LINKOLN-POLITIČAR KOJEG NEMA

Filed under: afirmator,broj 11 - februar 2013,filmska kritika |

 

first-official-image-of-daniel-day-lewis-as-abraham-lincoln-110525-00-470-75

Yes, I’s finished on y’all farm land with yo’ boll weevils and all

And pluckin’ y’all’s chickens, fryin’ Mother’s Oats in greaseI’s free now,

thanks to yo’, Massa Lincoln, emancipator of the slaves

Yeah, yeah, yeah, emanci-mother-fuckin’-pator of the slaves

Yeah, yeah, yeah, emanci-mother-fuckin’-pator of the slaves
(Hair, Abie Baby)

Lincoln (2012)

Režija: Steven Spielberg

Uloge: Daniel Day Lewis, Sallz Field, David Strathairn, Tommy Lee  Jones

I, dok se nižu neizbežne čestitke za Oskara Daniel Day Lewisu a  reditelj Spielberg zadovoljno trlja ruke želeo bih da vratimo priču malo unazad. U ne toliko daleku prošlost. Recimo, u tu famoznu 1865. godinu koja je, istorijski gledano, bila juče. Dakle, u ovom mračnom filmu, skučenom u zadimljenim, tesnim sobama, sa nešto malo sfumato svetlosti, razvučenom pričom i, na svu sreću, dobrim glumcima (što čini 50% dobrog filma) nedostaje ono što smo svi želeli da vidimo. A to je žitije Svetog&Poštenog Ejba. Umesto toga, priča o Abrahamu Linkolnu je sabijena – ograničena na završetak rata i tesno, vrlo tesno glasanje Kongresa na temu – treba li ropstvo zaista ukinuti? O, da, ako ste mislili, vi izverziraniji poznavaoci istorije, da je 1863. godine, uz reči iz Gettisburgh Address sve bilo sređeno( From the people, for the peole) prevarili ste se. Postojao je strah da se bivši robovi pojave u severnjačkim gradovima i nađu posao u fabrikama (!!!) i, kako bi onda bela severnjačka Amerika reagovala? Bilo je naravno nekih retkih političara koji su bili za potpunu aboliciju, pravo glasa za crnce, ali su oni bili u ubedljivoj manjini kao Thaddeus Stevens ( fantastični Tomy Lee Jones) i prisiljeni da se, u ime oslobađanja robova, odreknu glavnog cilja borbe – potpune emancipacije Afroamerikanaca. Stoga je Stevens, kao čovek koji je kao advokat na sudovima branio Crnce, Azijate, američke domoroce, žene i bio posvećeni abolicionista decenijama pre pojave Lincolna na političkoj sceni prisiljen da pristane na nesrećnu formulaciju – da su crni Amerikanci jednaki pred sudom s belcima ali ne i kao ljudska bića. Jer, kao što reče neki strastveni govornik, šta je sledeće – da damo ženama pravo glasa? Napominjem i ovo: Kurt Vonnegutt, slavni američki pisac rekao je: Amerika je zemlja demokratije? Trebalo nam je (Amerikancima)  80 godina da oslobodimo robove i još 60 da oslobodimo žene. I još mali podatak 1910. godine rasni zakoni zabranjuju mešanje rasa po pravilu „jedne kapi krvi“ (ako vama je čukunčukunbaka afričkog porekla – i vi ste i samim tim – nemate pravo glasa, ne smete oženiti belkinju, ali ni Indijanku ili Kineskinju), 25 godina pre sličnog rasnog zakona stanovitog soboslikara iz Braunaua na Inu.

PREĆUTANI DEO PRIČE

Lincoln je fantastično portretisan ( u odnosu na propagandnu zamisao) kao neki divni deka kojeg bi svako od nas voleo da ima. Znate, blag, sa pričama i anegdotama, ponavlja reči na kraju rečenice, umoran, velik i pošten tip. Da ga zagrlite! Avaj, taj se bavi i lobiranjem, korupcijom i svim drugim rabotama. Ali, na simpatičan način (njegov „čovek za prljave zadatke“ je već zaboravljeni James Spader, duhovit i dinamičan)  i za pravedan cilj – oslobođenje robova. Da, kad treba, Ejb zna da bude gnevan, razjaren preko svake mere a odnos sa ženom, Meri Todd (ne baš najsvetlija uloga Saly Field)  je komplikovan i pun trzavica i, na kraju, njegova žena će potpuno izgubiti razum. Avaj, zašto samo taj deo priče? Pa Ejb je pošteni, racionalni junak, zašto da ne vidimo kako je počela njegova karijera, u dalekoj zabiti? Zašto scenarista, deklarisani socijalista, Tony Kushner,  nije malo dublje pogledao u srce jednog od „očeva nacije“? Gde je ona priča o Ejbovom vojevanju protiv Indijanaca, krvavom ratu u kojem su zatirana čitava plemena? Ili, recimo, ona priča da neće američki vojnici ginuti za „tamo neke crnje“? Da ne govorimo o priči koja je vezana za ratnu industriju i progres fabrika na Severu – Jug je bio zaostao a morao je da ostane deo Unije, ekonomski i politički jer bi,u protivnom, bila ugrožena od Britanaca? Gde se  i na koji način u njegovim govorima zaista potvrđuje  da su svi ljudi rođeni jednaki?By the way, to o jednakosti svih ljudi, to su reči čoveka koji je  držao robove i imao vanbračnu decu sa svojim robinjama. I, kad je umro, oslobodio je testamentom samo svoju nezakonitu decu. Možda je rešenje bilo u planovima da se svi bivši robovi potrpaju u brodove i pošalju u Afriku? I, na kraju krajeva, zašto ne reći da je Lincoln bio i ostao čovek koji nije siguran šta treba da uradi i koliko treba biti oportunista i prema kome.

Njegovo mesto u američkom Panteonu polubožanskih predsednika je trajno zauzetu iz jednostavnog razloga – bio je dovoljno relevantan da ga neko ubije  i to, naravno, Južnjak, Wilkies Booth, glumac, usred teatra. Kao što je i misterija i tragedija atentata u Dallasu trajno učvrstila JFK kao simbol mlade, liberalne Amerike. Da su obojica poživeli, tužno ali istinito, ispostavilo bi se sledeće – Lincolnove korupcionaške afere bi isplivale na videlo, uvlačenje SAD  u rat u Vijetnamu i silni pokušaji atentata na Castra takođe. Amerika ne bi imala svetinje. I, šta da se radi? Zamrznuli su svoje političare u vremenu i prostoru u jednom određenom trenutku koji odgovara tadašnjim i današnjim spin doctorima: Lincoln oslobađa robove a Kennedy viče: Ich bin ein Berliner! Ali, oni nisu samo to i to svi znaju – u Simpsonima Kennedy obitava u paklu. Glorifikacija lidera ubija razum i ono što je srž nečega što pretenduje da se naziva demokratijom i tome mogu i svi ostali da se uče – recimo Srblji sa „svojim“ Konstantinom Velikim, krvolokom koji je ubijao članove porodice i bacao germanske poglavice zverima, Stefanom Nemanjom – progoniteljem bogumila, Svetim Savom – više diplomatom i pragmatikom a mnogo manje prosvetiteljem, Dušanom Silnim (oceubicom) i tako dalje i pročaja…. U istorijskim knjigama sve lepo piše ali, ko će to čitati?

Aleksandar Novaković

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.