Jovica Krtinić: Zemlja srećnih ljudi

Filed under: 2015,afirmator,broj-38-maj-2015,intervju |

jovica-krtinic-gledaj-me-u-oci-jovica-krtinic-kolumna-1328585176-32422Ime Jovice Krtinića nije nepoznato u svetu novinarstva. Kada se odlučio da se posveti drugim poslovima – uspesi su se nizali jedan za drugim. Posao direktora Biblioteke „Milutin Bojić“ doneo mu je mnoge radosti i zadovoljstva. Čime će nas još obradovati ova ustanova u danima koji dolaze, otkriva nam naš sagovornik…

 

Osnovali ste Društvo srpskih rodoslovaca „Poreklo“ sa kojim ciljem?

Rodoslovlje je tema koja me dugo privlači. Tragajući za podacima po internetu uvideo sam da se tom oblašću malo ko ozbiljno bavi. Zbog toga sam sa grupom entuzijasta osnovao rodoslovno društvo, ali i internet portal „Poreklo“, koji je za tri godine, koliko postoji, postao bez konkurencije najčitaniji rodoslovni sajt u Srbiji i regionu. Cilj je da preko ovog portala, ali i kroz druge vidove aktivnosti, od izdavaštva do pokretanja različitih projekata (kao što je, recimo, aktuelna digitalizacija Biblioteke „Hronike sela“), sačuvamo od zaborava trag postojanja naših predaka i preko portala „Poreklo“ učinimo široko dostupnim dragocene podatke svim zainteresovanim, ma gde da žive.

Šta vas je navelo da počnete da proučavate poreklo roda?

Već je postala fraza da čovek, što je stariji, sve češće sebi postavlja pitanja o poreklu. Tu ni ja nisam izuzetak. Međutim, ono što moram da naglasim, oko Društva srpskih rodoslovaca „Poreklo“ i istoimenog portala okupljeno je dosta mladih ljudi, što znači da se taj proces interesovanja za poreklo polako, ali sigurno pomera ka znatno mlađim uzrastima.

„Knjiga o Macurama“ plod je vrlo zanimljivog i obimnog istraživačkog rada…

„Knjiga o Macurama“ prvi je izdavački poduhvat našeg Društva, a specifična je po tome što je reč o jednoj od prvih studija kod nas koja je za osnov istraživanja koristila podatke dobijene ispitivanjem DNK po muškoj liniji. Zahvaljujući tim podacima, ustanovili smo da Macure, kojih je među Srbima najviše poreklom iz severne Dalmacije, imaju specifično poreklo, svojstveno narodima sa severa evropskog kontinenta. Ova mogućnost da se preko DNK utvrdi najstarije poreklo rodova, sigurno će usloviti da ubuduće najveći broj knjiga o pojedinim porodicama, prezimenima, ali i naseljima obavezno uključuje i genetičku genealogiju.

Možete li nam bliže objasniti pojam genetičke genealogije? DSC_0001

Pre nešto više od deceniju i po ustanovljeno je da se preko DNK, a pre svega preko muškog polnog Y hromozoma, može utvrditi praporeklo pojedinaca do u duboku prošlost. Konkretno, sa oca na sina se prenosi identičan Y-DNK hromozom, koji je u naslednoj vertikali istovetan generacijama unazad. U tom smislu, genetička genalogija se može definisati kao nova nauka koja će nam omogućiti da sa neverovatnom preciznošću rekonstruišemo svoje poreklo i utvrdimo srodnost sa ljudima za koje danas i ne slutimo da smo u bilo kakvoj vezi. Šire gledano, preko genetičke genealogije, može se utvrditi i pripadnost tzv. haplogrupama, što bi moglo biti drugo ime za drevne populacije koje su iz različitih pravaca naseljavale i naše prostore. Kod stanovnika Srbije tako je prisutno nekoliko dominantnih haplogrupa, od kojih za haplogrupe I2a i R1a, koje zajedno čine gotovo natpolovičnu većinu dosad ispitanih pojedinaca, možemo reći da su učestvovale u etnogenezi Slovena. Pored ovih haplogrupa, među stanovnicima Srbije i bivše Jugoslavije pristune su u značajnom procentu i haplogrupe E1b1b, I1 i J.

Pored genetičkog dela istraživanja rad ste zasnovali i na istorijskoj analizi. Oba zvuče podjednako interesantno…

Genetička genealogija svakako nije dovoljna da samostalno da odgovore na sva pitanja. Upravo u kombinaciji sa istorijskom analizom, ali i drugim analizama – pre svega lingvističkim, arheološkim, antropološkim, a naravno i etnološkim, mogu se dobiti pravi i potpuni odgovori o poreklu, ali i istorijskim kretanjima stanovništva.

