KRV UNUTRA-KRV NAPOLJE – „TRAPPED“

Filed under: afirmator,broj 15 - jun 2013,filmska kritika |

 

005High_1320436248060_03753b2f400

 

 

 

 

 

 

 

Zemlja, godina: Irska, 2008

reditelj/director: Graham Cantwell

uloge/cast: Gerard McSorley, Anthony Fox, Laura Way, Andy Smith, Cillian Roche, Griet van Damme, Ronan Wilmot

 

„Troubles“ ili „Nevolje“ kako se zove period irske istorije od 1969. do 1998.godine su tema kojom su se irski reditelji, ali  i susedni britanski, bavili s manje ili više uspeha. Spomenimo Jima Sheridana, Neila Jordana, Kena Loacha, Petera Greengrassa. Ovaj put smo, na Festivalu evropskog filma,  gledali film Grahama Cantwella, „Trapped“ koji se bavi direktnim posledicama „Krvave nedelje“ tj. pokolja mirnih demonstranata u Londonderryju (Doire na irskom) počinjenog 1972.godine od britanskih padobranskih jedinica. Posledice: 13 poginulih, desetak ranjenih plus orden od kraljice za „hrabre“ ubice. Vi u  priču o ovom sukobu možete učitati i priču o tome kako je Ulster  „sveta irska zemlja i kolevka nacionalnog identiteta“ te kako će svi oni koji naprave kompromis s drugom stranom završiti u kovčegu (kao lider Maicheal Collins koji je snajpiran jer je, 1921. godine, pristao na podelu ostrva ) te se moraju dizati barikade i štititi naša vera i sve što je oteto i sveto po svaku cenu i bez obzira šta radimo „onim drugim“ jer i oni su to nama“. Ovaj događaj je izazvao erupciju nasilja terorističkih grupa, kako IRA-e tako i UFF, tj. lojalista. i, naravno, opet su najviše stradali civili : ubijanje prolaznika, dizanje pabova u vazduh, „kolateralne žrtve“ puškaranja a sve je „krunisano“ tragedijom u Omaghu kad je dignut u vazduh autobus u kojem su bila deca.

„PRVOIRCI“ I „DRUGOIRCI“

Terorističke grupe se vode načelom „krv unutra-krv napolje“ – „SAMO MRTAV IZLAZIŠ ODAVDE“ i ,bez obzira na to što danas, u zvaničnim medijima, čak i u Velikoj Britaniji, IRA  važi za „guerilla fighters“ metodi borbe su bili sve osim „čistih“. Tako, na samom početku, vidimo Antona, mladog mornara koji se vraća kući, u mali grad na granici sa Severnom Irskom koja je pod britanskom upravom. U Irskoj bi, navodno, život trebao da bude miran ali nije – IRA  regrutuje lokalno stanovništvo da „pomogne rođacima na severu“. Iako može da vodi miran,porodičan život s ženom koju voli, Anton ulazi u krvavi koloplet u koji su umešani irska policija, IRA i nezaobilazni Britanci i SAS  jediniice mada, oni još i ponajmanje. U svakom slučaju, sve strane su pogane, krvave do ramena i ne zaziru ni od čega da bi dobile ono što žele. NI Anton nije bolji jer, da bi se osvetio Britancima, on preti ženi koja drži bakalnicu na severu (verovatno protestantkinji) tako što izvuče metak iz džepa i kaže: „Ovo je prvi metak koji vidite. Sledeći nećete ni videti  ni čuti“ što je dobar primer realnih odnosa u to vreme – IRA  se izdržavala pljačkom banaka, „revolucionarnim porezom“ i, docnije, novcem od prodaje droge. Odlično je  prikazan, pored Antona, njegov brat Edvard, čovek koji je izabrao da vodi težak i monoton ali miran život njihovih predaka, ispunjen teškim fizičkim radom. Njih dvojica simbolišu te „dve Irske“ – jedan, onu zemlju lutalica, mornara, ispičutura, skoro pa pesnika, buntovnih i drugu, mirnu , pastoralnu, porodičnu. Nijedna od te dve Irske nije glorifikovana i svaka je nepotpuna i bez stvarnog izlaza.Pogotovo je zanimljiv lik Lyncha,  inspektora irske policije (stara garda – Gerard McSorley) koji u sebi sadrži surovost i osećanja visokog intenziteta. Doduše, njegov motiv da goni IRA-u, nije samo profesionalan već dublji ali u filmu nije prikazan. Da li želi da zaštiti ono malo što imaju od države ili je nešto drugo u pitanju?

DEMISTIFIKACIJA NACIONALNE  UTOPIJE

Naličje Irske, kao slobodne države s demokratijom i pravilima, vidi se u korumpiranim sudovima, nemilosrdnoj birokratiji i tretmanu ljudi u zatvorskoj duševnoj bolnici gde Anton jedno vreme boravi. Recimo samo to da je „Let iznad kukavičjeg gnezda“ smejurija u odnosu na tamošnji tretman. Kako od zemlje koja vekovima vapije za slobodom napraviti kazamat dobro smo videli i u filmu „Sestre Magdalene“ Petera Mullena. Ova Irska, siva, zlokobna, u magluštinama i tami i blatu, zemlja namučenih, ispošćenih ljudi punih gneva sklonih brutalnostima se hiljadama milja nalazi daleko od one raspevane zemlje vilovnjaka i dobrog alkohola. Baš kao što se Zafranovićeva Dalmacija nalazi daleko od one mediteranske razglednice ili Srbija od one ljigave kvazi-idile Radoša Bajića. I ta istinitost je ono što nas najviše i verzuje, pored velikog broja iznenadnih obrta, za ovaj film.

S druge strane, može se reći da film poseduje i neke nedoslednosti ( niko ne zna kako te, odbegli Anton u nekom zabačenom skladištu materijalizuje, niotkuda, pištolj i odeću –da smo barem dobili naznaku ili videli da negde drži “štek”) te kako ga baš tu policija nalazi. I, naravno, nismo sigurni ni da li je IRA uvučena kao organizacija u njegove nedaće ili je sve, u suštini, mali prljavi rat iz ličnih interesa što celu priču čini još tragičnijom.Romantični deo priče, čini se, stoji slabije u odnosu na onaj akcioni, politiučki ali to ne smeta u gledanju filma. Na kraju krajeva, kad je kombinovanje žanrova u pitanju,  mora da pretegne na jednu ili drugu stranu. U svakom slučaju, film koji je inspirativan za poduži članak i zaslužuje mnogo više od ocene 4.9 na precenjenom IMDB-ju.

 

ALEKSANDAR NOVAKOVIĆ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.