JADNICI S RAZLOGOM

Filed under: afirmator,broj 09 - decembar 2012,broj 10 - januar 2013,muzika |

51KH68ANPbL._SL500_AA300_

Neko je jednom rekao: „Sam nagoveštaj da ce se nešto dogoditi uvek je intenzivniji od samog događaja.“ I tako su se dogodili dugo očekivani Les Miserables režisera Toma Hopera.
Kao i većina sasvim običnih ljubitelja originalnog mjuzikla dugo sam iščekivao ovaj film, od koga sam s pravom očekivao mnogo. Želeo sam makar mrvicu više od same predstave u produkciji pozorišta Madlenianum, u kojoj sam više od pet sezona s velikom radošću igrao nekoliko manjih uloga. Ali nakon odgledanog filma moram priznati da se osećam pomalo iznevereno. Ili su moja očekivanja bila prevelika…
Kako god, film mjuzikl Jadnici zamišljen je tako, da unapred, bez gledanja, opravda titulu filmskog spektakla. Savršena fotografija, besprekorni kostimi, maska, sve je na svom mestu što zaslužuje pohvale. Na žalost tu bismo mogli stati. Svako ko je očekivao da je originalnom saundtreku Klod Mišela Šenberga data prednost u odnosu na glumu grdno će se prevariti. Ali, da krenemo redom…

Les Miserables

USAMLJENI HJU
Hju Džekman, zvezda svetskog mjuzikla, ulogu Žan Valžana izneo je besprekorno, što se od njega i očekivalo. Da li sputan rediteljskom željom, ili ličnim tumačenjem lika, ipak nije bio preterano ubedljiv u svim segmentima priče. Najveće razočaranje po meni bila je interpretacija hita „Bring him home“ u kojem me nije ubedio u svoju iskrenu želju da se pomoli za život jednog mladog čoveka. Čak i ako je tumačenje uloge trebalo da opravda strah u tom trenutku, više nego od pokušaja da se dočara molitva, zaista je morao da se potrudi da „Bring him home“ ne zvuči kao pesmica koja je tu uzgred da bi se samo popunilo vreme. S druge strane tokom filma nas je počastio besprekornim momentima: detaljima s početka filma (dijalog s Žaverom) i interpretacijom poslednje scene (duet s Fantininim priviđenjem)
Prvih sat vremena filma ne ostavlja nikakav utisak. Početna scena u zatvoru gde muški hor peva „Look down“, zvučno ne prati sliku. Stotine zatvorenika izvlači brod, zapljuskuju ih talasi, a tek nekoliko neujednačenih glasova, vrlo suvih i sirovih pokušava bledo da ispeva uvodnu numeru.

RASELE, CRNI RASELE
Rasel Krou, osim što je u fazonu “Ja, Rasel Krou, sam svetska filmska faca i zbog toga treba da mi verujete”, doslovno je upropastio Žavera. I vokalno i glumački! Njegov nemoćan glas nedostojan strogog i krutog Žavera vređa lik i po meni je najveći promašaj filma. U pojedinim momentima smo videli znanje mačevanja iz filma Gladijator, dok je sve ostalo zapravo jedna nezanimljiva i „fake“ gluma, bleda, neautentična i daleko ispod korektne. Nakon samoubistva koje je filmski rešeno bacanjem sa jednog od mostova preko Sene, doživeo sam olakšanje jer nam je režiser zvukom pucanja kičme dao do znanja da je Žaver stvarno mrtav. Hvala mu na tome jer u protivnom ne bismo shvatili da se više neće vratiti u film.
En Hatvej je Fantinu iznela na svoj način, i rekao bih da je bila dosta nezavisna u građenju lika. Ipak, od nje sam očekivao ako ništa drugo onda makar vokalnu korektnost. Ali, ako je povremeno falširanje u svrhu donošenja uloge onda joj opraštam. Žrtvovala je kosu za Oskara! Zato ugasite ton, uživajte u besprekornoj glumi gospođice Hatvej i pustite popularnu Suzan Bojl, pošto nema potrebe da na najpoznatijoj numeri „I dreamed a dream“ slušate šekspirovsko recitovanje sa suzom u glasu.
Scena „Kurvi” vizuelno je bogata, ali i muzički presiromašna, neubedljiva bleda i opet kao i u većini masovnih scena neizbalansirana. Nedostaje joj koketnosti, drame, strasti, tuge. Fantina je u toj sceni objekat umetnut u ništa iz koje curi loša nerazumljiva emocija, nejasna i režijski neopravdana.
Tek pojavom male Kozete javlja se prvi svetli momenat u kome pomni slušalac kaže: „Aha…to je to!”, a zatim i Gavroš, Eponina, Marius i Anžolra. Prosto vas iznenadi momenat u kojem shvatite da u tom filmu neko ume i da peva. Amanda Sejfrajd u ulozi velike Kozete vokalno je korektna i tačna, ali preslaba čak i za lik bledunjave i nežne devojke. Njen odnos sa Marijusom u filmu uopšte nije izgrađen i zaista sam ga doživeo kao veliki rediteljski propust. A zašto se oni vole? Nema odgovora na pitanje.