Dobar deo karijere proveli ste u novinarstvu. Koliko vam je taj rad pomogao u radu na knjizi?

U „Knjizi o Macurama“, čiji sam koautor (zajedno sa kolegama Dejanom Vujanićem, Sinišom Jerkovićem i Aleksandrom Marinkovićem) uglavnom sam i nastupio kao novinar. Sem tog novinarskog dela, sadržanog u jednoj reportaži sa putovanja po Dalmaciji, pojavljujem se i kao urednik knjige.

Možete li izdvojiti nekoliko, vama najupečatljivijih, najdražih trenutaka, iskustava iz mnogih redakcija u kojima ste radili (Borba, Vreme, Dnevni telegraf, Danas, Reporter, Standard, Kurir…)?

Novinarstvo je profesija koja u današnjoj Srbiji proživaljava svoju duboku krizu. To je bio i jedan od razloga da je napustim. U ranijim vremenima, bilo je povoda da se čovek oseti zadovoljnim što je u mogućnosti da napiše tekst koji pomera granice, otvara ili rešava problem. Meni su u najdražem sećanju ostali intervuji koje sam radio sa ličnostima koje su obeležile epohu, a zahvalan sam i na mogućnosti da u jednom periodu pišem kolumnu pod nazivom „Gledaj me u oči“, u kojoj sam imao prilike da iznesem svoj pogled na neke neuralgične teme.

Nedavno sam gledala emisiju o italijanskoj mafijaškoj organizaciji ‘Ndrangete, u kojoj su iznete poražavajuće činjenice o tome koliko je zapravo kriminal zastupljen u svakoj pori našeg društva. Smatrate li da je moguće iskoreniti ga i kako?

Kriminala je bilo i biće. Stvar je kako da se on svede na razumnu meru, toliko da ne opterećuje funkcionisanje društva. U našem slučaju, osnovni problem je što ne funkcionišu institucije, to jest nemaju dovoljnu samostalnost, kao ni stroge mehanizme unutrašnje kontrole. A kad nemate ozbiljan pravosudni sistem kao ni policiju, onda je moguće da kroz koruptivne mehanizme kriminal dobija prostor.

DSC_0010Bavili ste se i pitanjem transparentnosti tokom pregovora o ulasku u EU…

Mislim da je pitanje transparentnosti osnovni preduslov demokratizacije društva, pa tako i u procesu pregovora sa EU. Samo onda kad su svi relevantni podaci široko dostupni i kad o njima postoji kvalitetna javna debata, moguće je očekivati da procesi, poput evrointegracija, idu bržim i sigurnijim tempom. U tom smislu, posebno sam se zalagao da u javnosti „pravo građanstva“ dobiju i kritičari evrointegracija, jer ćemo samo tako, kroz javnu debatu, i ukrštanje argumenata, moći da formiramo jasan stav, bilo da je on za ili protiv. U odsustvu transparentnog pristupa, sve se praktično svodi na propagandnu aktivnost, a to svakako nije pravi način da kod ljudi sazri svest o potrebi integrisanja Srbije u Evropsku uniju.

Kakvo je po vama stanje medija danas?

Mislim da su srpski mediji godinama unazad u konstantnom sunovratu. Taj sunovrat je u dobroj meri uslovljen ekonomskom krizom. Zarad pukog preživljavanja na tržištu, danas su mnogi spremni da naprave mnogo trulih kompromisa, kako sa političkom nomenklaturom, tako i sa biznis svetom, koji ih, preko oglašavanja, praktično drži u šaci. U takvoj atmosferi, strada profesija.

Zakon o informisanju – šta bi, po vama, trebalo promeniti?

Izgubio sam interes da se time zamajavam. Što se tiče normi, verovatno tu nema šta mnogo da se menja. Problem je više u postojećim oblicima organizovanja novinara kroz različita udruženja, od kojih se nijedno nije izborilo za dostojanstvo novinarskih profesionalaca.

Godine 2012. postali ste vršilac dužnosti direktora Biblioteke „Milutin Bojić“, a 2014. direktor ove ustanove. Kako uspevate da iskoordinirate rad svih ogranaka (ukupno deset) i matičnog odeljenja?

