Laza Lazić: Srpski jezik

Filed under: 2018,afirmator,arhiva,Broj 79 – oktobar 2018,kritika |

Srpski jezik upotrebni, tekući, zvanični, književni, kao i mnogi drugi evropski jezici, vrvi od varvarizama. (Da ovde ne pominjemo kolokvijalni jezik, jezik ulice, sleng, politički govor, govor marginalnih grupa, pomodni, televizijski, /govor touk-šoa/, novogovor, proizvoljni govor poremećenih socijalnih sredina svih vrsta itd.) Srpski jezik (a to mu baš nimalo ne smeta) usvojio je ogroman broj turcizama (što su često persijanizmi), u starije vreme nešto latinštine ili opšteslovenskih arhaizama, zatim germanizama, romanizama, rusizama, čak ungarizama, a u novo vreme, razume se, veoma mnogo internacionalnih pojmova poreklom iz nauka, društvenih ili tehničkih, tehnoloških, pa na kraju pojmova iz svemoćnog globalnog jezika komunikacija i uopšte stranih reči koje su se, neke od njih, sasvim prikladno odomaćile. Većina ovih reči i čak gramatičkih formi, pa i sintagmi, ne smetaju ovom jeziku – postale su, kao i one starijeg porekla, potpuno deo našeg govornog jezika, i unete su u sve rečnike srpskog jezika. Jezik je dinamičan, nikada nije čist, ničiji jezik, i stalno se menja. Treba, naravno, da postoji borba za čist jezik (ja sam, na primer, tradicionalista, ja sam u pogledu jezika dobrim delom konzervativan, ja sam za očuvanje starih oblika, za čuvanje arhaičkih formi i starinskih reči, naročito sam za očuvanje ispravne akcentuacije srpskog jezika, danas potpuno poljuljane), treba da postoji jezički standard, propisana, školska gramatika i ortografija, ali ne treba nikako udovoljavati čistuncima koji imaju pred nosom samo princip (nacionalni!) a ne izraz, mogućnost da u nedostatku drugih zamerki pesnicima broje ovakve i onakve reči, zatim da ih sabiraju i iznose kritiku u obliku policijskog izveštaja. Pustite nas! Književna kriška ima prečih i temeljnijih parametara i osnova koji će joj u poštenoj analizi pomoći da shvate književnio delo i da ga protumače. Nacionalistička euforija stvorila je naše lažno čistunstvo u pogledu svega nacionalnog, pa i u pogledu jezika. Psihopatriote bi bile sklone, kad bi imale dovoljno vlasti i znanja, i kad bi se dokopale tog monstruoznog posla, da izbacuju pojedine reči iz književnih dela; ne samo da ih iščišćavaju iz dela savremene literature, nego i iz starih, iz svih! Jer oni tako misle o književnosti. Ostavite se toga. Pisac zna svoju meru. Pisac zna ponešto i o poreklu srpskog jezika. Izbacite samo reči davnog turskog porekla i reči današnjeg engleskog porekla iz naših knjiga i novina, i skratićete svaki božiji tekst na srpskom jeziku na polovinu, a nećete znati da proskribovane strane reči zamenite srpskima, jer srpski jezik zapravo ne poznajete, pošto za književnost uopšte, budući da ste skloni štrojenju, nemate nimalo ljubavi.

 

Laza Lazić

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.