Karikaturalna ljubav

Filed under: afirmator,broj 0 - mart 2012,satira |

Šetajući se uz skadarlijski makadam i osluškujući letnju, poslepodnevnu tišinu po mnogima najlepše beogradske ulice, pažnju mi je privuklo dvoje ljudi.

Stadoh na par metara od njih da ih posmatram. Ispred restorana „Tri šešira“ jedna dama pozirala je nekom starcu.

Obučena u raskošnu i cvetnim dezenima išaranu balsku haljinu izgledalo je kao da je došla iz obližnjeg Narodnog pozorišta, napustivši probu „Travijate“ naprimer. Prebacivši nogu preko noge sedela je na klupi. Vrhovi njenih crvenih, lakovanih cipelica virili su joj ispod čipkastog oboda od raskošne haljine. Okrenutog profila i zadignute plave kose pućila je svoja malašna usta glumeći zamišljen i čežljiv pogled ka daljini.

Proćelavi slikar, pogureno stojeći i držeći u jednoj ruci hamer poduprt kartonskim blokom, a u drugoj grafitnu olovku, žurno je završavao portret lepotice pred sobom. Usput je puhao i mrmljao nešto sebi u bradu.

Ubrzo zatim završio je portret i uzviknuo: „Evo ga!“ Radosno šireći ruke poput deteta prišao je mladoj dami i smeškajući se pružio joj crtež.

Usporenim i elegantnim pokretima svojih tankih ruku lepotica uze hartiju. Ugledavši svoj portret njeno belo lice joj se istog trena natmuri poput namračenog neba pred letnju oluju. Zatim se ljutito diže sa klupe i stisnutih usana slobodnom ručicom pljesnu šamar svom portretisti. Bacivši crtež na zemlju lepotica izu svoje lakovane cipele, čučnu i pokupi ih rukama, pa užurbanim koracima, gazeći bosim nogama po toplom asfaltu i pomalo posrćući, pobeže od starca.

Priđoh slikaru ne bih li se uverio da ga šamar nije približio „onom svetu“. Češući se rukom po svom neobijanom licu procedio je kroz krezava usta: „Ah, ljubav mog života!“

Htede da se sagne po hartiju ali ga ja poput pravog džentlmena preduhitrih u tome. Sagoh se i uzeh portret u ruke očekujući da ću na crtežu ugledati neku sitnu grešku, možda više prćast nos nego što je mlada dama u stvarnosti imala. Međutim, ogromna i groteskna glava, nakićena nekakvim šarenim perlama i vencima od spajalica, stajala je na majušnom, golom telu sa preuveličanim grudima, smejući se i pokazujući kao u konja velike zube. Bila je to lepoticina karikatura.

Istog trena htedoh starca da upitam zašto je onako lepu devojku, za koju tvrdi da je voli, prikazao na tako komičan način.

Ovog puta, poput pravog džentlmena, starac preduhitri mene pa mi, kao da mi je prethodno pročitao misli, odgovori gotovo šapatom: „Ne volim ja njenu lepotu, već njenu grotesknost.“

Buči

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.