Posao u biblioteci veoma je inspirativan i pruža mnogo mogućnosti za unapređenje delatnosti. Biblioteka „Milutin Bojić“, koja svoje ogranke ima na teritoriji opštine Palilula, pokazala je u prethodnom periodu da je prostor za unapređenje praktično neograničen i da smo uspeli da napravimo mnoge značajne pomake.

Prema izveštaju za 2013. godinu otvorili ste novi ogranak u Ovči, povećali broj članova, pokrenuli akciju „Pet knjiga na poklon“, redizajnirali internet stranicu, otvorili poseban Jutjub kanal Biblioteke, pokrenuli prvi onlajn kurs kreativnog pisanja u Srbiji… Jeste li zadovoljni postignutim?

Veoma sam zadovoljan postignutim, a ponajviše odnosom zaposlenih, koji su veoma motivisani da svoj svakodnevni rad unaprede različitim novim aktivnostima.

Organizovali ste programe „Slobodno kod Bojića“, „Čajanka u sedam kod Bojića“, osnovali ste Digitalnu biblioteku „Milutin Bojić“… Možete li nam reći nešto više o njima?

Naši programi kulture i umetnosti me stvarno čine veoma ponosnim. U teškim uslovima besparice, iz nedelje u nedelju uspevamo da organizujemo vrhunske programe, na koje učesnici, značajna imena naše kulture, dolaze rado i bez ikakve nadoknade. Što se tiče Digitalne biblioteke (digitalna.milutinbojic.org.rs) i na tom primeru smo pokazali kako se sopstvenim snagama i skromnim sredstvima mogu postići vrhunski rezultati. Bez lažne skromnosti, mogu reći da je naša digitalna biblioteka jedna od najboljih u Srbiji i regionu i primer ostalima kako se može raditi.

Kako planirate ove godine da proslavite Dan biblioteke „Milutin Bojić“ 19. maja? DSC_0007

Ovogodišnji Dan biblioteke proslavićemo uz izbor i proglašenje novog pobednika Nagrade „Milutin Bojić“ za mlade pesnike. Do kraja aprila, do kad je bio rok za prijave, pristiglo je preko 120 prijava, i naš žiri će zaista imati težak posao da izabere najboljeg. Osim proglašenja, na Dan biblioteke predstavićemo i prvu zbirku pesama prošlogodišnje, prve pobednice konkursa, studentkinje Milice Milosavljević. Već sad mogu reći da će njena zbirka pesama naslovljena sa „Tamne intimnosti“ i sadržajno i vizuleno biti veliko osveženje na poetskom nebu Srbije. Ovim aktivnostima, dodao bih i izložbu koju Biblioteka sprema u Noći muzeja, 16. maja, kada ćemo posle više od dve decenije izložiti rukopis Bojićeve „Plave grobnice“, a prvi put će javnosti biti predstavljena pisma Bojićeve verenice Radmile, koja je on čuvao do svog poslednjeg časa. Pored ovog, na izložbi će biti predstavljene i vredne knjige koje je biblioteka uspela da spasi, a taj deo izložbe nazvali smo „Blago sačuvano od kontejnera“. Siguran sam da će svi koji dođu na izložbu biti zadovoljni onim što ćemo predstaviti.

Koji su vam dalji planovi?

Naša glavna aktivnost u narednom periodu biće vezana za uređenje dvorišta u matičnom odeljenju, što će biti prva letnja čitaonica u Beogradu. Prvi koraci su već preduzeti, pošto smo krajem aprila, u nesvakidašnjoj radnoj akciji, u kojoj je učesvovalo preko 20 zaposlenih i prijatelja biblioteke, dopremili stare cigle kojima ćemo popločati dvorište. Osim uređenja dvorišta, u najskorije vreme ćemo potpuno redizajnirati sajt, koji je, inače, drugi najčitaniji bibliotečki sajt u Srbiji (odmah iza sajta Narodne biblioteke Srbije), a u planu je i izdavačka delatnost, otvaranje odeljenja knjiga na stranim jezicima, pokretanje dečje čitaonice, političke čitaonice itd.

Vaša poruka mladima?

Budite radoznali, čitajte, učite i budite sigurni da će doći vaših pet minuta. Optimista sam, jer vidim da među našom mladom generacijom, naročito onima između 20 i 30 godina, ima mnogo onih koji raspolažu zavidnim znanjem, ali i svešću da samo oni mogu preokrenuti stvari u našoj zemlji, pa da ona i stvarno bude ono što joj je priroda podarila, bogata i zemlja srećnih ljudi.

 

Razgovor vodila

Tamara Lujak

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.