Ko je pravi pobednik izbora?

Filed under: afirmator,broj 04 - jul 2012,društvo |

Piše: Predrag Milojević

Glup naslov, toliko puta otkucan, odštampan, pročitan. Ali – svrsishodan. Jer, od Kosova pa naovamo, pitanje pobednika je u nas nerešeno. Da li smo, najpre stvaranjem, a kasnije raspadom Jugoslavije dobili ili izgubili? Da li je stvaranje Republike Srpske poraz ili pobeda Srbije i njene politike devedesetih? Da li je autonomija Vojvodine put ka stvaranju moderne države ili je to samo još jedan od koraka u rastakanju propale i bezidejne nacije? A tek pitanja Evropske unije – pakt sa đavolom ili konačna pobeda civilizacije nad srednjevekovnim mračnjaštvom… I inače, mnogo se ovde meri i vaga, a malo se živi.

Tako se mogu posmatrati i majski izbori. Prvo je DS tvrdio da je pobedio. Njen kandidat je na izborima dobio dva posto više od kandidata SNS, koji je uprkos tome, dobio dva posto više na parlamentarnim izborima. Dačić je u izbornoj noći tačno rekao da će biti premijer. Dinkić je tvrdio da je narod dao mandat vladajućoj većini, čiji je on deo, što znači da je i on na neki način pobedio. Samo je Koštunica lišen iluzija i svestan da nema potencijal za koalicije. Čak je i LDP imao nadu da će ga neko primiti u vladajuće skute.

Ali, ko bi mogao biti baš najveći dobitnik ovih izbora? Nije to Ivica Dačić, iako je mandatar. Nije ni Boris Tadić, koji je mogao biti premijer, ali se uplašio onoga što je sam nazvao „preuzimanje odgovornosti“. Po starom dobrom običaju, njegova partija se povlači režirajući svađu kada nailazi na probleme koje ne ume da reši (finansije, Kosovo, kriminal). Nije to ni Đilas, i pored toga što ga u partiji kojoj pripada zovu „gromada“. Danas je valjda dovoljno osvojiti 30% glasova pa biti grandiozan. Šta je onda Palma u Jagodini? Mont Everest? Ni Toma Nikolić nije ličnost godine, iako je učinio naizgled nemoguće. Ne, pravi pobednik ovih izbora je Aleksandar Vučić.

Posle prvog kruga majskih izbora bilo je jasno da DS pobeđuje. Prvi put, Tadić na izborima vodi. Njegova partija drži sve medije čvrsto u rukama. Otržu se samo marginalna Pravda, radio Fokus i sl, o čijim dometima i kvalitetu ne treba ni raspravljati. Među tzv. naprednjacima primetna je depresija, jer kada se saberu glasovi vladajuće koalicije, ispada da su oni dobili više glasova nego na izborima 2008. Kako je to moguće, pored tako lošeg učinka? Jedini manje više uspešan ministar bio je Dačić, što se i vidi po rezultatima izbora. Šta raditi? Da se reaguje, ostalo je svega par dana, u kojima Tadić obezbeđuje podršku svih partija, osim Dveri i DSS, koji se ne izjašnjava. Vučić vuče maestralan potez. On i Nikolić izlaze sa nekakvom vrećom pred tv kamere, tvrdeći da je reč o pokradenim glasovima sa nekog biračkog mesta u unutrašnjosti. Mediji su zatečeni. Kako preneti ovu vest? Ipak, voljno ili ne, ona odlazi u etar. DS reaguje s podmehom i kao i uvek, sa nebeskih visina na kojima se, a da niko ne zna zašto, nalaze njihovi funkcioneri. Šutanovac na primer, omalovažava Jorgovanku Tabaković u jednom tv duelu. Voditelj RTS gnusnim i podmuklim pitanjima podbada Nikolića u gostovanju u svojoj emisliji nekoliko dana pre drugog kruga. Očigledan je pritisak koji opozicija trpi, jer vlast puca iz svih raspoloživih oružja i oruđa. U međuvremenu, SNS obezbeđuje podršku Dveri za tezu o krađi. Podršku daje i Ištvan Pastor, pa je posle povlači, verovatno na pritisak DS.  Jer, šta je drugo mogao šef marketinga SNS? Medije drže Tadićevi savetnici, finansija za veliku kampanju nema, njegova partija je sama po sebi bezidejna i zasnovana na talasu nezadovoljstva vlastima. A on tvrdi – izbori su pokradeni. Vreću sa prebrojanim glasovima krade neki član SNS u istočnoj Srbiji i javno se postavlja  besmisleno pitanje upućeno neznano kome – odakle ova vreća na ulici! U pitanje krađe izbora se uvlače i analitičari, svi redom napadajući mogućnost organizovanja ovakve prevare, ne sluteći da tako upadaju u Vučićevu zamku. Svaki napad na tezu o krađi ustvari je podstrek toj tezi, jer se o njoj govori. A ne možete da ne govorite, jer će ispasti da je Vučić u pravu i da su izbori stvarno pokradeni, o čemu nema govora, jer je izborni proces očigledno transparentan. Dačić, Dinkić, Tadić – svi se izjašnjavaju. Mediji vrte priču nebrojeno puta. Na kraju, Nikolić tvrdi da će njegovi ljudi fizički braniti kutije u drugom krugu. Stvar postaje vruća i Tadićevi biraći odlučuju da ostanu kod kuće, jer se stvara utisak da na izborima nešto smrdi. Tomini birači prepoznaju šansu i izbori su odlučeni. Vučić potezom za udžbenike pobeđuje medijske magnate.

Konačno se u Srbiji zna pobednik. To je verovatni ministar odbrane – Aleksandar Vučić, čovek sa velikom količinom moći u svojim rukama. Ako je SNS morala da prepusti premijersko mesto Dačiću, to je učinila stoga što joj to donosi potrebnu institucionalizaciju. Sa druge strane, Dačić nema baš mnogo mogućnosti za balansiranje, jer je sada u ulozi da trpi kritike. Biće to stabilna vlada, koja neće pasti zbog neke besmislice, niti će se srušiti ako je napusti Dinkić. Jer, tu je DSS da je pridrži.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.