Ko sa đavolom tikve sadi… – aforizmi

Filed under: afirmator,broj 08 - novembar 2012,satira |

Gladni smo pravde, bez hleba smo već navikli.

Dok uzmem svakom svoje, sebi dam tuđe – moglo bi i više da mi preostaje, reče ministar.

Gde god nađeš  zgodno mesto, stečajnog stranačkog direktora posadi.

Nemamo više izdajnika. Sve je već izdato – tajkunima.

Postadosmo besklasna država. Od političke suše više ni pšenica ne klasa.

Nova vlast zatekla praznu kasu. Praznija je kesa sirotinje raje.

Odrali smo kožu na šiljak. Akcije fabrike kože prodate u bescenje.

Ko sa đavolom tikve sadi, ministri su mu konkurencija.

Ne smeta nama lopovluk, navukli smo se i na gore.

Ništa bez bagera. Koristim ga i kad dragom komšiji rušim među.

U komunizmu i socijalizmu nije postojalo mito. Samo rešeto i sito – na Golom otoku.

Taj direktor je bolovao od čistoće. Počistio kasu bez otisaka prstiju.

Smejem se kô lud na belo brašno kad mi najcrnje u duši. Beli hleb poskupeo.

Pred vratima advokata trese se kesa. Na sudu taj uzalud klepeće kô prazna vodenica.

Preko mostova zaraćene strane plaćaju najskuplju drumarinu.

U prečistoj vodi nema ribe. U Stradiji same pirane.

Teško direktoru s elektronskom sekretaricom. S kim da spava na službenom putu?

Nemačkoj ide dobro, samo ako Srbiji uđe još bolje.

Ne živimo u sadašnjosti. Čim pljuneš, već je prošlost – država u odumiranju.

Kad čovek umre, zaboli ga za teoriju paralelnih svetova.

Đura Šefer Sremac

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.