u slavu“. Isidora Dankan umire ružnom i bizarnom smrću nakon što joj se šal zakačio za zadnji točak automobila u pokretu i zadavio je. Dankan je postala simbol slobodne žene, lepote i novog sveta umetnosti. Bila je perfekta ličnost-prezentacija svoga vremena, pri prelasku iz 19. u 20. vek. Isidora Dankan koja je vodila ljubav s desetinama muškaraca i najmanje bar sa jednom ženom, često je ponavljala: „Rođena sam za ljubav“.

3 Responses to Ljubavni život poznatih: Isidora Dankan

  1. English „eventually“ nije srpski „eventualno“, nego „najzad“, „napose“, „konacno“

    Jedan pismen, za razliku
    5. маја 2013. at 06:04
    Одговори

  2. Eventualno otac napušta familiju, eventualno je ne napušta

    Jedan pismen, za razliku
    6. маја 2013. at 09:37
    Одговори

  3. Zato mi i treba lektor! Sve vreme to govorim, ali uzalud, niko me ne slusa!

    Milan balinda
    8. маја 2013. at 12:14
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.