Knjiga na televiziji; Piše: Dragana Ranđelović

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,broj 11 - februar 2013,društvo,kritika,poezija i proza |

KNJIGA NA TELEVIZIJI

Knjiga i TV

Kada pisac napiše knjigu, ona ostane kao svedočanstvo njegovog stvaralaštva i razmišljanja, kao ono što je u tom trenutku želeo i umeo da kaže i kao takva, ostaje zauvek budućim pokoljenjima zamrznuta i zaokružena u tom stavu kakav je bio kada je nastajala. Uzalud će pisac pokušavati da čitaocima objasni i prikaže svoje delo, ono će za publiku uvek biti onako kako je oni i čitaju, dovršeno tek sa te treće strane, čitalačke, pošto čitalac, iz svog ugla gledanja stvari (koje nastaje tokom godina sazrevanja, obrazovanja, čitanja) zaklopi knjigu i o njoj dobro promisli.

Ipak, pisac će uvek naći put do čitaoca i na neposredan način, uživo, preko književnih susreta, javnih čitanja ili, poslednjih godina, putem interneta i elektronske pošte. Nije čudno ni neobično, a ni neobjašnjivo otkud piscu potreba da objasni svoju poetiku. Činili su to pisci otkad postoji književnost, tumačeći tako tamne prolaze sopstvene podsvesti i objašnjavajući porive i ciljeve do kojih rečima žele stići. Mnogi od njih svoje poetike zaogrnuli su u prave romane, eseje, pesme ili priče, zavaravajući pri tom čitaoca kako bi ga poveo na put koji i sam ne ume utabati do kraja.

Poslednjih godina, međutim, neizostavno je da se pisac pojavi i u medijima. Ostaće zauvek intervjui velikih pisaca, zabeleženi u samom vrhu njihove popularnosti, u kojim govore, ne o sebi i pekmezu koji vole da jedu, već o reči koja ih tako obmanjuje, zavarava,  a opet su teret koji moraju zbaciti sa sebe beležeći ih na beli papir. Takvi intervjui danas su prava svedočanstva iz tog doba, oni snimljeni kamerom dočaravaju nam pisca kao živog, a njegova reč tako jasno i nedvosmisleno zvuči, da je prosto milina slušati ih stalno iznova.

Novo doba, ipak, donelo je i nove potrebe. Pisac više ne piše da bi vrisnuo u svet svoju poruku, dobra većina danas piše da bi se obogatila, postala popularna  ili zadržala postojeću, klimavu, popularnost koju već imaju na neki drugi način. Tako dočekasmo da jedna voditeljka jedne televizije bude i pisac, da jedna pevačica bude i pisac, što sve zajedno povlači potrebu da gostuju na televiziji REKLAMIRAJUĆI svoje delo, bez ikakvog ulaženja u njihovo značenje i smisao, a da pravi pisci gostuju u malim mestima na književnim večerima i na lokalnim televizijama, objašnjavajući, opet, kako se danas može objaviti knjiga i koliko košta i koliko se zarađuje i opet ne stigavši da govore i o svom stvaralaštvu.

Reč koja je danas toliko izlizana od upotrebe oguglati na nešto, ovde prosto vrišti. Navikli smo i oguglali na to. Spisateljice postaše TV zvezde, njihova dela su „projekti“, zajedno sa menadžerima, PR-ima, stilistima i šminkerima i tu više nema spasa ni pomoći. One imaju svoju publiku. Tešilo me je, međutim, da jedna grupa pisaca, koji stvaraju pravu i vrednu književnost, nije sebi dopuštala da se reklamira u šljokičastim studijima, niti ih je tamo iko i zvao. Verovala sam da će taj deo naše književne scene ostati zaštićen od reflektora estrade, po principu – ne diram te, ne diraj me. Avaj, bile su to uzaludne nade.

Upravo na jednoj od tih šljokičastih televizija pojavi se, ni manje, ni više, nego Ljubomir Ršumović. Emisija nikako primerena jednom piscu. Teme tih emisija (da, vi kao niste gledali nikad) takođe nisu primerene čoveku od reči. Ono, možemo sada komentarisati lik i delo dotičnog autora, možemo napraviti osvrt na školski program koji je pravio, ali činjenica je da je pesnik za decu i to veoma vredan, veoma redak i naravno popularan. Šta on ima da kaže u jednoj takvoj emisiji?

Još je i gore, popularni Ršum gostovao je kako bi pravdao svoju knjigu! Poskočila voditeljka na njega zbog jedne sintagme – „pink generacija“ na čuvenog pisca koji može i deda da joj bude. Te šta ste mislili, te šta pod tim podrazumevate, te zašto, te kako…. Celu priču podržavaju deca iza nje, upravo ta „pink“ koju je zločesti pisac imenovao, a pogledajte kako su lepi! – odvrišta voditeljka. I Ršum, taj mozgać iz naših detinjstava, postade negativac. Na Pinku. Uzalud je objašnjavati voditeljki šta je pesnička sloboda, sloboda misli i izražavanja, metaforičnost, simboličnost, aktuelnost… pa i sama je pisac, valjda zna i sama. Kako objasniti nama, publici i nekadašnjim čitaocima knjiga upravo tog Ršumovića, šta mu je to trebalo? Da li je obraz čovekov postao tako jeftin i debeo da može izdržati i jake reflektore studija?

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.