Jezik prevrnute kože – Marina Drobnjaković
***
Orošeni dlanovi
Telo u telu
Skazaljke ćute
Kolena
otkucavaju
Pogledi dremljivi
od slatkoće
U boju
uplivava boja
Razbija se
reč o reč
Razleže se
zvonkost daha
Udahnut trenutak
prožima kožu u bubrenju
Ovaploćen
je san
U usni
trepavica
U ruci
marcipan
***
Dopadam se
odabranom za
dopadanje
Tanjim granicu
dopadanja
Sve mi se više
dopada
dopadanje
Dopadamo se
jedno drugom
(Do)Padamo
***
Prsti se uvlače
pod gornju usnu
Usna prepoznaje
žulj
Zgražava se
i (dignutog nosa)
odlazi
***
Ko je hteo
da je ogoli
nek` ogoljenu
sad` je gleda
I nek` se ne čudi
jeziku prevrnute kože
(koja postavu nema)
***
Nema potrebe
da gledam
kroz durbin
I bez njega
vidim dlaku
u jajetu
(Ne zahvaljujte mi
To je najmanje
što mogu)
Marina Drobnjaković, rođena 1984. u Novom Sadu. Diplomirala psihologiju na Filozofskom fakultetu. Duhovno raste, sazreva i gaji radoznalost interesujući se za muziku, film, fotografiju, ilustracije, slikarstvo, lutkarstvo, kolaže, modu, telo i pokret, religiju, meditaciju… Zaljubljenik je i u jezike skrajnute engleskim: ruski, češki i poljski.
Svoju prvu zbirku poezije „Čelik i čipka“ objavila sam 2010. godine, u izdanju Književne omladine Srbije.
Poezijom sam zastupljena u sledećim Zbornicima i časopisima:
2012. – elektronski časopis „Libartes“
2011. – Treći međunarodni konkurs poezije „Tragovi na pesku“ (Književni klub „Petar Stokić“, Bečej)
2010. – 21. međunarodna manifestacija „Rudnička vrela“ (Književni klub „Momčilo Nastasijević“, Gornji Milanovac)
Related Posts via Categories
4 Responses to Jezik prevrnute kože – Marina Drobnjaković