Leila Samarrai: Boris K. i Proces
Sreo Boris K. Jozefa K. u momentu kad je ovaj iščekivao pogubljenje, glave prislonjene o krvavu stenu.
Trenutak pre nego što je Jozef K. trebalo da izgovori poslednje reči: „Kao pseto!“, Boris K. se ponudi da podmetne svoju glavu umesto njegove. Jozef K. pristade, uruči mu podebeli tabak svog slučaja i radosno odskakuta ka Gregoru Samsi koji je milio oko stene dajući podršku prijatelju. Njih dvojica odoše da igraju karte.
I baš dok se spremao da prevari prijatelja u igri, Jozef K. jezivo kriknu — glava mu spade sa ramena.
Bio je to kraj Procesa.
Related Posts via Categories
3 Responses to Leila Samarrai: Boris K. i Proces
Оставите одговор
Izuzetno zanimljiv način pripovedanja kroz paradigmu poznatog knjizhevnog dela Franca Kafke. Tako je nastala ova kratka, ubedljiva, pre svega originalna i zanimljiva pricha, koja na trenutak menja tok dogadjaja književnog predlošhka, koketirajuci sa njegovim glavnim likom. U nedostatku dokaza iznurenog Jozefa K,kome je sistem izbacio optužnicu poput fiskalnog računa pokvarenog aparata, genijalni humanista širokih prsa i još šireg pogleda na svet, koji se kalio kao kineski čelik boreci se za pravdu, prilazhe mu svoj sudski materijal izgrednika o pravdu po osnovu neosnovanih sumnji Republike i sveta. Svoju malenkost kao heroja spremnog da se zhrtvuje u ime pravde, iako to ne menja tragičan ishod koji nema alternativu, jer „Proces“ ima samo jednog glavnog protagonistu koji grca u moru antagonizama i apsurda. Boris K. je fleksibilniji, i zarad svojih ideala spreman i da nestane spakovan u pismenu pošiljku i pojavi se na drugom mestu dešavanja, ogradivši se od prošlosti koja sumanuto galopira u nekoj zatvorenoj fioci. Njemu može da presudi jedino sudbonosni okršaj ili snaga sopstvene volje. Malo je ljudi poput Borisa K, koji rukovođeni ličnim senzibilitetom i uzvišenim idealima probijaju sve granice surove realnosti, bežeći od formalnosti i ustaljenog obrasca birokratije koji žvaće ličnosi i pretvara u izbljuvak. Za razliku od mračne fioke u kojoj galopira prošlost bez perspektive, nadam se da ćete naći mesto u svojoj, za „Avanture Borisa K.“ i podariti joj malo svetlosti, otvarajući je s vremena na vreme, ne bi li se podsetili nekog sjajnog podviga ovog ultimativnog superheroja nastalog iz pera izvanredne književnice Leile Samarrai.
Nikola
26. маја 2014. at 01:27
E moj Nidžo, da si barem pročitao tu knjigu, a ne samo priču koja je parafraza jedne stare ideje o preuzimanju krsta, onda bi možda i ovaj hvalospev imao nekog smisla.
Janko Balotic
28. маја 2014. at 13:13
Poznajuci Leilu kao pesnikinju izuzetne dubine i osecajnosti, nisam iznenadjena njenim proznim prvencem. Osobina velikih pisaca je da uvuku citaoca na taj nacin u pricu da dolazi do identifikacije sa junakom . Leila to sjajno uspeva ovom knjigom, jer Boris K. je junak koji u surealnim situacijama ostvaruje realan karakter koji citalac prepoznaje i koji mu postaje blizak do te mere da se na kraju knjige moze zapitati da li ga je stvarno prvi put sreo u ovoj knjizi…
Vizualno razvijanje price, sjajan humor, neverovatne igre recima i situacijama, znalacko gradjenje karaktera koje upoznajemo do nevidjenih detalja, sve su to prepoznatljivosti Leilinog pera.
Junakova avantura postaje avantura citaoca, pa u tom smislu i ova kratka prica simboilicno sugerise tu igru zamene.
Toplo preporucujem Avanture Borisa K. Ova originalna knjiga je iznenadjenje i poslastica za one koji su spremni da izadju iz kutija koje su drugi skrojili o tome kako se dise, pise, hoda, misli, govori…sa krstom ili bez njega,uz svoj ili tudji,ali svakako slobodni od Procesa. Jer nadrealna priča je misticno iskustvo koje se ne objasnjava kanonima. U nju se udje, zaplete i izadje sa novim i jedinstvenim iskustvom. 🙂
Mirjana Mut
Bec, juna 2014.
Mirjana Mut
17. јуна 2014. at 23:55