anne-hathaway-les-mis-set

BORAT – SEQUEL
A onda posebno razočarenje parom Tenardijevih! Hellena Bonam Karter i БОРАТ (Saša Baron Koen), svakako su odličan par, ali ne i za ovaj mjuzikl. Antologijska numera Master of the house (Inkeepers song), mesto je koje se sa nestrpljenjem iščekuje u mjuziklu. Pre svega zbog šarma kojim se dvoje, uslovno rečeno, negativnih likova stavljaju u kontekst simpatičnih ljudi, jer su jedini nosioci komičnih momenata u predstavi. Retki su parovi koji su poput Alun Armstronga i Suzan Džejn Tarner (originalna postavka les Miserables u Londonu 1980) uspeli da pridobiju srca gledalaca tako da im je sve oprošteno. Inkeepers song u filmu odaje utisak konfuznog, na trenutke psihodeličnog pokušaja da se Tenardijevi dopadnu na prvu loptu. Da, bilo bi tako da su se na vreme ogradili od svojih prethodnih uloga koje su samo preslikali u Les Miserables, a koje su im ranije donele svetsku prepoznatljivost. Nije bilo potrebe da se obnavlja gradivo naučeno iz filma-mjuzikla Svini Tod.
Da budem iskren u nekim trenucima ovaj par (Helena Bonam i Saša Koen) ipak je uspeo da mi izmami osmeh, ali ništa više od: „Vidi baš je dobra fora!“ (pri tom mislim na igru slova oko imena Kolet i Kozet. Simpatično!). S druge strane, muzika za njihovu uvodnu numeru je prerađena čime je dobila šarm mađarske ciganske muzike, s predivnim violinskim bravurama. Voleo bih da je tako i u mjuziklu. Žao mi je što je Helena Bonam ostala u ulozi svog prethodnog mjuzikla Svini Tod, a gospodin Saša još jednom potvrdio da su „Borat“ i „Bruno“ i dalje živi.
Sve u svemu film je nepovezan, ravan, bez emocija koje treba da pobude ganutost. Najžalosnije je to što je to očigledno i bila namera, ali vrlo propala, jer nije dozvoljeno da muzika i pevanje budu u prvom planu. Režisersko glumačka sujeta su upropastile nešto što je moglo biti zaista svetsko remek delo. Ovako smo dobili dvoipočasovan HD film sa savršenom fotografijom, ekspreivnom glumom ali muzički unakažen. Siguran sam da će pravi ljubitelji mjuzikla biti poprilično razočarani, dok će publika koja nema istančan sluh i definisanu muzikalnost biti oduševljena jer mjuzikl verovatno nikada nije ni čula.
Po meni ovo je veliki poraz, a svako ko kaže drugačije ili je plaćen da napiše sve u superlativu ili je dovoljno bezobrazan da vređa razum i znanje publike koja je zapravo i bila ciljna grupa filma, a tu pre svega mislim na iskrene i prave ljubitelje mjuzikla Les Miserables.
Boris Postovnik

One Response to JADNICI S RAZLOGOM

  1. Nisam plaćena, ali sam dovoljno bezobrazna, glupa i needukovana da kažem da je ovo odlično ostvarenje. Tačka.

    PavlovicVanja
    19. јануара 2013. at 15:22
    Одговори

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

Dokaži da nisi mašina: * Time limit is exhausted. Please reload the CAPTCHA.